Da li se bojiš, Zuzana

Osim osnovne vesti – da su se Međunarodni monetarni fond (MMF) i Srbija usaglasili o stend-baj aranžmanu iz predostrožnosti vrednom milijardu evra, koji treba da odobre čelnici MMF-a – malo je drugih informacija i detalja došlo u javnost. Uprkos konferenciji za novinare održanoj 20. novembra, dve nedelje nakon dolaska tima MMF-a u Srbiju, učesnici Zuzana Murgasova, šefica misije MMF-a, ministar finansija Dušan Vujović i guvernerka Jorgovanka Tabaković uspeli su da ne odgovore maltene ni na jedno pitanje u vezi sa detaljima sporazuma.

Štaviše, ni te oskudne informacije – da će sporazum početi da se primenjuje od 1. januara 2015, da će trajati tri godine, i da je predviđeno da se do 2017. budžetski deficit smanji na četiri ili 4,25 odsto BDP-a, odnosno za 1,3 ili 1,4 milijarde evra – nisu bile predviđene da budu iznesene. Nakon izlaganja govornika, koja su bila toliko popločana opštim mestima i poznatim činjenicama da je, čekajući konkretne podatke, retko koji novinar bilo šta beležio, bila su dopuštena svega tri novinarska pitanja. Dva od ta tri pitanja bila su „Da li su pregovori bili teški?“ i „Šta možete da kažete o kursu dinara“? Na treće, jedino smisleno pitanje za ovu priliku, kakvi su bili uslovi pod kojim je sporazum potpisan, Zuzana Murgasova nije konkretno odgovorila.

foto: fonet / ap

ŠTA PIŠE U UDŽBENIKU: Sa svakim od ovih pitanja raslo je nezadovoljstvo većine novinara. Počeli su glasno da se bune i zahtevaju da govornici odgovore na još pitanja; u celoj toj gunguli i žamoru, novinarski diktafoni zabeležili su da se guvernerka obratila Murgasovoj, pitajući je: „Zuzana, are you afraid?“ („Zuzana, da li se bojiš?“)

Tek nakon ovog protestovanja novinara, ministar finansija izneo je gore pomenute brojke, usput podelivši lekciju šta u ekonomskim udžbenicima znači efikasnost. „Kolega, da vam kažem ovako, poslušajte me, ja vam kažem vrlo lepo, cilj nam je efikasan javni sektor, javna preduzeća koja će biti efikasna. Efikasno u ekonomiji znači da su vam prihodi veći od rashoda, da imate rentabilnost koja opravdava upotrebu javnih resursa. Molim vas da pročitate udžbenike iz ekonomije, efikasno to znači. Javna preduzeća će imati konkurse preko kojih će biti (izabrani) profesionalni menadžeri, koji će dovoditi do tog nivoa gde će strani investitori hteti da ulažu u naša javna preduzeća i da postižu efikasnost koja se svuda u svetu smatra kriterijumom uspešnosti“, pojasnio je ministar Vujović – ne odgovorivši na postavljeno pitanje: da li će biti otpuštanja u javnom sektoru.

Premijer Vučić je na ovo pitanje nekoliko dana ranije odgovorio rekavši da sporazum sa MMF-om i reforme koje će obuhvatiti javna preduzeća ne znače nužno i otpuštanje zaposlenih, jer „imamo veliki prirodni odliv na osnovu odlaska u penziju, pa ćemo videti“, a nakon sporazuma izjavio je da je „donet ekonomski plan koji će podržati ceo svet“. Kako je još u septembru izjavila Kori Udovički, MMF je zahtevao da se smanji broj ljudi u javnoj upravi za pet odsto – većina ovih ljudi bi trebalo da ode u penziju, rekla je tada ministarka državne uprave i lokalne samouprave, ali da „postoji bojazan da bi moralo da se otpusti 25.000 ljudi“. Negde u to vreme je i ministar Vujović ponovio zahtev Lazara Krstića da treba „racionalizovati“ višak od 160.000 ljudi u javnom sektoru.

Sa svoje strane, guvernerka je u utorak, 25. novembra, rekla da se javnost „nepotrebno uzburkala“ što nisu saopšteni konkretni podaci, jer „kad vodite razgovor sa ozbiljnim ljudima i organizacijama kakav je MMF, ako smo potpisali pismo za gospođu Lagard (direktorku MMF) i ako smo pripremili memorandum koji tek treba da bude usvojen na organima u MMF, nije ni u redu da o tome već otvarate raspravu u javnosti“, propuštajući da objasni čemu služi rasprava u javnosti o stvarima koje su već odlučene i dogovorene.

STABILNOST I ARANŽMANI: Iz saopštenja koje je izdao MMF takođe se ne vide detalji. Pominju se nezaposlenost od 17 odsto kao velika socijalna briga, povećani budžetski deficit na nivou od oko osam odsto BDP-a, kao i javni dug od 68 odsto BDP-a (setimo se ne tako davne projekcije ministra Dinkića da će budžet u 2013. imati konsolidovani deficit od 3,5 odsto BDP-a, kao i izjave tadašnjeg ministra finansija i privrede sa početka prošle godine da „Srbiji vredi sto puta više aranžman sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima, nego sa MMF-om, i ukoliko uspe da ga realizuje, sporazum sa Fondom joj neće biti ni potreban“). Uzgred, u oktobru prošle godine, u saopštenju MMF-a figurirala je brojka od 25 odsto kada je reč o nezaposlenosti, tako da je, po MMF-u, nezaposlenost za svega godinu dana pala za čak osam odsto.

Pominje se i fokus novog ekonomskog programa na smanjivanje troškova, prevashodno snižavanjem nivoa plata u javnom sektoru i penzija, uz „očuvanje postojeće zaštitne mreže socijalne sigurnosti, da bi se osigurala odgovarajuća zaštita ugroženih grupa“. Fiskalni napori, stoji u saopštenju MMF-a, biće podržani širokim reformama – pojačanom efikasnošću poreske administracije, povećanjem naplate poreza, poboljšanjem upravljanja javnim finansijama i pojačanom kontrolom javnih troškova. Restrukturiranje velikih javnih kompanija (izdvojeni su EPS, Srbijagas, Železnice i Putevi Srbije) smanjiće se odlivanje iz budžeta i osigurati adekvatno pružanje usluga. Najzad, MMF očekuje da će fiskalno prilagođavanje dovesti do ublažavanja monetarne politike, što bi trebalo da smanji kamatne stope i podrži porast privrede predvođen privatnim sektorom – ukoliko se spoljni uslovi finansiranja stabilizuju.

Ekonomisti smatraju da će potpisivanjem ugovora sa MMF-om zemlji doneti niže stope zaduživanja, koje bi trebalo iskoristiti za prevremeno isplaćivanje kredita po visokim kamatnim stopama, što bi doprinelo boljoj strukturi javnog duga. Upravo su smanjenje javnog duga na srednji rok i prepolovljavanje budžetskog deficita osnovni ciljevi fiskalne konsolidacije. Kako je ranije saopštio ministar Vujović, smanjenje deficita neće biti ravnomerno, već će polovina, odnosno 700 miliona evra, morati da se uštedi već u 2015, da bi se u naredne dve godine smanjio za još 700 miliona.

Kada su objavljene mere konsolidacije, Fiskalni savet je upozorio da se smanjenjem plata i penzija na predloženi nivo štedi oko 400 miliona evra, i ostaje pitanje odakle će Ministarstvo finansija „izvući“ još 300 miliona u prvoj godini sporazuma. Ujedno, Fiskalni savet je na stanovištu da čak ni „njihovo“ smanjenje, odnosno predloženo linearno rezanje od 15 odsto svih penzija i plata u javnom sektoru, ne bi nikakav efekat proizvelo ukoliko se ne bi sredilo stanje u javnim preduzećima i preduzećima u restrukturiranju – bila bi to samo još jedna od mnogo „potrošenih“ mera, sa posledicama po stanovništvo, a bez ikakvog popravljanja fiskalne situacije.

Većina detalja trebalo bi da bude poznata vrlo brzo – prilikom predstavljanja predloga budžeta za 2015. „Sada imamo sve elemente za planiranje budžeta za 2015“, izjavio je Vujović na pomenutoj konferenciji, dodajući da su sada prisutni i svi ključni elementi za fiskalnu strategiju u trogodišnjem periodu, uključujući i ukupno smanjenje javnog duga i deficita.