fotografije: dragan todorović
Tokom "svečanosti za pamćenje" Stanko Subotić Cane, koji je vele dao za crkvu nekoliko miliona evra, nije ni pomenut. Jedino se na mermernoj ploči pored ulaznih vrata u crkvu moglo pročitati "Crkva pamti dobrotvora Stanka Subotića iz Uba"
Dugo se, još od sredine devedesetih, čekalo da crkva u centru Uba, koja je vezivana za biznismena Stanka Subotića, bude završena. Došlo i do toga, proteklog vikenda osveštan je hram Hrista Spasitelja. Ali, tokom svečanosti za pamćenje, kako je u pozivu epitetisana, Cane, zbog okolnosti da je optužen za šverc cigareta, nije ni pomenut. I ne samo to, iz opštine Ub saopštili: Gradnja ovog hrama nije počela Subotićevim novcem, nije je on lično počeo kao zadužbinu, nego opština Ub. Činjenica je da je prvih godina izgradnje davao priloge, ali davali su i mnogi drugi, poreklo novca nije proveravano. Iz finansiranja projekta se povukao i pre nego što su zvanično obelodanjene sumnje i optužbe o njemu…
Međutim, i ‘tice na Ubu znaju da je crkvu finansirao, može se reći, isključivo Cane Subotić. Koliko juče, protojerej-stavrofor i starešina crkve na Ubu, gospodin Mitar Milovanović, baš za „Vreme“ rek’o je da je obnova crkve počela početkom devedesetih, da su samo temelje utvrdili i da je sam Bog poslao Cana Subotića koji se javio da bude ktitor. Od tada je sve rađeno po najboljim uzorima i u najboljim materijalima, jer novca nije nedostajalo. Tako je za oslikavanje crkve angažovan ruski ikonopisac, akademik i Putinov savetnik, Nikolaj Muhin, koji je oslikao i hram Hrista Spasitelja u Moskvi. Vele da je samo ruski umetnik koštao milion evra.
Kako bilo, iako su na Svečanost za pamćenje pozvani takoreći svi iz Crkve i Vlade Srbije, zbog Okolnosti optužnice protiv Cana, na osvećenju Hrama nije bilo ni patrijarha ni ministara. Čak je i pevač Miroslav Ilić otkaz’o. Na licu mesta bio narod, ruski ambasador Konuzin i naravno Džej.
Ali, i dakle, da krenemo sa tim licem mesta: nedelja 18. septembar, Ub na nogama. Pred crkvom, u ograđenom prostoru, peku volove, na ulazu u portu do Ruskog doma, kako su preimenovali parohijski dom, velika i bela šatra sa belim predvorjem. Tu će bude, kako na plakatu piše, Trpeza ljubavi. Unutra belo k’o i spolja što je belo, jedino karneri po celu šatru u neku pozlatu. Još, obezbeđenje u crnom, četr’i reda stolova, gore i daleko veliki i čeoni sto. More primi 1100 ljudi, planirane dve sofre.
Odemo na drugu i glavnu kapiju, prođemo, crkva za stati pa gledati, sva povezana u metar široku belu tkaninu. U crkvi u toku sveta liturgija, saslužuju nadležni episkop Milutin i izaslanik patrijarha, vikarni episkop Rakita. Levo od ulaznih vrata mermerna ploča na kojoj najboljim i najkvalitetnijim slovima piše: Crkva pamti dobrotvora Stanka Subotića iz Uba. Uđemo u crkvu, sve stoji, samo ambasador Rusije gospodin Aleksandar Konuzin sedi. Izađemo napolje, narod pristiže, na bini, u dnu porte, prenos liturgije.
Prođemo kroz narod, vidimo vazdan obezbeđenja u crnom, vidimo policiju u uniforme, vidimo policiju bez uniforme, ljude sa brkove i DS predsednika opštine bez brkova. Vidimo pred ulazom u crkvu i ambasadora Konuzina, koji malo izaš’o sa liturgije, u razgovor sa ikonopiscem Muhinom. Pridružiše se i članovi Hora kozaka sa Dona, bi još razgovora, slikanja.
Liturgija zatraja, prođe treći sat, u porti u’vatimo kako jedan pop u kameru informiše javnost da je Cane Subotić angažov’o Muhina, koji je za dve i po godine oslik’o 2500 kvadrata. Onda na bini, gde iš’o prenos iz crkve, opazimo da vladika Milutin prelazi na odlikovanja. Vladika reče, Ovde odlikujemo samo jednog čoveka, a za Trpezom ljubavi biće mnogo više odlikovanja i ordenja. Pa reče, To je naš i vaš uvaženi protojerej-stavrofor arhijerejski namesnik i crkveno-sudski tužilac Eparhije valjevske visokoprečasni gospodin protojerej Mitar Milovanović. Njega je Sveti sinod odlikovao najvišim priznanjem SPC-a, Ordenom Svetog Save. To je čovek bez koga bi bilo nemoguće sagraditi ovo veličanstveno zdanje koje liči na Carstvo božije.
Izaslanik patrijarha, vikarni episkop Rakita, uruči orden, reče da su ovaj grad i kraj, dobili jedan od najlepših hramova koji postoje u pravoslavnom svetu. Tako je Cane Subotić ost’o i bez Ordena Svetog Save, iako je, ako je po pravdi, za tolike pare zaslužio bar dva. A i to zbog Okolnosti, jerbo je, vele, patrijarh zbog Okolnosti odbio da uzme u razmatranje dodeljivanje ordena Canu Subotiću. Jedino ako prečasni gospodin protojerej Mitar nije bio u Njega izaslanik koji je orden primio na svoje ime.
Kako bilo, liturgiji bi kraj, pred Ruskim domom dunuše trubači, popovi sedoše pod otvorenu sobrašicu uz vino, rakiju i vodu po volji, poče kulturno-umetnički program. Kako najavljeni glumci Nenad Jezdić i Milan Biković nisu bili pristupili, u ulozi voditelja se javi đakon Dušan Novaković. Himnu Srbije otpeva crkveni hor „Despot Stefan Lazarević“ – gde opazismo i bivšeg ministra Naumova, pa neka neko i dalje pita kako Naumov iz ministra rudarstva ispade u ministra vera – a carske Rusije Hor kozaka sa Dona. Bi još programa.
Ondak sav prisutni narod, a toga bilo mnogo puno, dobio po lanč-paket, parče pečenja, salama, ‘lebac i pivo. Narod bio oduševljen, jedan, koji bio u 84 manastira, rek’o da nigde nisu ovako dočekani, druga na to otpisala, otkad je gavran pocrnio nije bilo ‘voliko sveta. A tek i ondak u onu bijelu i dugačku šatru počela Trpeza ljubavi. Popovi u čelu, a ostali u ostale astale, tu i tek bilo svega, bilo i odlikovanja, ordenja, i bilo pjesme. Najavljeni Miroslav Ilić nije doš’o, ali zato pod bijelu šatru iz bijelog grla zapjevala Merima Njegomir, i zapjev’o Džej.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
