Glas svakog fakulteta, ali i mogućnost stavljanja veta uz obavezan intervju i prihvatanje ideološkog minimuma, deo su procesa kroz koji svaki potencijalni kandidat za “studentsku listu” mora da prođe, saznaje “Vreme”. Iako Aleksandar Vučić žali što njegov protivnik još nema lik, studenti baš strateški ne žele da vlastima i tabloidima daju mogućnost za satanizaciju izabranih ljudi
Nikada Srbija sa većim nestrpljenjem nije iščekivala sastav jedne izborne liste, kao što čeka da pročita ko su ljudi koji će se imenom i prezimenom potpisati kao kandidati “studentske liste”. Čekaju je svi građani koji se mesecima bore za promenu režima u Srbiji i koji su se već mnogo puta razočarali u rešenja opozicije, pa kandidate studenata vide kao jedinu nadu. Na ova imena nameračili su se zdušno i svim kapacitetima naprednjački funkcioneri, botovi i tabloidi; oni ne mogu da dočekaju da provuku ove nove ljude kroz duboki mulj brutalnih napada.
Jedino što su studenti rekli o svojoj listi jeste da je ona 99 odsto gotova, kao i da kandidati ne smeju biti studenti, članovi vladajuće koalicije niti bivši ili trenutni funkcioneri parlamentarne opozicije. Ne smeju, rekli su još, biti članovi ni izvršne ili zakonodavne vlasti i moraju poštovati program liste.
Kako “Vreme” saznaje, ovo ipak nisu jedini kriterijumi koji su neophodni da bi bilo ko došao na “studentsku listu”.
SVE POLAZI OD FAKULTETA
Inicijalnu ideju o imenima koja bi mogla da dospeju na listu daje pojedinačno svaki fakultet, koji ima po jedan glas, kažu izvori redakcije. Tako fakulteti mogu da prijave sopstvene kandidate, za koje njihovi plenumi smatraju da su vredni poštovanja. To, naravno, ne znači da svaki fakultet predlaže bivšeg studenta ili zaposlenog u sopstvenoj ustanovi, već predlažu bilo koga ko odgovara prvobitnim uslovima koje su studenti dali.
Ipak, u celokupnom procesu važno je i postojanje veta na bilo koje ime. Ovu instituciju pri odlučivanju studenti su uveli kao demokratski princip kako bi onemogućili majorizaciju pojedinih fakulteta i univerziteta.
Kada se završi proces fakultetske nominacije, potencijalni kandidati ne dospevaju automatski na “studentsku listu”, već ih čekaju glavna ispitivanja.
“Svaki kandidat mora na intervju sa studentima”, kaže izvor “Vremena”. “Oni imaju pravo da mu postave koja god pitanja žele, ali moraju i da se obavežu da će poštovati svakog pojedinačnog kandidata koji izađe pred njih. Kako njegovu nacionalnu, tako i versku, seksualnu i svaku drugu pripadnost. Ne smeju da maltretiraju kandidate, niti da ih ponižavaju. Jako je važno da ovaj razgovor prođe uz obostrano poštovanje. Ipak, studenti smeju da pitaju šta god ih interesuje.”
IDEOLOŠKI MINIMUM – USTAV SRBIJE
Ljudi koji izlaze pred studente mogu biti, dodaju izvori redakcije, najrazličitijeg ideološkog stanovišta. Inicijalno, ne postoje prepreke da se zagovornici bilo koje političke opcije nađu pred ovom specifičnom komisijom. Među studentima postoji dogovor da se neće blagonaklono gledati na opcije koje šire bilo kakvu međuversku i međunacionalnu mržnju, a veto i dodatno služi da to obezbedi.
Ipak, svi plenumi, a zatim i univerziteti, složili su se o postojanju svojevrsnog ideološkog minimuma, a to je – poštovanje postojećeg Ustava Srbije uključujući deo da je Kosovo neodvojivo od Srbije.
Do ovog rešenja studenti su došli, govore izvori redakcije, jer su želeli da svi građani Srbije i postojeće ideološke opcije imaju mogućnost da budu predstavljene na studentskoj listi. Dodatni razlog je što su i do sada studenti mesecima ponavljali da od vlasti u zemlji jedino traže poštovanje i sprovođenje zakona, a Ustav države je njen najviši oblik.
KOME IDE LOJALNOST
Prema postojećem političkom sistemu u Srbiji, poslanici po ulasku u Narodnu skupštinu postaju vlasnici mandata. Politička opcija na čijoj su listi – u ovom slučaju studenti – ne može ih smeniti sa poslaničke funkcije. Međutim, ako se poslanik posvađa sa svojom strankom, može da pređe u drugu ili da postane samostalni poslanik.
Studenti su se složili da će kandidati sa njihove liste, kada uđu u Skupštinu, odgovarati građanima, a ne njima. To bi moglo da znači da kandidati neće odgovarati komisiji koja ih je stavila na “studentsku listu” ili plenumima fakulteta koji su ih predložili, kao i da se oni neće baviti organizacijom političkog života u nekoj budućoj poslaničkoj grupi. Ipak, kako kažu izvori redakcije, to nikako ne znači da će studenti odustati od njihovog nadgledanja.
ŠIROKI DIJAPAZON
Ovakva taktika studenata da se kandidati biraju široko kako bi pokrili raznolike političke stavove građana Srbije gaji zajednički imenitelj – poštovanje zakona i zbacivanje postojeće naprednjačke vlasti u zemlji. Tako su među govornicima na studentskim protestima mogli da se čuju i ideološki različiti politički stavovi, ali uvek uz jasnu poruku da je vladavina zakona neprikosnovena.
I sama naznaka ovakve “studentske liste” je, prema dosadašnjim nezavisnim istraživanjima javnog mnjenja, dobila presudnu podršku građana, govori za “Vreme” Jelena Cupać, istraživačica Berlinskog centra za društvene nauke WZB.
“Podrška je delom prenos poverenja sa studenata, kao relativno apstraktne grupe na nešto konkretno”, kaže Jelena Cupać. “Ta podrška se u velikoj meri zasniva i na obećanju da će listu činiti ljudi koji se nisu ‘uprljali’ prethodnim političkim delovanjem, kao i na ideji da će biti pokriven širok politički spektar.”
Jelena Cupać očekuje da će lista iz taktičkih razloga nastojati da obuhvati ceo politički i ideološki spektar kako bi zadržala široku podršku koju već uživa.
“Međutim, neizvesno je u kojoj meri će različite političke pozicije biti zastupljene: da li će odražavati teorijsku pluralnost političkih i ideoloških pozicija, pluralnost studentskog tela ili pak pokušati da približno preslikaju postojeći politički pejzaž građana”, kaže Jelena Cupać. “Drugim rečima – da li će lista stvarati novu političku ponudu ili predstavljati već postojeće opcije.”
TABLOIDNI MULJ
Kroz duboki mulj brutalnog vređanja prošli su u svim dosadašnjim izbornim procesima svi koji su stali na crtu Srpskoj naprednoj stranci. Pojedini studenti već na početku svojih protesta zbog pada nadstrešnice u Novom Sadu označavani kao “plaćenici koji za sopstveni politički i finansijski interes vode zemlju u stranom interesu”. Odavani su njihovi lični podaci, nacionalna pripadnost i porodični poslovi.
Poslednja je monstruoznost tabloida osetila na sopstvenoj koži Nikolina Sinđelić, čije su privatne intimne fotografije objavljene nakon što je javno govorila o policijskom maltretiranju i zlostavljanju policije u garaži Vlade Srbije.
Zato Jelena Cupać smatra da je taktičnost u izboru kandidata jako važna, ali da je treba posmatrati “više u kontekstu očuvanja postojeće podrške nego njenog dodatnog povećanja kako se ona ne bi umanjila kada se lista objavi i kada pojedini kandidati budu predmet osporavanja od strane vlasti. Glavni razlog zašto studenti čekaju sa objavljivanjem imena kandidata je strah od napada tabloida, odnosno želja da što duže sačuvaju svoje kandidate od ove neminovnosti”, govori Cupać.
ŠTA OČEKIVATI OD OPOZICIJE
I pored svesti o snazi studentske liste i očekivanja da će igrati ključnu ulogu u rušenju režima na različite načine, opozicija u Srbiji već mesecima zazire od “studentske liste”. Najveći im je problem upravo zahtev studenata da se, barem privremeno, povuku iz političkog delovanja.
U jednom delu opozicije, napominje Jelena Cupać, postoji i bojazan da bi “studentska lista mogla da otvori politički prostor krajnjoj desnici koja trenutno nije zastupljena među opozicionim mejnstrim partijama”, ali je presudan strah od sopstvene političke budućnosti.
“Objavljivanje liste zato, pored napada režima, može da uzdrma i opozicioni deo javnosti i dovede do veće razjedinjenosti”, smatra Jelena Cupać. “Polje delovanja opozicije je usko i svaki potez nosi rizik. Podrška ‘studentskoj listi’ mogla bi delovati kao snažan gest jedinstva, ali teško da bi na narednim izborima, nakon što ‘studentska lista’ unese novu dinamiku u politički prostor, opoziciji donela nagradu u glasovima. Podrška ovoj listi tako za neke partije može značiti političko samoubistvo”.
Jelena Cupać smatra da samostalan izlazak opozicije na izbore u najmanju ruku nosi opasnost od manjeg broja glasova ili ostanka ispod cenzusa: “Ako se odluče na izlazak, opoziciji će biti potreban neki oblik ujedinjavanja i jasna kampanja. Direktan napad na studente im verovatno ne bi bio isplativ jer će se i sam izlazak na izbore već tumačiti kao rad protiv njih.”
Jedini način da u ovom periodu “prežive” one partije koje odluče da učestvuju na izborima, smatra sagovornica “Vremena” jeste da se predstave kao partneri studenata koji su spremni na saradnju u deljenju iskustva i znanja o funkcionisanju Narodne skupštine.
Nepreglednu i depresivnu listu posledica globalnog zagrevanja u Srbiji u hladnijoj polovini godine možemo da guramo pod tepih, ali već u junu, kada se ponovo vrati osećaj da nešto debelo nije u redu, vreme je da se suočimo sa činjenicama i zapitamo koliko je stanje loše, radimo li išta na umanjenju štete i dokle možemo ovako
Medenica se vlastima Crne Gore i Srbije, koje su glavna meta njegovih sadržaja, ne obraća kao da zna nešto što oni ne znaju, nego kao da zna ono što oni žele da sakriju. Kako je moguće da u Srbiji 2026. godine deo javnosti smatra prvostepeno osuđenog begunca pouzdanijim izvorom informacija od bilo koje institucije, pa i predsednika države
Biljana Nikolić, novinarka “Vijesti”, kaže za “Vreme” kako je jasno da Miloš Medenica ne deluje samostalno. “Te strukture očito imaju interes, a i hrane ga obavještajnim podacima. Fenomen ‘Medeni’ postaje neka vrsta gerilskog formata, u kojem se plasiraju informacije na osnovu kojih se može pretpostaviti ko bi sve mogao da ima korist, kao i šta su motivi takvog djelovanja”
Sva istraživanja koja smo do sada videli ukazuju na to da prvi put postoji mogućnost da vladajuća koalicija ne osvoji većinu u parlamentu, a odluka će verovatno biti doneta u narednim mesecima, u zavisnosti od stalnog merenja rejtinga i pozicioniranja protivničke strane
Vladajuća Srpska napredna stranka gubi podršku birača, ali se još uvek ne zna kada će, i pored brojnih najava predsednika, biti raspisani izbori, ko će biti na studentskoj listi, te kakva može da bude uloga opozicionih stranaka koje (ne)će podržati studentsku listu? Pitanja je mnoštvo: da li se studentska strategija može nazvati keč-ol? Po čemu se onda, u svojoj suštini, razlikuje od keč-ol pristupa SNS-a? Koje su prednosti i mane toga? Koliko je jedan front nužan u okolnostima borbe protiv režima poput ovog? I ako njega nema, šta onda
Kako je informativni razgovor sa Zdravkom Ponošem probio dno beščašća? Imaju li opskurni likovi iz Informera policijske značke, a policajci legitimacije Informera ili to dođe na isto? I zbog čega kmeči Visoko javno tužilaštvo
U pohodu na vlast moraćemo manje obrazovanim građanima da kažemo ponešto od onoga što žele da čuju. Da li je to demagogija? Svakako. Da li je to isto što radi i Vučić? Nesumnjivo. Dakle, isti smo kao Vučić? E, u tome je kvaka. Nismo
Ljudi iz autobusa plaše se svega, a naročito da ne razljute glavu porodice. On im onoliko ponavlja da jedino zahvaljujući njemu imaju posao, zarade i penzije. Njihovo je samo da stoje, aplaudiraju i ostanu poslušni
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
