Prema svetskim analizama, vino je sve više u modi. U Srbiji, verovatno zbog smanjene kupovne moći, potrošnja vina po glavi stanovnika je pala sa nekadašnjih skromnih petnaest na oko još pet litara. Milutin Đurović, regionalni menadžer makedonske Vinarije Skovin kaže da je za očekivati skori ulazak svetskog trenda u Srbiju
„VREME„: Vinarija Skovin je od 1979. do 2001. godine poslovala u okviru PIK–a Skoplje. Koliko je privatizacija ove vinarije s tradicijom uticala na poslovanje Skovina?
MILUTIN ĐUROVIĆ: Skovin je danas jedan savremen vinarski podrum, opremljen svim tehničko-tehnološkim uslovima neophodnim za proizvodnju visokokvalitetnih vina. Kada je kompanija Feršped kupila vinariju, s namerom da ojača brend, Skovin je počeo i da flašira vina, a prvo izvozno tržište bila je Srbija i Crna Gora. Skovin je do tada vina pakovao u rinfuzama, i tako smo sarađivali i sa našim partnerima iz Nemačke, koji su naša vina pakovali u flaše i prodavali ih pod svojom robnom markom.
Da li je na pakovanju naznačeno geografsko poreklo?
Naravno, kada se vino flašira, mora da se istakne geografsko poreklo, tako da je i na tim bocama pisalo da je vino makedonsko. To je utvrđena praksa u svetu. Mi smo zadržali tog kupca iz Nemačke i s njim imamo odličnu saradnju. Oni nama doprinose tako što nam omogućavaju veću proizvodnju i veći izvoz u Nemačku.
Šta je sada vaša ponuda?
Kompletna produkcija naših vina spada u kategoriju kvalitetnih vina sa deklarisanim geografskim poreklom. Od 2002. godine, kada smo počeli sa flaširanjem, imamo sedam etiketa. Prvo smo flaširali tri bela i tri crvena, a sada smo napravili i roze, koji ističem jer se, po pravilu, ono pravi mešanjem belih i crvenih sorti grožđa. Mi smo, međutim, uspeli da ga proizvedemo po „beloj tehnologiji“, isključivo od crvene sorte grožđa visokog kvaliteta, tako da smo time u naš asortiman uvrstili još jedno vrhunsko vino, što će uskoro i stajati na njegovoj etiketi. Pravo da na etiketi koristimo atribut „vrhunsko“ imaćemo od januara 2005. i to pravo ćemo prvo iskoristiti za crveno vino „vranac“.
Šta je privatizacija donela u smislu prerade i proizvodnje vina?
Novi vlasnik je ušao u kompletnu obnovu vinarije u tehničkom i tehnološkom smislu. U samu vinariju je uloženo oko deset miliona evra i to u potpuno novu opremu poslednje generacije. Zahvaljujući tome, Skovin je u mogućnosti da proizvodi visokokvalitetna vina koja prihvata evropsko tržište. Na svim relevantnim sajmovima i izložbama naša vina su bila visoko kotirana. Tovari grožđa testiraju se na samom ulazu u vinariju specijalnim aparatom koji analizira sve što je zastupljeno u svakom zrnu grožđa. Počev od odnosa kiselina, šećera… Kamion se nakon toga, u zavisnosti od rezultata analiza grožđa, upućuje na određeno mesto. Veliki napredak je učinjen i kupovinom inoks kada koje, za razliku od betonskih kada u kojima se grožđe umulja prilikom istovara, onemogućavaju nastajanje štetnih hemijskih reakcija.
Da li neki tovar bude odbijen?
Događa se. Ako grožđe ne zadovoljava kvalitet koji su propisali naši tehnolozi, nikako ne ide u vino.
Vinarija ima i svoje kooperante. Šta proizvođač grožđa treba da ispuni?
Kvalitet je presudan. Poslednju reč daju naši tehnolozi. Oni obilaze vinograde po celoj Makedoniji i oni odlučuju sa kojih lokaliteta ćemo otkupljivati grožđe, u zavisnosti od toga koliko nam je potrebno za proizvodnju. Naši tehnolozi imaju monitoring nad vinogradima svih kooperanata.
Ove godine grožđe je dobro rodilo. Svuda je bilo problema s otkupnom cenom grožđa. Vinogradari su se bunili, da li je Skovin imao te probleme?
Na sreću, ne. Vinarija ima vinograd veličine od oko 500 hektara na lokalitetu Markove reke u povardarskoj oblasti. U blizini nema industrijskih objekata. Išlo nam je naruku to što je grožđe tako dobro rodilo. Oni koji su nama prodali grožđe otišli su kući zadovoljni.
Da li je Skovin posle privatizacije otpuštao radnike?
Feršped je kupovinom vinarije Skovin „nasledio“ sve zaposlene. Vinarija ima 85 stalno zaposlenih radnika. U sezoni ima još oko 300–400 ljudi koji rade na berbi. Povoljna okolnost je što je vinarija bila u sklopu PIK Skoplje, i u svom sastavu nije imala veliki broj zaposlenih.
Kakav je odziv tržišta u Srbiji?
Zbog nedostatka sredstava za marketing 2001, Skovin je bio prinuđen da s reklamiranjem počne naopako. Krenulo se od maloprodajnih sistema ka ugostiteljskim objektima. Iako se svaki brend gradi u ugostiteljskom sektoru, zbog ponude kakva je u Srbiji i Beogradu, mi smo samo postavili naše vino na police maloprodajnih objekata i čekali da potrošači dođu da ih probaju. U to smo se jedino uzdali. Ove godine smo odlučili da se više posvetimo marketingu i da na pravi način promovišemo naš brend. Za godinu dana u Srbiji uspeli smo da pokrijemo sve maloprodajne lance – C-market, Maksi diskont, Pekabetu, Rodić… Uspeli smo da proširimo distribuciju i da je postavimo na najviši nivo. Sada smo došli u situaciju da moramo da idemo u ugostiteljski sektor, a u njega je bez ozbiljnog marketinga jako teško ući.
Za makedonska vina je u Srbiji oduvek važilo da su dobra, ali da imaju jednu manu – jeftina su.
Mi smo dobro pogodili odnos cene i kvaliteta. Kod nas je situacija takva da, u celini gledano, naša vina spadaju u srednju višu kategoriju. Ali, za cenu naših proizvoda kupac dobija vina vrhunskog kvaliteta.
Veoma smo zadovoljni prijemom na tržištu. Tempo ispijanja vina u Srbiji, nažalost, još nije onakav kakav bi trebalo da bude.
Zašto je svako ko se bavio upotrebom neutvrđenog tipa akustičnog oružja na studentskom protestu 15. marta postao neprijatelj države, terorista i atentator na Vučića? Zbog čega bi i Berija pozavidio Biji na ovoj operaciji? Kako režim u Beogradu 2026. nastoji stvoriti atmosferu nalik na onu iz Moskve 1937
Podaci Vrhovnog javnog tužilaštva pokazuju da poslednjih godina raste broj zahteva koje tužioci upućuju policiji radi prikupljanja potrebnih obaveštenja, ali da odgovori na te zahteve sve češće izostaju. Reč je o prvoj i jednoj od najvažnijih radnji u predistražnom postupku, bez koje tužilaštvo u mnogim slučajevima ne može da nastavi istragu
Zašto su se na meti režima, pored studenata, našli verbalni delinkventi – analitičari, stručnjaci i novinari? Kako je Više javno tužilaštvo u svom saopštenju donelo presudu da su studenti sami sebe streljali zvučnim topom? I kako je Vučić tvrdio da Srbija uopšte nema zvučne topove, a ispostavilo se da ih ima, kao što je odmah posle pada novosadske nadstrešnice tvrdio da “jedino ona nije renovirana”, pa se brzinom svetlosti na društvenim mrežama utvrdilo da to nije istina? Na koji je način aktivirana medijska bomba u režimskim medijima sa unapred spremljenim spiskovima ljudi koji su učestvovali u “zaveri” i koje treba utući? I da li je reč o pokušaju zabrane studentskog pokreta
Pošto tužilac u Srbiji ne može da optuži osobu koja se kolima zaleće u građane, gledaoci RTS-a mogu videti kako se pred kamerama obesmišljava ta pravna institucija
Srbija će sačuvati mir, lokalni funkcioneri moraju da razgovaraju sa narodom ili će biti smenjeni, ekonomija raste brzo, žele da nas sruše jer Srbija grabi napred, nema više straha od “blokadera”, predsednik je žrtva, biće veće plate i penzije. Na osnovu iskustva, po svoj prilici ovako će izgledati Vučićeve poruke na predstojećem mitingu
Ljudi iz autobusa plaše se svega, a naročito da ne razljute glavu porodice. On im onoliko ponavlja da jedino zahvaljujući njemu imaju posao, zarade i penzije. Njihovo je samo da stoje, aplaudiraju i ostanu poslušni
Zašto je Aleksandra Radića, najistaknutijeg vojno-političkog komentatora u Srbiji, režim pretvorio u pokretnu metu
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
