“Mi smo spremni da grad branimo telima, ali to mora biti sa jasnim planom i strategijom.“
Ako se vratimo na rasparčane informacije o mnogobrojnim gradskim projektima – dolazimo i do rasparčanih pobuna. Jednostavno je, ni jedan kvart se ne može odbraniti sam, već je neophodna umreženost i solidarnost, a potom i združeni otpor na ovakav dirigovan napad. Ako postoji šablon po kome se grad, obale, parkovi i parcele otimaju, a postoji, mora postojati i jedinstven odgovor na taj napad”
Kada je 27. juna 2014. godine u sveže renoviranoj zgradi Geozavoda svečano otkrivena maketa projekta “Beograd na vodi”, tadašnji predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić najavio je početak izgradnje prve faze stambeno-poslovnog kompleksa za mart naredne godine. Danas, deset godina kasnije, Beograd na vodi se širi duž obale Save, preti da proguta Beogradski sajam, proteže se prema Adi Ciganliji i polako preliva na levu obalu Save zauzimajući prostor od novobeogradske toplane pa sve do Brankovog mosta. Naime – višestruko premašuje prvobitne gabarite predstavljene maketom iz 2014. godine.
Dok vlast i dalje predstavlja “Beograd na vodi” kao jedan od svojih najvećih uspeha, većina građana Beograda taj projekat od početka doživljava kao paradigmu investitorskog urbanizma. Poslednje potkrepljuje niz kontroverzi: od potpunog izostanka javne rasprave u ranoj fazi, netransparentnog finansiranja, preko nasilnog zauzimanja prostora – uključujući još uvek nerasvetljeno “rušenje u Savamali” u aprilu 2016. – pa sve do najnovijeg Nacrta izmena i dopuna Prostornog plana područja posebne namene za uređenje priobalja Save koji treba da posluži kao pravni okvir za dalje širenje kompleksa.
O najavljenom proširenju Beograda na vodi i drugim pitanjima razgovaramo sa Đorđem Miketićem, građanskim aktivistom i jednim od pokretača inicijative “Beograd ostaje”.
“VREME”: Preti li Beograd na vodi koji niče na obali Save da proguta onaj Beograd u kojem živimo?
ĐORĐE MIKETIĆ: Beograd koji znamo i volimo će nestati ukoliko ne zaustavimo najavljenu otimačinu obala i javnih prostora. Mislim da još uvek nismo svesni razornog cunamija koji se sprema našem priobalju. Čak i da svakodnevno pratimo vesti o urbanističkim projektima, dobijamo informacije tek o pojedinačnim projektima i planovima. Nedostaje zbirna slika i širi plan sveobuhvatnog uticaja na grad Beograd.
Kratki presek najavljenog bi bio:
Beograd na vodi planira da prisvoji čitavu obalu Save, sa leve strane od novobeogradske Toplane preko Sajmišta sve do Ušća, sa desne strane Adu Ciganliju, Sajam, deo Senjaka, Prokop, krak ka Topčideru, potom celu dužinu Savske i Karađorđeve ulice od podno Kalemegdana i uzbrdo Kameničkom, preko savskog amfiteatra do Hotela Moskva na Terazijama.
Ekspo Surčin prisvaja levu obalu Save od Ostružničkog mosta do Bloka 45, legalizuje divlje vile na Savi i gradnju na vodozahvatu.
Ekspo pristanište će se locirati od Gazele do Ušća i predstavlja početak gradnje kod logora Sajmište i u Bloku 18, a za tu potrebu već su položene infrastrukturne instalacije i dva kružna toka u Vladimira Popovića.
Hotel Jugoslavija sa obalom Dunava prostiraće se sve do Ušća – pod izgovorom projekta Prirodnjačkog muzeja, Gondole, Jarbola i sličnih budalaština.
Zatim, tu je linijski park od Kalemegdana do Pančevačkog mosta, pa i dalje nije jasno šta sve plan podrazumeva, ali se zna da su uključeni PDR za SC “Gale Muškatirević” i Marinu Dorćol.
Ponovo je aktuelna gradnja poslovno-stambenog kompleksa na beogradskom vodoizvorištu na Makišu, što bi predstavljao zločin nad pijaćom vodom Beograđana.
Na prostoru nekadašnjeg “Beogradskog pamučnog kombinata” i “Beogradske klanice”, kod Pančevačkog mosta, gradi se “Delta lend” sa 160.000 kvadrata.
Kada na ovo dodamo privatizaciju javnog saobraćaja i najavljenu gradnju u depoima polumrtvog GSP-a, gradnju uz ražalovan auto-put, hiljade “malih” projekata po parkovima i javnim prostorima, potom zatvaranje Pariske ulice i gradnju u Uzun Mirkovoj, nove zgrade na Savskom nasipu, čitav kvart u IMT u i ko zna šta sve još – ostanemo sleđeni nad tom metastazom urbicida koji će poništiti ovaj grad.
Kako je i sa kakvim motivima i ciljevima nastala inicijativa “Beograd ostaje”?
Inicijativa “Beograd ostaje” je iznikla iz srčane borbe za Stari savski most, a upravo sa idejom očuvanja čitavog Beograda i unapređenja života u gradu. Mi smo spremni da grad branimo telima, ali to mora biti sa jasnim planom i strategijom.
Ako se vratimo na rasparčane informacije o mnogobrojnim gradskim projektima – dolazimo i do rasparčanih pobuna. Jednostavno je, ni jedan kvart se ne može odbraniti sam, već je neophodna umreženost i solidarnost, a potom i združeni otpor na ovakav dirigovan napad. Ako postoji šablon po kome se grad, obale, parkovi i parcele otimaju, a postoji, mora postojati i jedinstven odgovor na taj napad, inače je sve uzaludno. Kada nam dođu bageri pod prozore, tad je već dockan. Zato se baš sada moramo uključiti svi.
Šta je do sada urađeno?
Inicijativa “Beograd ostaje” je pokrenula dva projekta, a prvi je štreberski. Pozvali smo Beograđane da zajedno formiramo interaktivnu mapu urbicida, preglednu i informativnu platformu na koju bi se upisivali svi veliki, ali i mali projekti na koje nam građani skrenu pažnju i prilože dokumentaciju. Vreme je da Beograđani na jednom mestu imaju pregled svih dešavanja i urbanističkih promena na koje se mora reagovati, čime ćemo razlikovati one koji ispunjavaju sve zakonske norme i doprinose razvoju Beograda od onih koji uništavaju grad i život. Ovo je veliki poduhvat za naš pravno-urbanistički tim.
Drugi projekat je upravo formiranje najšireg mogućeg fronta za odbranu grada i to preko najavljenog javnog uvida za projekat “Beograd na vodi”. Pokrenuli smo peticiju protiv širenja Beograda na vodi, ali ne zato što mislimo da će ih ona sprečiti u njihovoj nameri, već ćemo tako okupiti veliki broj građana da masovnim, ali sinhronizovanim pisanjem primedbi probamo da pravno osporimo plan i zaustavimo destrukciju grada. A potom, da se po potrebi i organizujemo i terenskim akcijama i tzv. interventnim aktivizmom stanemo u odbranu Beograda.
“Beograd ostaje” snažno veruje da upravo zaustavljanje koruptivnih gradilišta najviše boli ovaj kleptokratski režim, koji je zato i oteo sve institucije, ne bi li nesmetano pljačkao i otimao obale, kvartove i parkove.
Umrežavanje i ujedinjavanje političkih partija i građanskih inicijativa godinama spada u stalne teme u Srbiji. Na talasu širokog građanskog nezadovoljstva, mesecima se formiraju zborovi građana u gotovo svim većim gradovima. Šta još nedostaje da bi se formirao snažan i autentičan društveni front koji bi predstavljao efikasnu alternativu sadašnjoj vlasti?
Ja verujem da se ide ka tome. Ne zaboravimo Novi Pazar. Ljudska potreba za zajedništvom i solidarnošću je razbucala višedecenijske nacionalističke utvrde u paramparčad. Čim smo dopustili da ljubav i ljudskost izađu iz boce – generacijski mehanizam zavade i zavladavanja im je propao.
I zato, pre nego što odgovorim šta nedostaje i gde grešimo, prvo da sagledamo okolnosti:
Ovaj rehabilitovani režim iz devedesetih je naučio lekciju i prva stvar koju su 2012. godine uradili jeste temeljno razaranje svake političke artikulacije. I stranačke, i sindikalne, i građanske, i studentske, i naravno, medijske. Ogroman trud i novac je uložen ne samo u potkupljivanje i kontrolisanje formiranih društvenih skupina, već se intenzivno radi i na zavadi i nepoverenju. Kao što su podelili Srbiju na feude i lokalne gospodare, tako su i sve sektore rasparčali i porobili. Jednostavno, sada su došli na vlast sa namerom da je više nikada ne predaju.
Setimo se da su agenti BIA upali i zavodili red u Zavodu za zaštitu spomenika kulture kada su se zaposleni stručnjaci pobunili protiv nezakonitog ukidanja zaštite Generalštabu. Znači, ljudi zaposleni u instituciji za koju su se školovali, konačno osokoljeni da se suprotstave hroničnom gaženju kulturno-istorijskog nasleđa, bivaju poništeni, i oni lično, i njihovo znanje i zakonske procedure, sve zarad koruptivne geo-političke igrice. I sada, očekujemo da oni podrže prevarene poljoprivrednike, osiromašene profesore, ponižene lekare, porobljene radnike ili nedajbože, građanske i političke inicijative.
Naravno da treba da podrže, ali je to proces. Pitanje je kako ga ubrzati.
Uz to, stvoren je i narativ o apolitičnosti kao vrhunskoj vrednosti. I upravo zato je tako teško probiti se kroz sve pretnje, zamke, ucene, osvetoljubive kazne i medijske satanizacije koji vas čekaju ako se drznete. Sa druge strane, treba nam još više poverenja i dobre vere u ljude, kao i uverenje da svi zajedno imamo istorijsku priliku da promenimo svoj i život drugih, pa i čitave zajednice.
Vaša inicijativa često se poziva na nasleđe arhitekte Dragoljuba Bakića. Kako bi izgledala alternativa sadašnjem modelu razvoja grada? Imate li konkretne predloge za drugačije uređenje priobalja?
Čuveni arhitekta i graditelj humanog Beograda Dragoljub Bakić izradio je trogodišnji plan za hitnu revitalizaciju Beograda. Inicijativa “Beograd ostaje” je na dan Pobede, 9. maja predstavila i usvojila ovaj plan koji polazi iz tri osnovna prioriteta za razvoj grada okrenutog čoveku a ne profitu, grada koji diše i grada kulture i solidarnosti.
Beograd već četiri godine nema GUP – generalni urbanistički plan i krovni plan razvoja, što upravo omogućava rasparčavanje grada i divljanje investitora. Zato, Bakićev prvi deo plana, Grad građanima, predlaže trogodišnji moratorijum na sve megalomanske građevinske projekte (kao što je širenje Beograda na vodi), na zaštićene urbanističke zone (Sajmište, Sajam, Kalemegdan, Krunski i Kosančićev venac) i na sve objekte koji su pod prethodnom zaštitom kulturnog dobra sve dok se ne usvoji novi GUP, ali koji mora biti izrađen zajedno sa strukom i građanima.
Plan takođe obuhvata razvoj šinskih sistema, pre svega Beovoza i proširenje postojećih pruga na delove grada kroz već izgrađene tunele, da bi naš grad što pre dobio pravu gradsku železnicu, a time i adekvatnu zamenu za drumski saobraćaj.
Grad diše deo je plana koji predlaže detaljne mere za smanjenje zagađenja za 15 odsto do kraja 2028, čuvanje života građana i potpisivanje deklaracije “C40 Clean air cities”.
Treći deo je Grad ljudskosti i on predstavlja snažan zaokret u kulturnim, socijalnim i obrazovnim politikama kao što je adaptacija neiskorišćenih gradskih prostora u studentske domove, kreativne centre IT inkubature, habove i ateljee za stvaraoce savremene umetnosti, programe sportskog razvoja, kritičkog mišljenja i ekološkog obrazovanja, brigu o najugroženijim kategorijama društva, ali i plan za zbrinjavanje “gradskih” pasa i mačaka.
Koliko su građani spremni da se aktivno uključe u odbranu javnog prostora?
Istina je da su studentski protesti kod većine građana probudili volju i spremnost da se bore za svoje pravo i uređeno društvo. Verujem da svi svedočimo buđenju neverovatne energije i zaboravljene pravdoljubivosti. Naše društvo je tendenciozno zapušteno, sluđeno dezinformacijama i podelama, izudarano nepravdama i nerazjašnjenim tragedijama, koje se sada probudilo i bije bitku za svoj opstanak, kao što i Beograd bije bitku da sačuva svoj identitet i dostojanstvo. Da bude grad po meri čoveka, a ne investitora. Kada pogledate primere iz Bloka 4 na Novom Beogradu ili Kneza Miloša 44, ljudi su odlučni u borbi da ih žive ne zazidaju. Takvih primera je sve više i konačno je otpor dosegao kritičnu tačku. Sada nam treba da sve te pobune sinergišemo i zajedno oslobodimo naš grad.
Sve gradske pobune koje su odnele pobedu nad bahatim investitorima ili korumpiranim institucijama kao što su bara Reva, Topličin venac, park Vojvode Vuka, Gondola, imale su ovu nužnu komponentu: odlučnost i sinergiju u borbi.
Kakvu ulogu studenti i mladi imaju u političkoj borbi? Kako vidite trenutnu političku situaciju, posebno u kontekstu izbora i položaja opozicije?
Naše društvo iz kojeg je proterano kritičko promišljanje i dijalog, razmišlja u apsolutnim kategorijama i naravno da zaluta u isključivost. Do prošle godine je većina u ovom društvu bezmalo sve mlade ljude i studente otpisivala kao nezainteresovane, kao zombije sa telefonima koji samo žele da pobegnu iz zemlje, a sada, samo šest meseci kasnije, upravo oni drže čas slobodoljublja i istinskog patriotizma. Zapalili su baklju slobode i sva naša srca, ali je sada na snazi takmičenje u obožavanju studenata kao spasilaca.
Zato mislim da je upravo sada, u ovoj presudnoj fazi artikulacije dalje borbe za istinsku promenu sistema, neophodan dijalog svih grupa. I energija studenata i iskustvo dosadašnjih boraca, i glas struke i vapaj radnika.
Svakako da političke organizacije moraju pretrpeti promenu jer nešto očito ne funkcioniše. Verujem da moramo odustati od prakse neupitnog liderstva i vertikalnog hijerarhijskog organizovanja. Promene neće i ne može doneti jedan čovek. Ne postoje spasioci niti mesije. To nije bio ni Milošević, ni Koštunica, ni Tadić, ni Vučić. To neće biti ni studenti. Jer nema prečice. Ili ćemo promenu sistema obezbediti svi mi združeni i solidarni građani ili ćemo zajedno nestati.
A mi više nemamo pravo na grešku, zato moramo da učimo jedni od drugih i da se oslanjamo jedni na druge, a ne iznova da svaka generacija prolazi istu školu sa, na kraju, upitnim rezultatom.
“Niko od nas ne može da bude ni dovoljno stručan, niti treba da procenjuje svaku deonicu puta, svaku kupovinu aviona, svaki državni projekat, kao što je Ekspo, kao što je nacionalni stadion. Država je ta koja treba da dokazuje da nam je to potrebno, bez obzira na to šta mi mislili. Ali toga nema”
Propali su Vučićevi kontramitinzi i kontramitovi, cena vlasti sve je skuplja, a privreda sve slabija, pobeđen je strah u društvu a gnev postao hroničan, poslušnost otkazuju delovi policije i pravosuđa. Manevarski prostor režima se suzio, pitanje je kako će to pobunjeni građani predvođeni studentima da iskoriste
“Ideja je jednostavna – hoćemo da pričamo sa ljudima”, kaže za “Vreme” Vuk, student Elektronskog fakulteta. “Tu smo da pokažemo da nismo teroristi. Tu smo da saslušamo i pokažemo da, za razliku od nekih ljudi, poštujemo kada se nečije mišljenje razlikuje od našeg.” Vrlo brzo stiže i dokaz: u trenutku dok Vuk pokušava da popriča sa jednim meštaninom, oko njih se okuplja još ljudi. Međusobno se raspravljaju. Čuje se, gotovo istovremeno, “napred, deco, borite se za budućnost ove zemlje” i “na vreme se okanite ovoga što radite”. A studenti, uprkos raznim povicima i uvredama koje im pojedini dovikuju, mirno stoje, slušaju sagovornike, gledaju ih u oči i pokušavaju da ih navedu na dijalog. Ali pravi
Predstojeći izbori za predsednika Saveza samostalnih sindikata Srbije dolaze u trenutku kada radnici sve češće ostaju bez jasnog posla i glasa, a sindikati bez poverenja. Dok inflacija nagriza plate, a vlast najavljuje minimalac u evrima – sindikat ćuti. Ili barem većina ćuti. U trku za mesto predsednika ove najveće sindikalne organizacije u zemlji ulazi i Duško Vuković, potpredsednik SSSS-a, s porukom da “sindikat mora da bude kičma otpora, a ne hladna birokratija”
Za Mihaljčića “istorizovati se” ne znači dobiti mesto u istorijskoj prošlosti, među svedočanstvima nacionalne istorije, koje će istorijska nauka na odgovarajući način proučiti i oceniti. Suprotno od toga, “istorizovati se” za neko predanje, za neku legendu, pa tako i za predanje o Kosovskoj bici, znači dobiti mesto u sadašnjosti, u živoj kolektivnoj svesti o prošlosti, odnosno, kako kaže Mihaljčić, u “narodnoj istorijskoj svesti” koja se aktualizuje kao podstrek za akciju, za stvaranje nove istorije
Nema Aleksandar Vučić toliko batinaša, crnih džipova, plaćenih ćacija da pokrpe sve rupe koje je svojom nezajažljivom i nestabilnom prirodom napravio
Dramatičan apel zaposlenih u Junajted mediji pokazuje šta može da se desi kad medije kontrolišu režim i korporacije. Srbiji se dešava sada. Ako publika to ne prepozna, preti još crnji medijski mrak
Aleksandru Vučiću sada ostaju samo stari, provereni metodi klasičnih diktatura jer ove moderne metode zaluđivanja i trovanja javnosti trokiraju. I to mu se, međutim, obija o glavu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
