U Srbiji je 19. decembra počelo izdavanje elektronskih potpisa, a prvi dokument je na taj način overio premijer Mirko Cvetković
Investicije: Alas otvara nove pogone
Alas International, ćerka-kompanija austrijske Asamer grupe, od dolaska na naše tržište 2001. uložio je 70 miliona evra. Danas ova kompanija posluje u Srbiji kao Alas Holding sa svojim članicama: Alas Rakovac, Zorka Alas Kamen, Zorka Keramika i Zorka Opeka, u koje je u 2008. uloženo ukupno 16 miliona evra. „Ove godini su u Zorka Keramici i Zorka Opeci realizovane investicije u vrednosti 14,5 miliona evra. Investicije su okončane, proizvodnja postaje stabilna, te za početak 2009. s ponosom mogu da najavim svečano otvaranje najsavremenijih pogona za proizvodnju građevinskog materijala u Srbiji“, rekao je na godišnjoj proslavi Alas Internationala za Srbiju njegov generalni direktor Markus Bogdanović. U Zorka Keramici su izgrađene dve nove fabričke hale, u Zorka Opeci je obnovljena postojeća hala i za obe kompanije nabavljena je nova oprema. Rezultat ovih ulaganja je da Zorka Keramika danas proizvodi 12.000 kvadrata pločica dnevno, a u 2009. očekuje se produkcija čak 4,2 miliona kvadrata. Kapaciteti Zorka Opeke povećani su na šest miliona komada klimabloka, odnosno 50 miliona komada fasadne opeke.
Asocijacije: Novo sedište SAM–a
Osim novog Upravnog odbora, Srpska asocijacija menadžera (SAM) dobila je i nove prostorije, u Smiljanićevoj ulici u Beogradu. Prvi gosti bili su novinari kojima je predsednik SAM-a Slobodan Vučićević rekao da su menadžeri ljudi sa odgovornošću za korporativno upravljanje, a to znači da poseduju poštenje i da u njihovom društvu nema mesta za kadar lopovluka. On smatra da su menadžeri nacionalno bogatstvo jedne zemlje jer stoje na vrhu poslovne piramide i mogu doprineti njenom razvoju. Na ovom skupu učestvovali su i članovi UO-a Zoran Drakulić, Goran Radun i Ljubo Grujić, kao i izvršna direktorka SAM-a Maja Piščević. Inače, cilj SAM-a je da razvija i jača menadžersku profesiju i da uspostavlja otvoreni dijalog između privrede i glavnih kreatora ekonomske politike u Srbiji.
Centri: Palata Ivanium
U Balkanskoj ulici u Beogradu 24. decembra svečano je otvoren tržno-poslovni centar Palata Ivanium. Tržni centar smešten je na oko 2000 kvadrata i ima 105 lokala, a hotel sa četiri zvezdice, koji nudi kompletan servis za poslovni svet, ima 22 apartmana i podzemnu garažu sa 80 mesta. U tržnom centru se mogu kupiti ekskluzivna ženska i muška konfekcija, obuća, kožna i kućna galanterija, sportska oprema, stilski nameštaj, ekskluzivni nakit, farmaceutski preparati i drugo. Osveženje i relaksaciju nude kafei, wellness centar, slot-klub itd. Palatu Ivanium izgradio je Grading invest na čelu Miletom Đukićem.
Mreža: Stota filijala
Raiffeisen banka je 26. decembra otvorila stotu filijalu, u Bulevaru kralja Aleksandra u Beogradu. Na taj način je banka ostala dosledna u nameri da kroz osam regionalnih centara svoje proizvode i usluge ponudi što većem broju građana širom Srbije. Pre više od sedam godina Raiffeisen banka je zakoračila na tržište Srbije, razvijajući mrežu filijala i zapošljavajući visokoprofesionalni tim ljudi i sada ima više od 2200 zaposlenih, koji opslužuju preko 560.000 klijenata.
Farmacija: Tri kvalitetna preparata
U apotekama i zdravstvenim ustanovama uskoro će se pojaviti tri nova visokokvalitetna preparata vršačkog Hemofarma iz palete SPJ NeuroLogica. Sapphirex spada u grupu triptana, supstance koja deluje na serotoninske receptore krvnih sudova mozga i namenjen je lečenju migrene. Sertralin, koji će se pojaviti pod nazivom Sidata, namenjen je terapiji simptoma depresije, fobija i drugih poremećaja kod dece starije od šest godina. Risperidon je antiseptik za lečenje šizofrenije i drugih psihičkih stanja.
Usluge: Prvi ugovor o zaštiti od kamatnog rizika
UniCredit Banka je potpisala prvi ugovor u Srbiji o zaštiti od kamatnog rizika, sa jednom od najvećih srpskih kompanija iz oblasti investicija i izgradnje nepokretnosti. Na taj način, u Srbiji je prvi put implementiran i u bankarskoj praksi primenjen finansijski derivat koji ima za cilj da zaštiti klijenta, pravno lice, od nepovoljnih kretanja kamata na novčanom tržištu. UniCredit Banka je omogućila svom klijentu da kreditne obaveze u narednih sedam godina izmiruje po ugovorenoj fiksnoj kamati bez obzira na kretanje EURIBOR-a na evropskom finansijskom tržištu. Klijent je ovim ugovorom ostvario nepromenjene troškove finansiranja svojih investicija u narednih sedam godina.
Banke: Guber ne može da se produži
Piše: Radovan Jelašić, guverner Narodne banke Srbije
Izazovi sa kojima se upravo sučeljava srpska privreda, potencirani uticajima poremećaja na svetskom finansijskom tržištu, ne mogu se više uspešno rešavati metodama od pre deset ili 15 godina. Vlasnička struktura banaka i preduzeća se suštinski promenila, Srbija je mnogo više integrisana u svetske ekonomske tokove nego što je sama mislila da će biti, i za ove nove izazove mora se tražiti i primeniti novi lek.
I danas veliki deo naše privrede smatra da su mu glavni problem skupi krediti, ne želeći da shvati da zaduživanje i po najpovoljnijim uslovima, a da bi se proizvodila roba koja nema kupca, samo nakratko odlaže agoniju i stvara nove probleme. Stoga svi koji imaju predloge o tome kako pomoći privredi da prebrodi sadašnje teškoće treba jasno da razgraniče šta je ekonomski opravdano, a šta socijalno potrebno, jer se ta dva cilja ne mogu mešati.
Ubeđen sam da su banke spremne da na osnovu ekonomskih kriterija odrade svoj deo posla i kreditno podrže tržišno perspektivne projekte, ali za socijalnu komponentu država će morati da preuzme svoj deo odgovornosti. U kojoj meri će prihodi dozvoljavati da se dodatno troši, ubrzo ćemo videti, ali jasno je da je obim sredstava ograničen i da ovog puta guber ne može, a i ne treba, da se produži ni kreditima, ni privatizacionim prihodima.
Konačno će morati da dođe do korekcija i prilagođavanja privrede, a u kojoj meri je ona za to pripremljena neminovno će se pokazati i to vrlo brzo. Ako rezultat bude loš, to ne zavisi od spoljnih faktora, već pre svega od unutrašnjih sposobnosti, jer ni banke ni država ne mogu da pomognu preduzećima koja nemaju tržište, ni kupce, a za zaposlene da izigrava socijalnu luku.
Poslovno geslo: Smišljeni koraci
Piše: Ginter Bauer, osnivač i predsednik kompanije dm drogerie market
Imati viziju je polovina uspeha. Drugu polovinu čine ljudi. Istorijat svih uspešnih preduzeća pokazuje da dugoročna vizija projekta koji želite da realizujete i tim u koji ćete ulagati donose sigurne rezultate. Veliki snovi se ostvaruju pomoću pažljivo smišljenih koraka, a kompanija dm činila ih je svakog dana. Naša vizija bila je da otvorimo prvi diskont u okviru neprehrambenog sektora koji će imati racionalno izloženu robu i ekstremno povoljne cene. Prvu dm filijalu osnovao sam 1975. u Austriji, na inicijativu svog prijatelja gospodina Vernera. Danas imamo preko 2000 filijala, kao i 30.000 zaposlenih koji sa osmehom dolaze na posao.
PARTNER: EBRD će verovatno kupiti akcije Victoria Groupa za 40 miliona evra da bi podržao finansiranje obrtnog kapitala jedne od najvećih privatnih kompanija u sektoru agrobiznisa Srbije.
LANAC: Najnoviji u nizu supermarketa Pikadili u Bugarskoj, Delta Maxi je otvorio pred Novu godinu u mestu Samokovu.
RAST: Kruševački Rubin je 2008. investirao oko dva miliona evra u proizvodnju koju je time povećao za 15 odsto i ostvario izvoz vredan više od tri miliona evra.
INVESTITOR: Danski proizvođač pumpi Grinfos najavio je da će u izgradnju svoje fabrike u Inđiji uložiti 80 miliona evra i zaposliti 500 radnika.
PRVA: Štampa, koja poseduje oko 600 kioska, otvorila je prvu prodavnicu Just a moment, a u narednim godina namerava da otvori još oko 200 radnji ovog tipa.
Nikola Drezgić, vlasnik Tehno Naiss Group, Niš: Spori će imati problema
Dobitnici: Preduzeća koja brzo reaguju na promene i imaju sposobnost da se prilagode novonastaloj situaciji. Preduzetnici sa intuicijom da donose prave odluke u pravo vreme i u kratkom vremenskom roku.
Gubitnici: Svi koji su spori imaće problema.
Mičiz Jožef, vlasnik Termometala, Ada: Uvek imati više konja u trci
Dobitnici: Oni koji znaju da se prilagode tržištu i ulaganjem u zaposlene stvaraju lojalan kadrovski potencijal. Preduzetnici koji su spremni da stare programe proizvodnje zamene novim. Moj moto je da uvek imamo više konja u trci.
Gubitnici: Oni koji nisu fleksibilni i ne umeju da prepoznaju šansu koju svaka kriza nosi sa sobom. Ako nema originalnosti svaki posao je osuđen na propast.
„Ako ti je neko rekao da si buntovnik, odgovori da jesi, ali dodaj i zbog čega, zašto ne pristaješ na situaciju u kojoj te svode na nulu, u kojoj si niko i ništa. Jer ako na to pristaneš, rezultati će biti loš život, loša politika, loša estetika, a prostor u kom si za tebe će postati neizdrživ“, rekao je za novogodišnji dvobroj „Vremena" vladika Grigorije
Poruke sa protestnog skupa pokazuju da među građanima više nema nedoumica i konfuzije, prepoznali su odakle se i kako generišu problemi u društvu i državi i postali otporni na jeftine finte. Jasno je svima, ne samo u načelu nego i u pojedinostima, da se iza velikih režimskih reči i čitave mehanizacije raspamećivanja i nasilja, iza ubijanja institucionalnog i ustavnog poretka, krije jedino i samo krađa istorijskih razmera. I jasno je da je takva država opasna po život
Crveno je boja krvi. Dobar grafički simbol može da ujedini ljude više nego mnoge reči i besede. Istorijski gledano to su učinili krst, Davidova zvezda, polumesec, petokraka. A u novije vreme i kod nas – target, pesnica “Otpora” i sada crvena, odnosno krvava ruka
Ovi praznični dani su drugačiji – ne smiruju se ni studenti, ne smiruju se ni građani. Grad u kojem se 1. novembra desila strašna tragedija još uvek je prepun adrenalina, i gneva, i nade. Kao da su praznici u drugom planu, a otpor je vidljiv na svakom koraku
Šta spaja Vučića i Jelenu Karlešu? Zašto je pevačica ispunila sve zadate elemente naprednjačke retorike? I koliko van granica Srbije moraju biti čudni i smešni višesatni monolozi koje njen predsednik drži svakog bogovetnog dana
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
