Belo mleko, crne slutnje

Godinu i po dana posle uvođenja prelevmana na uvoz mleka, mesa, mlečnih i mesnih proizvoda, ovaj (ne)popularni alat za zaštitu domaćeg tržišta – proizvođača i prerađivača mleka i mesa – ukinut je. Prema proceni nadležnih, domaće mlekarstvo više nije ugroženo poplavom mleka iz Evropske unije po dampinškim cenama.

Vlada Srbije je ovu vancarinsku zaštitu uvela polovinom 2015. godine kad su, posle ukidanja proizvođačkih kvota i gubitka velikog i sigurnog ruskog tržišta, zalihe mleka, naročito u Danskoj i Nemačkoj, narasle toliko da je pretio kolaps cele grane. Sledstveno tržišnoj logici, otkupne i prodajne cene su prepolovljene, a obodne evropske zemlje, uključujući i Srbiju, zapljusnute mlekom jeftinijim nego ikada. Zbog toga – prelevmana – gunđala je Evropska komisija, ali je i iskazala razumevanje. Prema rečima ministra poljoprivrede Branislava Nedimovića, evropsko tržište se sad stabilisalo, otkupne cene su porasle, mada su (navodno) i dalje niže nego u Srbiji, te nema više potrebe za zaštitom domaćih proizvođača, a i Evropskoj komisiji je strpljenje i razumevanje omalilo, pa insistira na punoj primeni Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, koji isključuje svaki protekcionizam.

ŽALBE PROZVOĐAČA: Na ovu vest su se prvi oglasili primarni proizvođači, oni koji 365 dana u godini hrane i muzu krave, konstatacijom da je sad definitivno došao kraj domaćoj proizvodnji, naročito na malim gazdinstvima sa manje od deset krava, jer „naš seljak“ ne može da konkuriše svom zapadnom kolegi: ovom potonjem su dostupni jeftini krediti, država ih subvencioniše na razne načine, dok je ovde sve suprotno.

„Posledice će prvi da osete mali proizvođači“, kaže za „Vreme“ Jovica Kalin iz Idvora, vlasnik stada od pedesetak muznih krava i nešto manje junica i teladi. I do sada su, veli, oni bili prvi na udaru kakav god, pa i najmanji poremećaj na tržištu da se dogodi: mlekare ih samo obaveste da više neće od njih da otkupljuju sirovo mleko jer, recimo, količina je mala pa se ne isplati ni dolaziti, ili mleko kao ima mnogo bakterija, ili… „Doći ćemo i mi ‘srednji’ na red: uvek mogu da nam promene klasu mleka, sa ekstra na prvu, i da nam tako smanje zaradu, jer može im se; njihova laboratorija, njihovi rezultati, ništa mi tu ne možemo.“ Ne bi, dodaje, bilo prvi put.

Pre pola godine, kad je ukidanje prelevmana bilo na tapetu, direktor Imleka Ilija Šetka elaborirao je u intervjuu za „Blic“ razloge zašto prelevman ne treba da se ukine: „U Evropi je istovremeno došlo do skidanja kvota na proizvodnju sirovog mleka i uvođenja sankcija Rusiji u koju su prethodnih godina izvezene velike količine mleka. Ti viškovi su narasli na takav nivo da se jedino mogu porediti sa poplavom. U takvoj neprirodnoj situaciji, skidanje prelevmana bi za domaće primarne proizvođače mleka značilo otvaranje brane pred poplavom. Evropski viškovi mleka bi bukvalno poplavili Srbiju i napravili nemerljivu štetu našim farmerima i ekonomiji u širem smislu.“ Dakle, zaštita primarnih proizvođača.

Međutim, odmah pošto je ta zaštita primarnih proizvođača stupila na snagu, pale su otkupne cene sirovog mleka. Generalni direktor Imleka imao je za to racionalno obrazloženje: „Prelevmani nemaju direktnu povezanost sa cenom mleka. Oni služe za odbranu samog domaćeg mlekarstva i količine otkupa sirovog mleka, kao i broja grla koja trenutno imamo u Srbiji. Cena se formira na bazi cena mleka u Evropi i okruženju. Srbija bez obzira na prelevmane nije izolovana. Daću vam jedan primer: Imlek i Šabačka mlekara imaju ozbiljan izvoz sira u Rusiju, ali i ozbiljnu konkurenciju mlekara iz Belorusije. Ako su cene sirovog mleka kod nas veće, konkurentnost je manja, što vodi do pada plasmana, samim tim i otkupa. Najgore je kad imate viškove koje nema ko da otkupi, onda više nije pitanje cene, već se mleko prosipa.“

STABILIZACIJA I OTKUP: Sad, kad više nema prelevmana, Šetka tvrdi da ovaj potez vlade ne treba mnogo da plaši, jer se i stanje na evropskom tržištu stabilizuje: „Stabilizacija tržišta mleka u Evropi se dešava ne samo kroz blagi porast cene u poslednjih nekoliko meseci, već najviše kroz to što više nema viškova. Vi danas nemate više situaciju da oni ne znaju šta će sa mlekom i da ga guraju na sve strane, tako da u tom smislu prelevmani više nisu neophodni. Mislim da je bilo najbitnije da imamo prelevmane u zadnjih godinu i po dana, a da od 1. januara prelevmani nisu neophodni i da će se industrija održati bez obzira na to da li ima prelevmana. S obzirom na trend u poslednja dva kvartala, realno je očekivati da dođe do pada cene otkupa po formuli po kojoj se cena formira. Variranje cene od nekoliko dinara po litru mleka jeste veoma bitan parametar za proizvođače sirovog mleka, ali je bitnije očuvanje količina i nastavak otkupa domaćih viškova mleka. Smanjenje cene otkupa ima pozitivan efekat na potrošače, jer dovodi do smanjenja cena mleka i mlečnih proizvoda.“

ŠIRENJE PANIKE: Da se malim proizvođačima ne piše baš dobro, nagovešteno je još polovinom decembra prošle godine kad je Nacionalna organizacija za zaštitu potrošača (NOPS) objavila na svom sajtu rezultate analize pasterizovanog mleka na (ne)dozvoljeno prisustvo bakterija – enterobakter i ešerihiju koli pod naslovom „Kakvo mleko pijemo!? Mleko u kesama opasno po zdravlje!“. U sledećih nekoliko dana ovaj „uskličnik-upitnik-uskličnik“ naslov se multiplikovao u raznim kreativnim varijacijama, svi sa istom porukom: ne kupujte mleko u kesama. Naime, u osam od 22 kontrolisana uzorka populacija ovih bakterija bila je veća od onog što dozvoljava Pravilnik o kvalitetu i drugim zahtevima za mleko, mlečne proizvode, kompozitne mlečne proizvode i starter kulture.

Pored spiska mlekara čije mleko „nije prošlo“, uz obećanje da će rezultat analize svih uzoraka naknadno da bude objavljen, što se nikad nije dogodilo, objavljen je spisak navodno kontrolisanih mlekara: na spisku ih je 31, upola više od broja uzoraka. Otud ono „navodno“.

Goran Papović, predsednik NOPS-a, kao razlog za ovaj inače legitiman poduhvat navodi veliki broj navodnih pritužbi potrošača na kvalitet pasterizovanog mleka – da se pasterizovano mleko u kesama brzo i lako kvari, da ima čudan miris i slično, zbog čega su i odlučili da se ono ispita. „Nakon sve učestalijih prijava rešili smo da obiđemo celu Srbiju kako bismo prikupili uzorke iz mlekara“, objasnio je.

Rečeno – učinjeno. Dobro, možda jesu obišli mlekare, ali svakako ne da uzmu uzorke kako to inače određuje nadležni pravilnik – sa proizvodne linije, već u maloprodaji, što jeste logično – to je ono šta potrošač kupuje, ali prosto nije takva procedura, ne samo ovde, nego i u Danskoj i Nemačkoj.

Kako god da jeste, za NOPS „manji proizvođači mleka u kesama ne samo da obmanjuju potrošače zarad većeg profita kupujući bakteriološki neispravno sirovo mleko koje nijedna ozbiljna kompanija ne bi otkupila, već dovode u pitanje zdravlje svih konzumenata, naročito dece u čijoj je ishrani mleko najzastupljenije“, te stoga apeluju „na potrošače da ne kupuju mleko u kesama pomenutih proizvođača“, kao i na „trgovinske lance da ne prodaju ova mleka (pazi sad!) bar iz moralnih razloga, kako bi sprečili (pazi opet!) dalje trovanje dece i ljudi u Srbiji“.

O čemu je zaista reč, Papović je objasnio u gostovanju na Radio-televiziji Vojvodine: „Ono što se na prvi pogled može zaključiti jeste da su veliki proizvođači izuzetno pedantni i da u njihovom mleku nema bakterija, za razliku od malih mlekara u čijem mleku u kesama je otkriveno prisustvo ešerihije koli i entero bakterije.“

I NIKOM NIŠTA: Na ovu dojavu/objavu munjevito je reagovala Uprava za veterinu Ministarstva poljoprivrede, što je za svaku pohvalu. „Inspektori su dobili nalog da izvrše kontrole u svim mlekarama koje su bile na spisku onih u kojima se prodaje mleko neispravnog kvaliteta, a bilo koja odstupanja biće sankcionisana“, izvestio je v.d. direktora Uprave za veterinu Nenad Petrović. „U toku kontrole će se vršiti i pregled objekta, uslova rada i zaposlenih radnika, kontrola i uzorkovanje ulazne sirovine kao i gotovih proizvoda. Bilo koja odstupanja koja se eventualno pronađu, kaže on, biće sankcionisana ili privremenim zatvaranjem objekta ili zatvaranjem na duži period.“

Koji dan kasnije načelnica veterinarske inspekcije Ljiljana Ivanjac je u jutarnjem programu RTV-a javnost obavestila da je obrada uzoraka koji su uzeti iz mlekara koje se nalaze na spisku za proveru u toku: „Rezultate analiza očekujemo do kraja nedelje. O svemu ćemo blagovremeno informisati javnost. Naše dosadašnje kontrole i analize pokazuju da je moguće da se u toku proizvodnog procesa dogode pojedina, da tako kažem, mikrobiološka iskakanja, ali sami proizvođači čim to utvrde preduzimaju mere kako se takvi nebezbedni proizvodi ne bi pojavili na tržištu. Mi smo prošle i ove godine sprovodili redovne kontrole, uzimali uzorke i nismo imali ovakve nalaze.“

Od blagovremenog informisanja javnosti ništa, od NOPS-ove naknadne objave rezultata analize svih uzoraka takođe. Štaviše, ono „uskličnik-upitnik-uskličnik“ obaveštenje/upozorenje uklonjeno je sa sajta Nacionalne organizacije potrošača koja „pored unapređenja oblasti zaštite potrošača putem edukacije i pružanja pravne pomoći ima za cilj i obavezu da vrši kontrolu kvaliteta i ispravnosti proizvoda na tržištu Republike Srbije“.

Kad ono beše velika frka oko aflatoksina u mleku, NOPS je imao zapaženu ulogu: i oni su uzorke slali na analizu, ali rezultat nikad nisu objavili, već su, kako je Papović kreativno objasnio, obavestili samo proizvođače, jer to – objavljivanje rezultata pre nego što se proizvođač obavesti – „ne bi bilo fer“.