Ašhen Ataljanc

Rođena je 2. januara 1971. godine u Beogradu. Otac Gabriel, jermenskog porekla, po zanimanju je psihijatar, a majka Gordana profesor književnosti. Srednju baletsku školu ¨Luj Davičo¨ završava 1989. godine, a već naredne godine postaje prva balerina Baletskog ansambla Narodnog pozorišta. Već šest godina udata je za teologa Sergeja Beuka. Govori engleski i ruski.

Kako je počela baletsku karijeru: Započela je igranjem solističkih volonterskih uloga do 1989. godine, a onda slede gostovanja, prvo Novi Sad i Skoplje, a potom putuje u tadašnji SSSR, Izrael, Kubu, Minhen (angažman u Bayerisches Staatsballett).

Šta je razlikuje od drugih balerina: Mala Ašhen se od drugih devojčica koje su spuštale i podizale nožice, te lomile prstiće u baletankama razlikuje u jednoj bitnoj stvari: ogromnom igračkom talentu. Poznavaoci baleta u Srba tvrde da je među balerinama jedna od najposvećenijih svom pozivu. Koliko je talentovana svojevremeno je pokazala u baletu ¨Samson i Dalila¨, kada je, zbog iznenadne povrede Duške Dragičević, uspela da u izuzetno kratkom vremenskom periodu savlada i na sebi svojstven način odigra glavni ženski lik, đavolju zavodnicu Dalilu.

Kako igra: Senzualno, ubedljivo, izražajno, na momente perverzno, njena igra izvajana je ¨kristalnim oblicima neoklasične¨ igre, čudesno, tehnički savršeno. Nezaboravne ovacije dobila je u Narodnom pozorištu, za vreme NATO bombardovanja, baš u ulozi Dalile. Dojurila je iz Berlina da ohrabri publiku i svoje kolege, takođe pogođena dramom koja se dešavala u malom industrijskom gradu Pančevu, njenom nekadašnjem prebivalištu.

Dosadašnje nagrade: Prva nagrada na Jugoslovenskom baletskom takmičenju 1989. godine, Prva nagrada na Svetskom baletskom takmičenju u Osaki 1991. godine sa dugogodišnjim partnerom Kostom Kostjukovim, Oktobarska nagrada Beograda 1992. godine.

Žena zmaj: Iste godine kada je napustila Beograd dobila je i nagradu ¨Zlatni zmaj¨, koja se dodeljuje ženi koja je svojom ličnošću obeležila proteklu godinu. Na dodeli nagrade pojavila se u tami, ¨nežna i fatalna¨, odevena u zvoncare, sa puštenom dugom crnom kosom, a onda su bljesnuli reflektori, te je i zvanično postala Žena godine. Tada smo saznali da voli i čokoladu.

Muška publika: Vole je. Gospodin Šeper je Ašhen uvrstio među svoje tri top žene svih vremena, kao i mnogi koji nisu predmet medijskog interesovanja.

Zašto je napustila Beograd: ¨Krče mi creva za baletom i ne bih htela da pregladnim. Odlazim, jer nemam vremena za čekanje, sada mi je potrebno da radim ovaj posao. Niko ne zna ko je pravi krivac i ne želim nikoga da optužujem¨, reče davne 1993. godine i otputova u Minhen. Pre toga je igrajući povredila zglob, koji je nameštao smederevski kostolomac Milija Zekov Sekulić, poznatiji kao Sekula. Došlo je i do sukoba sa mladim dirigentom Šajnovićem, koji nije želeo da svoj muzički takt prilagodi igri balerine, a tadašnji ¨bič božji¨ Narodnog pozorišta Aleksandar Berček sveo je nastupe primabalerine na pet puta mesečno. Ispratio je Ataljancovu rečima: ¨Da si bila dobra, odavno bi te već neko angažovao.¨ Šuškalo se i o njenom sukobu sa Lidijom Pilipenko, ali su obe, svaka za sebe, to naravno demantovale. Na kraju se oglasila pismom nadležnim organima u kome kaže da je duboko pogođena situacijom u kojoj se našao Balet Narodnog pozorišta, krajnje neodgovrnim i neprofesionalnim rukovođenjem i neljudskim odnosom prema igračima.

Povratak u Beograd: Do političkih promena u zemlji Ašhen je podobna umetnička elita (tačnije podobna umetnička estrada) ignorisala kao da nije ni postojala. U međuvremenu je iz Nemačke prešla u Italiju, gde nastupa kao primabalerina poznate baletske kompanije Ater balet, a pored toga ima zapažene solističke nastupe u Parizu. Počela je da reklamira modnu kuću Maks Mara za koju se netom slikala za katalog. Na sceni Narodnog pozorišta zaigraće 21. i 22. septembra, sa partnerom Denisom Kasatkinom, naravno kao Dalila, nakon čega se ponovo vraća u Italiju.