Anatemom na kobasicu

Episkop bački Irinej je povodom „tajminga“ ovogodišnje Kobasicijade, jer „pada“ u prvu nedelju najdužeg pravoslavnog posta, uputio pismo odboru za organizaciju ove manifestacije tražeći da se ona održi pre početka vaskršnjeg posta, opominjući ih da će u suprotnom, ovo je doslovce, „svi članovi Upravnog odbora Kobasicijade biti privremeno odlučeni od crkvene zajedice, tj. od svetog Pričešća, i biće im uskraćena svaka molitva Crkve, odnosno u narednih godinu dana sveštenik neće ulaziti u njihov dom i neće im se vršiti ni jedna sveštenoradnja osim svete Tajne Krštenja, jer deca nisu kriva za greh i ludost svojih roditelja“. Ovo upozorenje začinjeno je i svojevrsnom pretnjom: ako li organizatori ne budu postupili kako je naloženo te se „Kobasicijada ipak održi u toku prve sedmice časnog tj. velikog posta, kapije porte hrama u Turiji biće zatvorene, a sa zvonika će se na svakih petnaest minuta oglašavati mrtvačka zvona. Jedino bogosluženje za navedena tri dana biće sveta liturgija, u nedelju 29. februara, i to radi pričešća onih koji post drže i Bogu se mole.“ Po tome, ko god sledećeg vikenda u Turiji bude zagrizao kobasicu grešan je, bio pravoslavac ili ne.

Organizatori su se, na ovaj ili onaj način, moguće je iz pukog neznanja, našli u neobranom grožđu: ne bi da se bilo kome zameraju, pa ni Srpskoj pravoslavnoj crkvi, ali kažu da je fešta još prošle jeseni zakazana, da se očekuje više desetina hiljada gostiju i tvrde da bi bilo neozbiljno, ali i da nije moguće „premestiti“ je nedelju dana ranije: „Otkako je ustanovljena, Kobasicijada se održava poslednje nedelje februara i do sada nije bilo problema. Da smo bili na vreme obavešteni, drugačije bi bilo. Ovako…“, rekao je u telefonskom razgovoru za „Vreme“ predsednik Organizacionog odbora Miroslav Medulić. „Sad je kasno, ali mi zaista nismo krivi što se Vaskrs pomerio ranije, pa Kobasicijada pada u prve dane posta.“

Vaskrs je, za neupućene, pomerljiv praznik: „izračunava“ se u odnosu na jevrejsku Pashu, a ona se, opet, određuje po lunarnom kalendaru. Tako, Hristovo vaskrsenje slavi se, kako koje godine, najranije početkom aprila, a najkasnije prve dekade maja. Srpska pravoslavna crkva ima ekskluzivno pravo, tako je sam patrijarh objasnio pre nekoliko godina, da određuje crkvene praznike i vreme posta. Kalendar koji Patrijaršija svake godine izdaje i koji se kao autorsko delo registruje u Zavodu za zaštitu intelektualne svojine, široj publici je dostupan tek u decembru prethodne godine.

Seoski sveštenik, protonamesnik Dragomir Trifunović, obratio se „svim hrišćanima i dragim parohijanima“ sa molbom da se distanciraju i ne uzimaju nikakvo učešće u ovogodišnjoj Kobasicijadi kako ne bi saučestvovali u grehu, te da stanu u „odbranu svetinje posta“. Upitan da prokomentariše aktuelnu situaciju, paroh turijski je za „Vreme“ kratko odgovorio: „Nalazim se u prvoj nedelji časnog posta i ne bih ništa o tome govorio. O svemu će, na kraju, sam Bog suditi.“ Na to, predsednik Organizacionog odbora kaže da „popi“ ništa ne zamera jer „on svoj posao mora raditi“, da on to „najpoštenije radi“, da je „to njegova obaveza“ i da mu oni, organizacioni odbor valjda, ništa ne zameraju. Nije im samo jasno, kažu, zašto ih vladika Irinej nije na vreme upozorio i pitaju se, ne bez razloga, zašto se sada toliko ljuti a da se za ranijih dvadeset godina, koliko Kobasicijada i njegov episkopski „mandat“ traju, toga nije setio.

S druge strane, stavovi nekolicine sagovornika, dobijenih nasumičnim biranjem telefonskog broja u tom selu, saglasna su sa stavom episkopa Irineja: crkveni se kalendar mora poštovati. Rekoše i da im je „vladika Irinej vrhovni autoritet posle patrijarha“. Smatraju da je opomena eventualnim grešnicima petnaestominutnim oglašavanjem „mrtvenog“ zvona sasvim na mestu, uz obrazloženje da je tradicija tog sela antikomunistička. Potvrđuju, međutim, da se vladika zaista tek ove godine prvi put oglasio. ali i da je seoski „popa“ pre više godina na mogući problem upozoravao.

Predsednik Skupštine Vojvodine Nenad Čanak je ovaj potez Eparhije bačke definisao kao“naizgled smešan“, ali i napravio sumorno poređenje: „Nemojte zaboraviti da je i rulja u minhenskim pivnicama izgledala smešno, pa smo videli šta se desilo. Razlika između kobasice na roštilju i političkog neistomišljenika na lomači mnogo je manja nego razlike između Irineja Bulovića i evropski mislećeg čoveka“, rekao je. Po njemu, na delu je „osrbljivanje“ Vojvodine.

Tu bi se, ako je za pravo, moglo naveliko filozofirati: šta je post zaista i ko ga kako doživljava, koliko ko posti, ali i koliko je onih koji se „pišu“ kao pravoslavci a uopšte ne poste, da li se crkveni kalendar motkom i pretnjama epitimijom može nametati, da li je pretnja jednog vladike dovoljna za političke konstatacije, ali i da li je u skladu sa hrišćanskim načelima da tek tako, samo zato što je eparhijski poglavar na pastvu ljut, svakih petnaest minuta zvoni „mrtveno“ zvono, koje inače označava da je neki rab božiji predat zemlji. Dok festival bude trajao, a odložen kako se čini neće biti, prosta računica kaže da će biti objavljeno više od dve stotine virtuelnih ukopa. Da li će sve biti kako je episkop bački najavio, videće se sledećeg vikenda.