„Amerika je jedna silna država i na suvu i na moru, koja se može meriti među najveće i najsilnije države, ona je zaključila ugovore sa Francuskom, Engleskom, Nemačkom itd. Dakle, što god je mogla dobiti od ovih sila, ona je dobila, a sve druge sile opet što su god mogle dobiti od nje one su dobile. Pa zar se može pretpostaviti, gospodo, da ćemo mi, ovako mala i slaba Srbija, moći nešto više dobiti i izvući od Amerike, nego što su ove druge sile dobile i izvukle?“ Ovo je, u februaru 1882, u Narodnoj skupštini govorio poslanik Nikola Pašić, u debati o tome da li sa Amerikom zaključiti trgovinski ugovor i konzularnu konvenciju i time uspostaviti diplomatske odnose.
Većinom glasova Skupština je 3. februara usvojila i ugovor i konvenciju. Na drugoj strani, američki Senat je, bez debate i amandmana, ova dva dokumenta izglasao 5. jula iste godine, da bi ih predsednik Čester Artur potpisao devet dana kasnije.
Američki diplomata Judžin Skajler, u međuvremenu imenovan za opunomoćenog ministra i generalnog konzula u Rumuniji, Srbiji i Grčkoj, dolazi u Beograd, gde 10. novembra kralju Milanu predaje akreditive, a pet dana kasnije razmenjuju se ratifikacioni instrumenti. Ugovori stupaju na snagu 27. decembra 1882.
2000.
7. oktobar – Konstituisana Skupština SRJ. Vojislav Koštunica položio zakletvu pred oba doma parlamenta. U narednim danima Koštunica je primio brojne državnike, EU i SAD ukinule su ekonomske sankcije SRJ obnovljene tri godine ranije zbog situacije na Kosovu, otvoren je proces pomirenja sa Evropom i normalizacija odnosa sa Zapadom i susednim zemljama.
11. oktobar – Zamenik američkog državnog sekretara Stroub Talbot izjavio je da SAD sada neće insistirati da jugoslovensko rukovodstvo preda bivšeg jugoslovenskog predsednika Slobodana Miloševića Haškom tribunalu.
17. novembar – U Dejtonu obeležena petogodišnjica potpisivanja mirovnog sporazuma kojim je okončan rat u BiH. Nijedan od potpisnika iz bivše Jugoslavije nije prisustvovao svečanosti. Američkom predsedniku Bilu Klintonu, tom prilikom, dodeljena je nagrada za mir „Dejton pis prajz“.
12. decembar – Američki ambasador u UN-u Ričard Holbruk nagovestio održavanje međunarodne konferencije o Kosovu.
19. decembar – Savetnik za nacionalnu bezbednost novoizabranog američkog predsednika Džordža Buša, Kondoliza Rajs, izjavila je da će nova administracija ispoštovati preuzete obaveze na Balkanu, ali je najavila i „neke promene“.
31. decembar – Prema pisanju američke štampe, dva događaja koja su obeležila 2000. godinu su izbori za Belu kuću i demokratske promene u Srbiji. Za ličnost godine „Tajm“ je proglasio predsednike SAD i SRJ Džordža Buša i Vojislava Koštunicu.
2001.
19. januar – Odlazeći američki predsednik Bil Klinton doneo je odluku o ukidanju spoljnog zida sankcija SRJ.
15. februar – Razmenom ambasadora, nakon dve godine, i formalno obnovljeni diplomatski odnosi SAD i SRJ.
27. februar – U godišnjem izveštaju Stejt departmenta o stanju ljudskih prava u svetu, odlazak bivšeg predsednika SRJ Slobodana Miloševića sa vlasti SAD ocenile kao najvažniji događaj na tom planu u 2000. godini.
29. jun – Na donatorskoj konferenciji za Jugoslaviju, održanoj u Briselu, prikupljena je milijarda i 280 miliona dolara pomoći SRJ. Uz učešće delegacija iz 43 zemlje i 26 međunarodnih organizacija, Sjedinjene Američke Države su najavile povećanje donacija sa početnih 100 na 182 miliona dolara.
21. decembar – Američki Kongres usvojio zakon kojim se najavljena pomoć Srbiji od 115 miliona dolara uslovljava potpunim ispunjavanjem međunarodnih obaveza, pre svega u vezi sa punom saradnjom sa Haškim tribunalom.
2002.
9. januar – SAD su ukinule sankcije na prodaju oružja SRJ uvedene u septembru 1991.
14. mart – Pripadnici Službe bezbednosti Vojske Jugoslavije (VJ) priveli su potpredsednika republičke vlade Momčila Perišića, potpukovnika Miodraga Sekulića, pripadnika saveznog MUP-a Vladimira Vlajkovića i službenika američke ambasade u Beogradu Džona Dejvida Nejbora. – Jugoslovenski državljani osumnjičeni su za špijunažu i odavanje vojne tajne. SAD uložile usmeni protest zbog hapšenja američkog državljanina.
21. maj – Američki državni sekretar Kolin Pauel saopštio da su SAD odlučile da deblokiraju ekonomsku pomoć SR Jugoslaviji.
2003.
1. april – Kolin Pauel, američki državni sekretar, posetio Beograd.
2004.
31. mart – SAD zamrzle pomoć Srbiji zbog nesaradnje sa Haškim tribunalom.
2008.
21. februar – Održan miting u Beogradu pod nazivom „Kosovo je Srbija“, pola miliona ljudi na ulicama, u neredima zapaljena američka ambasada, poginuo Zoran Vujović.
28. februar – Šef diplomatije Srbije Vuk Jeremić naložio povlačenje ambasadora iz zemalja koje su priznale Kosovo.
19. mart – Američki predsednik Džordž Buš odobrio isporuku oružja Kosovu.
28. oktobar – Miladinu Kovačeviću određen pritvor zbog sumnje da je naneo teške telesne povrede Amerikancu Brajanu Štajnhaueru.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Studenta Akademije umetnosti Relju Stanojevića su bez ikakve potrebe držali u zatvoru 17 dana. Jesu mu naudili, ali nisu uspeli da ga zastraše
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
