Miladin Kovačević, direktor Republičkog Zavoda za statistiku (RZS), u prošlom broju „Vremena“ objavio je da je RZS dobio „bitku“ protiv Fiskalnog saveta za koju nisam ni znao da se vodi. Tema pomenute „bitke“ koju je Kovačević navodno dobio je da li je moguć izuzetno visok rast zaposlenosti uz skroman, a u nekim periodima i nikakav, privredni rast – na šta ukazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS) o snažnom rastu broja zaposlenih od 2012. do 2016. za najmanje 350.000 uz minimalni rast proizvodnje.
Kovačević smatra da zaposlenost može snažno da poraste bez rasta proizvodnje i to objašnjava ovako: „I teorijski i praktično je dokazano da ne postoji ta korelacija na kratak i srednji rok između BDP-a i broja zaposlenih…“ I u istom maniru: „..Takođe, ne važi ni zakonomernost o elastičnosti rasta zaposlenosti u odnosu na BDP. To su nekakve teorijske konsideracije, i profesori koji predaju tu teoriju nisu dobro upoznati sa metodologijom statistike i nisu dobro upoznati sa praktičnim stranama te stvari.“ (Vreme br. 1315).
Da ne ostavim Kovačevića i dalje u zabludi, veza rasta zaposlenosti i rasta BDP-a jeste teorijski i ekonometrijski (praktično) pokazana nebrojeno puta od autora u međunarodnim publikacijama koji su valjda znali smisao podataka koje koriste (inače im radovi ne bi bili objavljeni). Kovačeviću ekonomija očigledno nije jača strana, a bilo bi dobro i da nešto pročita iz oblasti o kojoj raspravlja, umesto što izmišlja dokaze koji ne postoje.
Stoga, imajući u vidu međunarodna istraživanja, ipak je malo verovatno da je Srbija od 2012. do 2016. bila po visokom rastu zaposlenosti ubedljivi rekorder među svim zemljama Centralne i Istočne Evrope, a da joj je u isto vreme privredni rast bio među najnižim u odnosu na te zemlje. Čudno je i to da su u Srbiji prosečne plate, privatna potrošnja, uplaćeni doprinosi za socijalno osiguranje bili potpuno u skladu sa skromnim rastom BDP-a, a da se jedino zaposlenost kretala potpuno nezavisno od njih, tj. imala fantastičan rast.
O ovome sam pisao u dva autorska rada sa kolegama D. Brčerevićem i S. Minićem, objavljenim u časopisu Ekonomika preduzeća (mart i oktobar 2016). U drugom objavljenom radu temeljno smo (stvarnim podacima) proverili sve hipoteze koje su Kovačević i pojedini analitičari ponudili u pokušaju objašnjenja ovih, blago rečeno, nelogičnosti u statistici tržišta rada Srbije. Detaljna provera pokazala je da nijedna od ponuđenih hipoteza ne može ni izbliza da objasni visok rast zaposlenosti uz skroman rast proizvodnje u Srbiji.
Normalno je, u akademskom svetu, da se kritika rada objavi u istom časopisu kako bi se znalo da ona postoji. Nasuprot tome, iz poslednjeg broja Vremena saznajemo da je kritiku na naš poslednji rad Kovačević kao koautor objavio početkom 2017. u biltenu u kome je on i član redakcije i autor priloga.
Potražili smo i tu „analizu“, koja inače nije dostupna u elektronskoj formi, i videli da ona ne samo što ne pobija naše zaključke, već ne zadovoljava ni minimalne profesionalne standarde. Kovačević ličnu potrošnju aproksimira rastom prometa u maloprodaji u tekućim cenama, premda postoji gotov podatak o rastu lične potrošnje korigovan za inflaciju koji, ironično, objavljuje upravo RZS. Korelaciju kretanja zaposlenosti i BDP-a izračunava poredeći dva uzastopna kvartala ignorišući sezonalnost i zbog toga dobija „dokaz“ o zavisnosti između njih. Najzad, u jednom grafikonu iskrivljenom razmerom prikazuje podatke kako bi oni vizuelno odgovarali iznetom, pogrešnom, zaključku (vidi okvir). Posebno je zanimljivo i to što Kovačević tvrdi da je praćenje rasta doprinosa onemogućeno kada se stope doprinosa promene. Taj račun, međutim, poprilično je jednostavan te bi trebalo da bude poznat i njemu matematičaru, a ne samo ekonomistima.
Stoji da je RZS unapredio istraživanje zaposlenosti tako što od 2015. prati i podatke iz Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja (CROSO). Podaci iz CROSO, međutim, pokazuju da je registrovana zaposlenost u 2016. blago porasla u odnosu na 2015, za oko jedan odsto, što je ekonomski potpuno u skladu sa rastom BDP-a u toj godini od 2,8 odsto. A to je upravo ono što mi govorimo – zaposlenost bi po osnovnim i dokazanim postulatima ekonomije, koje Kovačević ne priznaje, trebalo da raste manje od stope rasta BDP-a. Mogući izuzeci od ovog pravila ograničeni su na mala i kratkoročna odstupanja što u Srbiji nije slučaj.
Zato ostaje potpuno nejasno kako ovi novi CROSO podaci iz prethodne dve godine pobijaju našu tezu da je malo verovatno da je u Srbiji zaista došlo do rekordno visokog rasta zaposlenosti od 2012. uz skroman rast BDP-a, što general Kovačević uporno tvrdi i sam presuđuje da je dobio bitku.
Na kraju, ali ne manje važno, Kovačevićeva tvrdnja da njegovi oponenti iznose neistine radi „dobijanja političkih poena“ nije argument u akademskoj raspravi, što takođe nije ni uvlačenje institucija u zapravo autorsko sučeljavanje. Izuzev, naravno, ako Kovačević sebe ne doživljava kao RZS.
Autor je profesor emeritus Ekonomskog fakulteta i predsednik Fiskalnog saveta
Dobijanje naučnih »bitaka« Miladina Kovačevića
Čitaoce „Vremena“ trebalo bi upoznati makar sa jednim konkretnim primerom „naučnih“ metoda koje koristi Kovačević za dokazivanje svojih teza.
To nije bio lak izbor u velikoj konkurenciji nedokazanih tvrdnji. Sledi citat sa pratećim grafikonom iz njegovog poslednjeg koautorskog rada na ovu temu (Vesna Pantelić, Miladin Kovačević 2017, „Da li još uvek ima prostora za sumnju u pozitivna kretanja na tržištu rada?!“ MAT 265)
… fond časova rada se i dalje menja nezavisno od rasta zaposlenosti
Prikazani grafikon (u foto galeriji) deluje kao ubedljiva ilustracija Kovačevićevog zaključka da ne postoji veza između kretanja fonda časova rada i broja zaposlenih u posmatranom periodu. Međutim, ove veličine prikazane su u pogrešnoj razmeri – leva skala za broj zaposlenih podešena je na 2200 do 2900, a desna skala za časove rada na 0 do 120.000. Kad se skale stave u ispravnu, uporedivu razmeru (vidi dole), postaje očigledno da isti Grafikon zapravo demantuje Kovačevićevu tvrdnju. Ako ne verujete svojim očima, evo i izračunatog koeficijenta korelacije koji to potvrđuje: 70 odsto. Čudno je da statističar Kovačević nije to sam izračunao.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Predsednik Konferencije univerziteta Srbije i rektor Univerziteta u Beogradu Vladan Đokić stavljen je pred svršen čin da praktično sam odbrani univerzitet nasuprot 19 drugih članova Radne grupe za koje postoje opravdane sumnje da će braniti stranački, a ne akademski interes iako među njima postoje ljudi koji vrlo dobro znaju razliku. Ne možemo znati šta će se sve naći u novom Zakonu iako se već dosta spekuliše o njemu. Da li će Vlada postavljati rektore i dekane, kako će se kazniti odmetnuti fakulteti pod paskom indikatora performanse i da li će se deliti vaučeri, ostaje da se vidi
Optuženi aktivisti u Novom Sadu ucenjuju se i usmeravaju da priznaju nešto što nisu učinili, kako bi eventualno bili oslobođeni ili se nagodili sa tužilaštvom oko visine kazne. Pritvor, dakle, u ovom slučaju služi kao sredstvo uslovljavanja i ucene. Ako vam se nudi izlaz iz pritvora kroz priznanje — to nije slobodna volja. I to je pravno nedopustivo
Apelacioni sud u Novom Sadu: Kompromisna i nezakonita odluka
“Odluka je nepravična bez obzira na to što je u slučaju troje aktivista rešenje o produženju pritvora preinačeno, a za ostale je vraćeno na ponovno odlučivanje. Nepravičnost se sastoji u tome što je Apelacioni sud morao da ukine pritvor bez zabrane napuštanja stana za sve pritvorenike. Osim toga, nije pravilno odredio postojanje osnova za meru zabrane kretanja i komunikacije”, kaže za “Vreme” Vladimir Horovic
Mnogo je načina na koje se filozofija može upregnuti u karuce čitavog društva: filozofe je jeftino školovati, dobili bismo nova radna mesta, a društvo bi, dugoročno, osetilo lekovite učinke mišljenja. Uz to, kao disciplina koja podučava tome kako se misli, filozofija obrazuje slobodne građane s kičmom i integritetom – dva nova ministra u rekonstruisanoj vladi, za prosvetu i informisanje, filozofi po obrazovanju, izuzeci su koji potvrđuju pravilo
“Studenti imaju kontrolni paket u našoj koaliciji. Oni nas usmeravaju, a njihova reč ima moralnu težinu. Kada zapne, oni su ti koji govore – hajde da se uozbiljimo, daleko smo dogurali da se spotičemo na budalaštinama. Ovako, iz dana u dan, funkcioniše prva predizborna kampanja u Srbiji koju udruženo vode studenti, lokalne stranke opozicije i građani”, priča za “Vreme” Nenad Gladić, portparol izborne liste “Ujedinjeni za Kosjerić”
Kao paradržavni organ specijalne namene koji metalnim štanglama zavodi „red i mir“, Vučić upravo legalizuje kapuljaše. U pitanju je – otprilike – nešto nalik na Musolinijeve „borbene saveze“ iz 1919-1922.
Sreća da Srbija ima „istraživački tim Informera“! Dragan J. Vučićević je u poslednji čas otkrio pakleni plan „zločinaca“ i „blokadera“ i tako opet spasao državu. To što laže manje je bitno
Držati profesorku sociologije Mariju Vasić u zatvoru pod optužbom za terorizam je anticvilizajski zločin. Ili groteska, kako god hoćete. Zašto se protiv toga ne pobune sudije, tužioci, policajci, bezbednjaci
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
