Godinama se u Srbiji uočava upadljiv pad demokratije koji je s vremenom doveo do zarobljavanja države, koje je karakteristično po zarobljavanju svih grana vlasti i dominaciji vladajuće političke stranke nad demokratskim institucijama, dok policija služi kao instrument zastrašivanja političkih protivnika i demonstriranje sile
Marija Pavlovic advokat Yukom…
Prošli su predsednički, parlamentarni i lokalni izbori i izborne kampanje su završene. Međutim, ono što je obeležilo poslednjih nekoliko izbora, posebno lokalnih, bilo je selektivno (ne)postupanje policije tokom izbornog dana. Navodi o kupovini glasova, pritisci i zastrašivanje postali su sastavni deo izbornih kampanja, pogotovo na lokalu, gde primeri pokazuju da policija ne reaguje na prijave građana i u nekim slučajevim može da služi i kao instrument zastrašivanja. Uspostavljanje mirnog izbornog okruženja je ključno za omogućavanje otvorenih, poštenih i mirnih uslova za ostvarivanje osnovnih sloboda građana zagarantovanih Ustavom. U nastavku teksta građani mogu da saznaju šta policija sme, a šta ne sme da radi za vreme izborne kampanje.
OBAVEZE I OVLAŠĆENJA POLICIJE TOKOM IZBORA
Obaveza policije je da obezbedi mirno održavanje izbora i da održava javni red i mir. Prema Zakonu o policiji (član 31), jasno su postavljeni ciljevi rada policije. Policija obavlja policijske poslove sa ciljem i na način da svakome obezbedi jednaku zaštitu bezbednosti, prava i sloboda, primenjujući zakon i ustavno načelo vladavine prava. Pripadnici policije su obavezni da rade u interesu građana i u skladu sa zakonom i snose odgovornost za činjenje, ali i nečinjenje u određenim situacijama.
Pripadnici policije koji su na dužnosti mogu ući na biračko mesto jedino ako su na biračkom mestu narušeni red i mir, i to na poziv predsednika biračkog odbora. Prisustvo policije na izborima može kod građana stvoriti percepciju da služi kao instrument zastrašivanja, zbog čega policija ne treba da bude prisutna na izbornim mestima.
Prema OEBS–ovim smernicama policija ne sme da:
– zloupotrebljava svoja ovlašćenja ili da se neopravdano meša u izborni proces;
– pokazuje pristrasnost za ili protiv bilo kog izbornog kandidata ili opcije;
– ometa slobodu izborne kampanje ili biračka prava;
– koristi istražna ovlašćenja kao sredstvo zastrašivanja;
– vrši proizvoljna hapšenja ili pritvaranja;
– koristi prekomernu silu;
– omogućava selektivnu ili diskriminatornu primenu zakona.
Policija treba da spreči i da se suprotstavi bilo kakvim politički ciljanim kršenjima zakona i izbornih prava građana i da se uzdrži od bilo kakvih potencijalno nezakonitih radnji.
U Krivičnom zakoniku Republike Srbije postoji jedna cela glava krivičnih dela protiv izbornih prava (od člana 154 do člana 162) koju čine krivična dela povrede prava kandidovanja, povreda prava glasanja, davanje i primanje mita u vezi sa glasanjem, zloupotreba prava glasanja, sastavljanje netačnih biračkih spiskova, sprečavanje održavanja glasanja, povreda tajnosti glasanja, falsifikovanje rezultata glasanja i krivično delo uništavanje dokumenata o glasanju. Zaprećene kazne za ovu vrstu krivičnih dela kreću se od novčanih kazni pa do maksimalnih pet godina zatvora.
PRIMERI INSTRUMENTALIZACIJE POLICIJE U POLITIČKE SVRHE
Godinama se u Srbiji uočava upadljiv pad demokratije koji je s vremenom doveo do zarobljavanja države, koje je karakteristično po zarobljavanju svih grana vlasti i dominacije vladajuće političke stranke nad demokratskim institucijama, dok policija služi kao instrument zastrašivanja političkih protivnika i demonstriranje sile. Ključni kriterijumi za zapošljavanje i napredovanje u policijskoj službi više nisu stručnost i profesionalnost, već uglavnom partijska pripadnost i lojalnost, što može dovesti do zloupotrebe policije u političke svrhe. Iako je depolitizacija jedno od zakonskih načela obavljanja policijskih poslova, uplitanje politike u rad policije bilo je očigledno u nizu slučajeva povezanih za izbornim procesom.
Zloupotreba policije i policijskih ovlašćenja zarad osiguravanja glasova i zastrašivanja pokazalo se, nažalost, kao već ustaljena praksa tokom izbora. Na lokalnim izborima u Negotinu krajem 2021. godine, policija je opozicionim aktivistima Narodne stranke onemogućila pristup izbornim mestima koje su obilazili tako što ih je satima držala na uviđaju. Policija nema prava da vrši proizvoljna, odnosno selektivna zadržavanja, niti da koristi istražna ovlašćenja u svrhu zastrašivanja. Da privođenje i zadržavanje aktivista opozicionih političkih stranaka nije retkost pokazuje i primer iz 2018. godine, kada je na lokalnim izborima u Lučanima uhapšeno pet aktivista Saveza za Srbiju, dok je policija žmurila na pojavu crnih džipova bez tablica koji su tih dana oko izbora krstarili ulicama u ovoj opštini. Na izborni dan u Lučanima je bila prisutna i tadašnja državna sekretarka MUP–a Dijana Hrkalović, koja je neovlašćeno uticala na rad policije kada su članovi opozicije došli u policijsku stanicu da se raspitaju o aktivistima koji su uhapšeni tog dana. Prema Zakonu o policiji, državni sekretari mogu da se bave samo administrativnim i strateškim poslovima, a nikako operativnim radom policije, što je u ovom primeru bio slučaj.
Pojava crnih džipova bez tablica, pogotovo na lokalu, takođe je primer koji pokazuje selektivnu primenu zakona od strane policije. Oni se koriste na svim izborima, ma koliko se mogu činiti malim, a najbolji primer koji to ilustruje se dogodio u mestu Bočar u opštini Novi Bečej kada su se održavali lokalni izbori za Savet Mesne zajednice, gde su crni džipovi bez tablica dan pre izbora i u toku izbora krstarili ovim malim mestom, a da policija nije zaustavila ni jedno vozilo, niti legitimisala vozače. Policija je imala obavezu da zaustavi svako vozilo koje ne poseduje registarske oznake, legitimiše vozače i izrekne sankciju za neposedovanje registarskih tablica, te da sprovede dalje istražne radnje kako bi utvrdilo da li lica koja se nalaze u tim vozilima krše izborna prava građana. Međutim, ovakav izostanak reakcije policije u ovim slučajevima šalje građanima poruku da ovaj organ sprovođenja zakona i reda ne radi u njihovom interesu.
Ukoliko dođe do povrede prava građana tokom izbora od strane policije, građani mogu da se žale nadležnim instancama unutar Ministarstva unutrašnjih poslova, kao i Zaštitniku građana.
Autorka je istraživačica Beogradskog centra za bezbednosnu politiku
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Premijer je saopštio da podnosi ostavku jer je čuo šta se te noći dogodilo u Novom Sadu. Ne znamo da li bi iko u to mogao da poveruje, tim pre što će se docnije tokom dana pojaviti informacije o povezanosti napadača i vladajuće partije. A ponovilo se ono što smo videli već više puta: kad god Vučić, kao što je učinio na konferenciji za novinare u ponedeljak, garantuje bezbednost – neko nastrada
Intervju: Ivanka Popović, profesorka i članica Inicijative “ProGlas”
Ovo nije nikakva obojena, uvezena ili bilo kakva druga revolucija, nego autentična težnja studenata i građana Srbije da dođe do promena u našoj zemlji. Zato mislim da ne treba mnogo da se obaziremo na izjave stranih zvaničnika ni iz SAD ni iz Rusije. Mi imamo svoj autentičan i nacionalni cilj, a to je da opstanemo i da omogućimo normalan život
U nedelju i ponedeljak, 26. i 27. januara, održan je još jedan spektakularan protest (na slici) u organizaciji studenata – dvadesetčetvoročasovna blokada Autokomande, ključne beogradske saobraćajne petlje. Sve je delovalo kao da se sanja. Besprekorna organizacija, poruke na transparentima koje ćemo dugo pamtiti. Ovi protesti su drugačiji od svih ranijih antirežimskih i zbog beskrajne kreativnosti, duhovitosti, razgranate kulture bunta, koja svedoči o njegovoj velikoj životnoj snazi i mogućnosti da se pojačava. Pa dalje – građani su spremali studentima hranu, atmosfera je bila jako dobra, studenti su igrali basket, tenis, pridužili su se protestu i poljoprivrednici, bajkeri, taksisti
Sa megafona bruji glas koji ljubazno podseća okupljene da sakupljaju za sobom i ne ostavljaju smeće. Akcija čišćenja uskoro počinje i trajaće poslednja tri sata blokade. Polako se pakuju neki od transparenata, dok oni zakačeni na nadvožnjaku iznad autoputa ostaju kao podsetnik. A onda, studenti će se podeliti. Neko ide kući da se odmori, a neko – pravac na fakultet. Blokade se nastavljaju
Iako je skup u Jagodini bio pokušaj SNS-a da odgovori na organsko nezadovoljstvo koje mesecima bukti širom zemlje, slika predsednika Srbije kako vijori barjakom dok njegove pristalice odlaze izgledala je više kao poraz. Na koji način je režim do sada uspevao da izađe iz kriznih situacija? I kako ti mehanizmi deluju u ovim nedeljama
Ministar kulture Nikola Selaković je bio svestan pištaljki pod svojim prozorom. Kao što su i kulturnjaci u blokadi njegovog Ministarstva videli da ih sa prozora tog istog Ministarstva ljudi pozdravljaju. Delovali su složno, da su na istoj strani. Selaković je bio sam.
Studenti su shvatili da se odvija borba za značenja, u kojoj se jedno ime ne pominje: ime diktatora. Jer, da se to ime pojavilo u njihovim zahtevima ono bi „pojelo“ same zahteve
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!