Vršidba

Krenuli su na vreme.

Krajem jula, dok su ostali na njivama želi raž i ječam, oni su dohvatili lopate i gvozdene vile i počeli da čiste gumno. Znate, to je krvav posao. Treba pripremiti gumno za vršidbu koja počinje odmah posle Svetog Ilije.

Čitavu godinu se u gumnu taloži stajsko đubrivo koje se izbacuje iz štala u časovima dok se čisti za stokom. Telad, svinje, prasići, kokoške raznose đubrivo i ono se nekako pravilno taloži i suši po gumnu, u pravilnim krugovima oko stožera.

Kreću odmah posle doručka dok ostali uveliko žanju na obližnoj njivi. U trenucima dok žeteoci brišu znoj koji kaplje s glave na još nenapravljene snopove žita, oni trpe smrad koji se oslobađa iz isušene balege pomešane sa slamom. Sunce im je tačno iznad glava, a uspeli su da „skinu“ tek nekoliko kvadrata. Znoj, smrad, prašina, vrućina, malaksalost – to je petorka kojoj moraju da se suprotstave.

Do mraka su uspeli da očiste trećinu gumna. Žeteoci su vezali osamdeset snopova. Ujutro će najpre isterati ono đubre koje su počistili, pa će nastaviti i da „lopataju“. Vrućina ih urniše svih dana dok pripremaju gumno za vršidbu, ali kišu ne priželjkuju, jer bi tek onda bio problem sa mokrim gnojivom. Kako skidaju sloj za slojem, do čistog plavičastog kamena na kojem je gumno nekada davno postavljeno i u koji je stožer pobijen pre pedeset godina, snaga im se vraća jer je okončanje posla na vidiku.

Pored, na livadi, pasu kobile i konji, skupljaju snagu za dane vršidbe. Krave se odmaraju do večeri kada im namaknu jaram, upregnu u kola, ne bi li izbacili đubrivo. Kokoške pretražuju po gumnu, traže zaostale semenke, crviće, bube.

U kasno popodne, kada se sunce gotovo u potpunosti spusti, ispred kuće sija plavi kamen gumna. Sutra će da se sve još jedanput pomete, nestaće i najmanji trag prašine, pre nego se oko stožera po Svetom Iliji naslažu snopovi žita.

Ovan zaklan i pojeden drugog avgusta označio je kraj kosidbe i početak vršidbe.

Dok još sunce nije počelo preterano da preti, ceremonija u gumnu je počela. Najpre su s njive doterani snopovi raži, dugački i teški, pa su poređani kako i sleduje ukrug oko stožera. Kada se prekrste i nazdrave, uvedu par krava u ring gumna, njihove su glave povezane sindžirima, da svojim sporim i teškim hodom izmuče i izlome naslagano žito. Jedan se drži za stožer i bičem plaši i motiviše životinje. Ostali stoje okolo i s vremena na vreme drvenima vilama guraju slamu bliže stožeru. Krave idu oko stožera ukrug vezane snažnim lancem koji se u jednom pravcu odmotava, a u drugom zamotava. Ovaj okrenu dvadesetak krugova pa izvede krave napolje da se odmore i napiju vode na koritu. Drugi ga bocom nutkaju da i on povrati snagu. Posle svega ovaj deo posla izgleda najlakše.

Isprevrću slamu oko stožera pa opet uvedu par krava. U to doba se pojavi i jedan mali koga puste da tera par krugova. On se jedva probija kroz visoku slamu, pa neko vreme ide za kravama, galami, tera ih da idu brže. One počnu da smanjuju krug, on ih onda obilazi sa unutrašnje strane i pokušava da održi distancu od stožera. Stariji stoje okolo, začikavaju malog i govore mu kako zaista treba da tera krave. Malom dosadi sve posle nekoliko krugova i on, zasićen vršidbom, pobegne u kuću.

Posle dve smene sa kravama i doručka nastupa najveseliji deo svečanosti. Uvode u gumno konje i tek tada počinje prava vršidba. Konji su mladi i jaki, željni trka. Kravlji krug okrenu četiri puta brže. Da bi bilo veselije, onaj za stožerom podvriskuje, pomalo ih draži kamdžijom, konji jure po gumnu u pravilnim krugovima, bacaju ćifte, njište. Slama leti svuda po gumnu, svi su u nekakvom transu, žito se lagano odvaja od stabla biljke i nevidljivom rukom slaže po plavom kamenu.

Posle nekoliko sati konje izvode da se odmore, napiju i najedu, a oni vilama sklanjaju slamu i slažu ispod strehe u gumnu. Vremenom, oko stožera ostaje samo pravilno raspoređena gomila raži koja prekriva čitav plavičasti kamen. Zatim se kupi žito na gomilu pored vršilice koja će poslužiti da se zrno konačno odvoji od pleve. Kokoške nasrću na mlado zrnevlje, oni viču i teraju ih iz gumna. Uviju glave nekim maramama, pa krenu da čiste žito vršilicom. Jedan vrti neku kurblu, drugi sipa smešu zrnevlja i pleve u sistem „sita i rešeta“ u unutrašnjosti vršilice. Prašina i pleva lete na jednu stranu, a prečišćena raž izlazi na drugu. Tamo je mali prihvata i trpa u džakove.

U smiraj dana, vreće ispunjene čistim mladim žitom od raži stoje u gumnu u kome se opet presijava plavičasti kamen i čekaju da budu odnete najpre u ambar, a posle vršidbe u mlin gde će ih samleti između teškog kamenja.

Letnji radovi se privode kraju. Upravo kako vreme nalaže. Po okončanju vršidbe životinje će iznova zaposesti gumno i plavičasti kamen će se vremenom izgubiti ispod naslaga stajskog đubriva pomešanog sa slamom koja služi kao prostirka u štalama.

Cveće sa vrha stožera će uvenuti dok oni budu sedeli u dvorištu pekući rakiju. Baš na vreme.