Spomenik

Krajem prošle godine, uoči 20. oktobra koji nam je, što bi rekao Ljuba Živkov, ponovo postao draži od Vidovdana, u parku „Kod Vuka“ otkriven je spomenik Puškinu. Stigao je zajedno s ruskim predsednikom pa je – prirodno! – ostao u njegovoj senci. Zajednički su ga otkrili ambasador Konuzin i Krkobabić mlađi, zamenik našeg gradonačelnika.

U novinskim izveštajima sa otkrivanja spomenika o vajaru ništa osim imena: Nikolaj Kuznjecov Muromski. Više podataka potražila sam sama, na internetu. I, kako to često biva, našla i više nego što sam očekivala.

Spomenici Aleksandru Sergejeviču Puškinu podignuti su i u Bugarskoj, Nemačkoj, Švedskoj, Turskoj, Kanadi, SAD, Norveškoj, Kini a, bogumi, i u Podgorici, da ne govorim o Rusiji i drugim zemljama bivšeg SSSR. Umorila sam se i stala kod trideset petog! Nemačka je spomenik dobila devedeset četvrte, kada je „zauvek otišao“ i poslednji sovjetski vojnik! U SAD postoje dva Puškinova spomenika, u Los Anđelesu i Vašingtonu – poklon od Rusije. Zauzvrat je Moskva dobila spomenik Voltu Vitmenu, a u ulozi Krkobabića juniora bila je niko drugi do Hilari Klinton! Puteve saradnji velikih sila, očito, ne krči samo pingpong diplomatija!

Zanimljiva je priča o otkrivanju Puškinovog spomenika u Rigi. U otvorenom pismu, šezdeset tamošnjih intelektualaca (ruska „Pravda“ naziva ih nacionalistima) zahtevalo je da se statua ne postavlja u parku koji nosi ime lingviste Atisa Kronvaldsa, borca za oslobođenje Letonije u XIX veku i za očuvanje letonskog jezika, koji je bio „pred uništenjem“… Njihovi argumenti, ukratko: Puškin je u svetsku istoriju ušao kao nacionalni pisac imperijalne Rusije. Njegovo delo povezano je s vrednostima ruske nacije, ali ne i Evrope, koju reprezentuje Atis Kronvalds.

Budi bog s nama! Istanbul se, recimo, nije ustručavao da Puškinov spomenik postavi pored bronzanog Kemala Ataturka, oca nove Turske.

„Glas Rusije“ uzvraća udarac: Uza sve poštovanje, Atis Kronvalds i „svetski literarni genije“ Puškin nisu na istoj skali. „Pravda“ smatra da je izabrano baš zgodno mesto, budući da bulevar koji prolazi pored pomenutog parka već devedeset godina nosi Puškinovo ime. Osim toga, u blizini je živela Ana Kern, Puškinova muza (ona kojoj je posvetio pesmu „Trenutka ja se sećam sjajna“)…

„Naš“ vajar Muromski autor je još nekoliko Puškinovih spomenika, pa i onog u Asmari, glavnom gradu Eritreje, „najmlađe afričke države“. Otkud spomenik i tamo, pogodiće oni koji znaju da je Puškinov pradeda bio crnac, iz „tih krajeva“. Doduše, da je „njihov“, kunu se i Etiopija, i Čad, i Kamerun, ali izgleda da je otkrivanjem spomenika u Asmari na „otimačinu“ stavljena tačka. Doneto je i malo zemlje s Puškinovog groba. „Dobro došao u zemlju svojih predaka, dragi Aleksandre Sergejeviču“, poklonio se prahu pesnikovom gradonačelnik Asmare.

Ni otkrivanje spomenika u Eritreji nije, međutim, propraćeno opštim saglasjem. Iz rasprave na nekom internetskom forumu izdvajam komentar čiji potpisnik smatra idiotskim da se spomenik podigne „zbog Puškinovog nejasnog porekla“, a ne zbog njegove pesničke veličine. Sam bi se Puškin sa tim svakako složio – nije li u Exegi monumentum pokazao da je svestan vrednosti svog književnog rada: „Podigoh spomenik što nije rukom tvoren…“

Na otkrivanju spomenika u Beogradu govornici su skrenuli pažnju i na to da se „otac moderne ruske književnosti“ nalazi u „društvu“ Ćirila i Metodija, koji su stvorili slovensku azbuku, i Vuka Karadžića, tvorca savremenog srpskog jezika. Zanimljivo je, međutim, da u jednom Puškinovom pismu potporu mogu naći i Vukovi oponenti. „Dobro si učinio što si se javno zauzeo za galicizme. Treba već jednom glasno reći da je naš ruski metafizički jezik još uvek primitivan. Neka mu bog pomogne da se jednom oformi poput francuskog, jasnog i preciznog jezika proze, tj. jezika misli“, pisao je Puškin Vjazemskom.

Da je Vuk Karadžić jezik lišio sposobnosti da izražava „suptilniju organizaciju misli i apstrakcije, a ne samo njihov elementarni oblik“, zamera mu i Meša Selimović. Mešina se stogodišnjica upravo „obeležava“. Možda će mu se jednom podići i spomenik. Možda u istom parku – kod Vuka, Ćirila, Metodija i Puškina.