Pošten lopov

Lopovi su ponovo na ceni. Čak, možda, sada više no ikada. Za razliku od doba kada je De Sika neorealistično slikao svoje Kradljivce bicikla, ili dok se kod nas jednokratno upravljanje tuđim motornim vozilom zvalo pozajmica, a pozajmljivači bivali skrajnuti u takozvane crne hronike, đuture sa obešenjacima, oceubicama i ostalim delinkventima, našim lopovima koka danas lepše peva. Promene su, dakle, i u ovoj oblasti društvenog života učinile svoje, te skoro da nema jutra bez najave nove uzbudljive priče o majstorima ovog profitabilnog zanata na svim naslovnim stranama.

Elektronski mediji, pak, rame uz rame sa viđenim ministrima, državotvornim biznismenima i duhovnim veledostojnicima, u foršpane svojih informativnih serijala montiraju portrete zaslužnih kriminalaca, bez ikakve namere da im pre suđenja sude. Potrebita država se, takođe, zakona pridržava, pa pod hitno oduzima protivpravno stečenu imovinu, ne prejudicirajući nimalo odluke sopstvenih nezavisnih pravosudnih organa…

Pošten lopov ove pojave pažljivo posmatra sa pristojne distance, mada ne bez izvesnog čuđenja. Da se razumemo: nije on protiv borbe protiv kriminala, naprotiv! Organizovani kriminal, po sebi i za sebe, po njegovom mišljenju najveće je zlo na svetu od Adamovog exita iz raja do današnjih dana. Individualista od rođenja, dete bez poznanja roditelja, odrastao je i maštao da život proživi isključivo pomoću svojih deset prstiju. Da mu niko drugi nizašta ne treba i da se tuđeg džepa nikada ne maši. Ni u pubertetu nije imao najboljeg druga, drugarice je menjao strogo periodično. Odmah po svršetku usmerenog počeo je da radi, prvo gore kod Trošarine. U to vreme tamo baš nije šljaštilo od svetla, brave su bile popularne marke, bilo je obrta, samim time i profita. I sad kad se seti tih baraka i tankih pazara, savest ga ugrize. Ali, živeti se moralo, makar i skromno. Štedeo je od početka, stanarinu plaćao uredno. Bilo mu je lepo na Čukarici, tu se i iz suterena vidi Sava, a on voli vodu koja teče…

Onda se našao iznenađen. Jedna šapa mu je na trafici oduzela novine, paklo cigara i šapnula da se seli. Iako povisok, žilav i pesničav, prelomio je pametno. Mansardu koju je prvo uzeo pod kiriju srećne i berićetne devedeset treće uknjižio je na svoje ime. Na Dorćolu ga nisu znali pa ni terali, s obzirom na ritam života sustanari su ga uvažavali kao trudbenika pekarskog poziva, a on je to uverenje pothranjivao donoseći babuški sa prvog sprata vruće kifle, zemičke i pancerotu, tako dragu njenim veštačkim vilicama. Sad mu je ispod prozora tekao Dunav, ni tekući poslovi nisu išli loše…

Prema svemu navedenom, moglo bi se reći da je život poštenog lopova takoreći idiličan. I, zaista, sve bi bilo lepo i sjajno da on nema živce, a na iste su mu išle razne mafije koje se u po bela dana otkrivaju na sve strane. Narko mafija, farmako mafija, tobako mafija, carinska mafija i putarinska mafija, građevinska, urbanistička, pa onda ove nove, kao tenderska, licitacijska, kladioničarska, načitana i prevarna. Posle zabrane pušenja na pojavnim mestima ostaje još samo prohibicija pa da Čikago ludih dvadesetih u praistoriju gurnemo zauvek…

Zašto, kad se sve moglo saseći u korenu, znači radikalno plus interpolarno? Na primer, pompezno reklamirana a sumnjivo dokazivana čuvena akcija zvana „Sablja“ u mislima poštenog lopova izazvala je zabunu prevashodno na semantičkom planu. Naše hrišćansko, krstaško oružje odvajkada je bio mač, Ričarda Lavljeg Srca ili cara Dušana, svejedno, a ne azijatski kriva sablja dimiskija za zulum i pohare iskovana.

I šta se desilo: krupna mreža bačena je na sitnu ribu dok su somovi po dnu gledali svoja posla, jer je pravo bućkanje poduhvat visokog rizika. Ta suptilna vrsta suzbijanja kriminala osmišljena je dalekosežno, na šta javnosti nije pravovremeno i objektivno skrenuta pažnja, te poneki asovi tek sada isplivavaju na površinu…

Mislima o tim čudima pošten lopov zabavlja se u retkim trenucima dokolice. Za druge vrste zabave vremena nema, kao ni za takozvani normalan život. Ne može on, kao ostali pošten svet, lepo da večera, odgleda utakmicu, dočita novine i škljocne lampu. Jer, upravo u taj čas, noćna ptica poleće na scenu. Ako ga razmaženi papagaj dočeka negostoljubivim kreštanjem, on će, uz diskretan savet, pokriti kavez najbližom šustiklom. Svetlo iz akvarijuma sasvim je dovoljno, a ribice su inače poznate ćutalice. Onda radi brzo i precizno. Ipak, uprkos tome, pošten lopov nikad ne ostavlja nered po kući, tako da ćete njegovu posetu primetiti tek kad potražite ono što je poneo. Isključivo keš, ali ne baš sve: da se nađe dok se ne snađete. Možda se upravo zato, bar pri završnom računu, dosetite da ste u protekloj fiskalnoj godini i sami nekoga olakšali, razume se, pošteno i svim papirima pokriveno, a da zbog sopstvenog olakšanja morate raditi još bolje i zaraditi više…

Sa posla se vraća sa pospanim svetom prvom jutarnjom „dvojkom“. Bakici će, uz pecivo, tog jutra okačiti i flašicu „Bello“ mleka da razbije maler, jer nije zadovoljan noćašnjim radom. Sa Dunava se razilaze izmaglice, nad Karpatima gori od izlaska sunca. Biće, izgleda, opet sjajan dan, koji će on, opet, uglavnom prespavati. Tako ti je to, teši se u sebi. Svi drugi su prvi jer rade javno i po danu. Ali, duboko svestan da samo snovi savest spasavaju, okreće se na drugu stranu.