Podsetnik

Takvim sjajem može sjati
ono što je prošlost sad
što ne može da se vrati
što je bilo ko zna kad
Arsen Dedić: Takvim sjajem

…Pretpostavljam da neće biti mnogo jasnije ako kažem da je 2500 najnovijih isto što i 25.000 „starih novih dinara“ ili 25.000.000.000 (25 milijardi) onih još starijih novih dinara. Zato je, čini mi se, jednostavnije reći da je 2500 ovih sadašnjih dinara otprilike isto što i šest dolara, a da je moja najnovija plata 28.000 dinara iliti, otprilike, 70 dolara. Mesečno popušim (samo ja) 60 paklica recimo cigareta približne vrednosti po 250 dinara, tj. 15.000, odnosno skoro 40 dolara: više od polovine plate. Dete nam ne puši, ali mesečno potroši tri paketa pelena, oko 21.000 dinara, odnosno nešto više od 50 dolara. Ukratko, naše dve plate izađu kao dovoljne za cigarete i pelene, a resto rasipamo na hranu detetu, benzin, hranu nama, razonodu, kulturu i ostale troškove.

(Avgust 1992)

…U prodavnicama nema ničega ako ne računamo, na primer, Barila instant pizze po ceni od 27.000.000.000 dinara. Solidna plata sad je već pala na manje od 30, prosečna se spustila ispod 15, a penzije su već dva-tri meseca ispod 7 dolara. Ili manje.

(Septembar 1993)

…Kompjuter na kom pišem i printer na kom ću ovo štampati koštaju jedantriliondvestapedesetpetbilionašestočetrdesetsedammilijardičetristodevedesetdvamilionapetstočetrdesetdvehiljadetrista (1.255.647.492.542.300) dinara po zvaničnom, odnosno nešto manje od dva triliona (tačnije, 1.905.873.392.243.992) dinara po uličnom kursu. Sve cene, dakako, važe samo ovog trenutka – svakog narednog su veće (za oko 4 odsto na sat). Ne mogu da vam kažem kolika mi je sad plata, ne zato što je to tajna, nego zato što nemam pojma. U poslednje četiri nedelje primio sam oko 830 milijardi dinara (koliko bi zvanično koštao boks cigareta – ali ih nema u trafikama), 10 kg piletine i 120 jaja. Preračunato na dan uplate (što, naravno, nije isto što i dan trošenja, baška što jaja nisam uspeo odmah da pojedem), to bi se možda dalo zaokružiti na oko sedam-osam dolara u „novcu“ i oko 30 dolara u piletini i jajima. I to je, da vam ja kažem – bez trunke ironije – odlična plata.

Pre nedelju dana boca pića sumnjivog kvaliteta (najblaže rečeno) koštala je 4000 milijardi dinara, juče je na Bulevaru običan, ordinarni perlonski korset koštao 148 hiljada milijardi, što je u tom trenutku iznosilo oko 130 dolara, ne baš bezazlena cena ni za firmirani ženski veš u USA. Što se kafane tiče, jedino što znam to je da čašica loze košta (preksinoć) 600 milijardi dinara. Džabe piće.

Nacija je večeras usrećena obaveštenjem da će od prvog januara za svaki izlaz iz zemlje plaćati glavarinu od 10, a za kola 30 maraka. Računica tzv. savezne vlade, čiji je najvažniji čovek mr Željko Simić, očigledno se oslonila na podatak da je u ovoj godini evidentirano 11 miliona prelazaka granice, što – po barapsko-magistarskom računu – državi obećava slatkih, bar, 140 miliona maraka, ako skromno predvidimo 10 miliona prelazaka peške i milion kolima (sa samo vozačem u njima).

Da li vas zanima kako sad izgleda kupovina vina na vašem (i našem) Kaleniću? Stoje dva kamiona-cisterne, tamo kod Staklopana, i nekoliko plastičnih buradi od po 200 litara, u parkiću na skveru. Lako se pronalaze, po redovima ljudi koji stoje sa flašama, balonima ili plastičnim kanistrima. Na cisternama piše: erdutsko belo, graševina 1,50; crno 2,00 marke; berba 1990. Najduži je red pred kioskom koji se zove Pečenjarnica, gde se građani odvajaju od svojih dojčmaraka i, zauzvrat, dobijaju ceduljice na kojima piše koliko litara kog vina mogu da podignu. Tip koji uzima marke nema, navodno, sitno, pa si prinuđen da uzmeš koliko on misli da treba (nama je zapalo 6,8 l belog, što odgovara protivvrednosti od 10 maraka).

Onda odeš na Bulevar po boks cigara i, najzad, za zadnju siću (5 maraka) ženi kupiš najordinarniju kremu za ruke (a može i lice). Dete ne dobija novogodišnji poklon, jer se uzdaš da će to obaviti neko od familije ili prijatelja. Jelku ne kupuješ iz istih razloga, nego je, slučajno, dan pred „slavlje“, dobiješ na poklon od Šumarskog instituta. Tašta kojoj si imao nameru da kupiš četiri piva (za svaki dan praznika po jedno) dotično neće piti, jer 31. decembra 1993. boca piva košta 20.000 milijardi dinara, tj. za svaku treba napisati po dva čeka, pod uslovom da nađeš prodavca koji će primiti ček. Mi nismo uspeli.

(Nova 1994)