Gadžet

Reč nepoznatog porekla, univerzalna na svim jezicima – gadget. Moguća definicija glasila bi ovako: to je svaki uređaj inovativno i pametno dizajniran, svaka korisna džidža-bidža koju najbolje opisuje reč „novotarija“. Za obične smrtnike, aparatić. Da li je gadžet nešto bez čega se više ne može živeti, sada je već diskutabilno. Da li je namenjen samo onima s viškom para koji ionako ne znaju šta će s njima – netačno. Da li s vremena na vreme zasvrbe prsti samo da bi se isprobalo latest and boldest, to je već bliže istini, mada pogrešno isključuje svaki oblik emocije.

Među gadžetima su i najslađi i najtraženiji „ljubavni“ pokloni (za žene često u roze boji i s perlama): mobilni telefoni, MP3 plejeri, sve vrste slušalica, o raznim USB priključcima da ne govorimo. O nekontrolisanom trošenju novca – takođe. Jedni će reći da je pomama za gadžetima boleščina zarazna, budalaština, drugi će u njima naći neobjašnjivu moć tehničke spravice koju silno želimo. Psihologe, pak, koji u svemu vide pokriće za kakvu frustraciju i sociologe koji bi ljubav i radost gadžeta prema čoveku ocenili kao krajnji stepen otuđenosti (nečega od nečega) – sa zadovoljstvom ćemo diskvalifikovati.

Jer, da li je tako lako objasniti da jedan geek ili geeketa (osobe opsednute gadžetima, prim. aut.) nikad neće posegnuti za kakvim klasičnim primerkom? U svakom bogovetnom slučaju diviće se „novotariji“ i beskrajno uživati u ludoriji više, pa makar bila reč i o šporetu, ali indukcionom, ili o rerni, onoj s ventilatorom i što se izvlači kao fioka (da se domaćica ne opeče zavlačeći ruke). Diktafon ni u snu više ne sme biti kasetaš, čak ne samo digitalni, nego onaj što snima iz daljine, što ima ugrađen radio, zapravo, što sprinterski gazi stari svet.

Sad, dok se apetiti šire, čoveku dođe da pozavidi svakome ko ima USB frižider, lepu malu rashladnu kutiju koja se uključi u kompjuter i u koju se stavi limenka omiljenog pića, milina jedna. A kad se kafa ohladi dok zurimo u monitor, nema imena toj sreći da se šolja crnog napitka stavi na ploču USB grejača kafe! Kad čovek bolje razmisli, ni meteorolog mu više nije potreban. Samostalna vremenska stanica koja se poveže sa senzorom na balkonu i koja očitava trenutnu temperaturu, pritisak, vlažnost, brzinu vetra, sve obrađuje i obaveštava prikladnom sličicom sunca ili oblačića kakvo nas vreme očekuje. Ma kuda krenuli, ozareni bićemo ipak najviše ako se nađemo usred carstva malih, divnih tehnoloških izuma sreće.

I još nešto, ozbiljno, najveća greška bila bi izjednačavati gadžet sa kičom. Jer kič je glup ukras, a gadžeti su pametni pa još i korisni uređaji. Geekovi su to odavno naučili, još od prvih koraka, još od svog prvog „gadžet“ termometra. Dakle, to nije termometar koji samo prikazuje trenutnu temperaturu, nego i pamti najniži i najviši stepen Celzijusa. Onda ga prvo stavite u jednu sobu, pa sutradan pročitate i najvišu i najnižu brojku, pa u drugu sobu, pa u kupatilo, ma neverovatno, u kuhinji još luđe, a kad se sve izmeri i upotrebi, krov, terasa, pod, plafon, kola, dan, noć, zima, leto, onda pređete na nešto ozbiljnije a prethodnu spravicu ostavite komšiji. U trenutku kad dotični počne da vas saleće po liftu svečano uzbuđen zbog rezultata svog opsežnog istraživanja kretanja Celzijusa u svakom prokletom ćošku, čestitamo, novi geek je rođen!

Kao što ste i vi, i on će uskoro preći na jaču dozu, na satove. I odmah da se razumemo, klasični sat „kucavac“ stvarno je iz neolita. Baš ako mora, sat može imati i kazaljke i brojeve, ali kao takav a bez termometra ili vlagometra, on zapravo nije ništa. Mada, i takozvani kućni noćni sat je već zastarelo tehnološko čudo koje će vas izdaleka prepadati i u najcrnjem mraku. A zapravo je najobičniji digitalni sat sa svetlećom diodom koja ukućanima omogućava precizno očitavanje vremena i u najgluvlje doba noći, što će vam sigurno jednom zatrebati. Pa onda sat sa tajmerom, da podseti na nešto, čuvarkuća, neumoljiv kad jednom zapišti. Još viši nivo su alarmi, ali oni su ogroman svet za sebe: čuvaju stanove, automobile, akten-tašne, čuvaju vazduh od dima i pod od poplave, naporni su, pište odasvud, iz svežnjeva ključeva, s tajnih mesta. Pa onda na red dolaze daljinski upravljači za sijalice, pa USB usisivač za tastaturu, pa senzori koji se aktiviraju na pljesak ruku…

Jednom našem blogeru, kako tvrdi, gadžet je čak pomogao da smrša. Krenuo je na trčanje, piše on, „tu izrazito dosadnu aktivnost tokom koje vreme teče sve sporije i sporije“. Pokušavao je s vokmenima, MP3 plejerima, ali ništa. Snagu mu je dao mali novi gadžet. Jedna poznata firma je kreirala patike, a druga poznata firma elektronski deo priče. Predajnik se stavi u patiku, a prijemnik se kači na iPod. Ova dva dela komuniciraju i beleži se svaki podatak s trčanja. Kasnije, on sve to prebaci na veb-sajt firme koja pravi patike gde mu se otvori bogat pregled podataka, u kojem je napokon našao smisao bavljenja sportom. Isto tako, ceremonijal kućnih poslova može postati čak i sasvim redovan pomoću najfinijeg kućnog gadžeta, bežičnih slušalica. Kad stavite te magične slušalice na glavu možete raditi sve, a da ne prekidate slušanje omiljene emisije. Da ne govorimo o bežično-ugodnom slušanju radija dok usisavate, ili o odlasku u obližnju radnju uz nepropušten nijedan detalj TV programa. Briga o ovom divnom gadžetu je minimalna, što ga stavlja u sam vrh među garante mira i sloge u kući.