Ekspert

Nije originalno ali, priznajem, nisam se bolje setio. U filmu Hala Hartleya Amater svi glavni akteri su paceri. U ovoj priči oni se uporno bave onim što ne umeju ili o čemu nemaju pojma. Prostitutke, koliko i plaćene ubice, ucenjivači i novinari se grčevito i, naravno, bezuspešno trude da ih vlastiti pogrešan izbor ne uvrsti u večite gubitnike. Zato deluju tragikomično. Jedini profesionalac u tom krugu, koji ujedno drži sve konce mreže u koju ih je lično upleo, u amneziji je. Na kraju i profesionalac sam završava tragično, verujući da je neko drugi. Neko ko nema ništa sa tokom događaja. Time se i sam upisuje u listu amatera – pogrešnih ljudi, na pogrešnom mestu, u pogrešno vreme.

Ko u ovom sižeu otkrije preciznu metaforu lokalne političke scene, na pravom je tragu. Amateri već godinama određuju sudbinu jednog naroda bez nade da će se glavni akter prizvati svesti. Sačuvaj nas Bože amatera. Ipak, globalno gledano, ovaj film je i metafora svih krugova u kojima se ljudi kreću obavljaući svoje dnevne poslove i zaduženja, često ne znajući stvarnu pozadinu i cilj onoga što rade, dok negde daleko čuvar tajne živi neki drugi život, privremeno prepustivši svoju imperiju toku događaja, odnosno samoj sebi. Istovremeno, ovaj film na poetičan način govori o razlici između pitanja koja se rešavaju voljom i onih koje realizuju profesionalci – eksperti za određenu vrstu problema. Dijapazon njihovih aktivnosti je velik – od pravljenja ikebane do izdvajanja teške vode.

I konvencionalne predstave o narodima zasnivaju se na veštinama. Švajcarci prave satove, Francuzi vina, Mađari kobasice, Holanđani sireve i kradu zemlju od mora. Nacionalna tradicija se čuva, tako da se predstave o veštinama vremenom suštinski malo menjaju. Najčešće se modifikuju u skladu sa opštim razvitkom, a promena imidža je posledica grandioznog loma praćenog globalnom promocijom. Tako su Švajcarci i dalje stručnjaci za satove, ali sada elektronske, ali su Srbi od slobodoljubivog malog naroda postali stručnjaci za klanje i silovanje. Poučeni istorijskim iskustvom, teško je poverovati da će se ta predstava promeniti brzo. Kada je porušen Berlinski zid, engleska konzervativna štampa je upozoravala da „treba biti miran, ali barut treba čuvati na suvom“.

Profesionalci običnim ljudima ulivaju sigurnost a život im čine lakšim, istovremeno i zavisnim. Iskustvo je njihovo glavno oružje a radna disciplina, spretnost i uvežbanost su njihove glavne uzdanice. To je fundament iz koga se razvija njihova kreativnost. Iskustvo ih oslobađa i na njemu grade kreativnost. Uz odgovarajuću opremu, takođe stečenu vremenom, oni postaju Aleksandar svih naših zamršenih problema. Improvizacija im je strana, a jednostavnost rešenja složenih zadataka i perfekcija izvođenja čine im najveće zadovoljstvo. Kada je to moguće, ka cilju se kreću najkraćim putem, a prividna dilema se čini kao deo njihovog ličnog uživanja, poigravanja nervima neukih. Oni će vam obično reći dve stvari: „možda“ – i svoju definitivnu odluku. Istovremeno, zbog usredsređenosti na rešenje problema ekspert obično teško stiže da problem sagleda iz „neekspertskog“ ugla. Ta ograničenost ili „profesionalno slepilo“ proizlazi iz praćenja koda koji ga vodi ka poznatim situacijama i iskušanim rešenjima. Etika i vlastiti renome su za eksperta svetinje. Oni se nikad neće prihvatiti posla koji ne mogu kvalitetno da obave. Istina, može se desiti da vam u kritičnom momentu, u planinskoj vukojebini, tehničar boinga zakrpi razvod kočionog sistema na automobilu ekserom, ali i boinzi padaju, zar ne. Pored toga, rizik je obostran i preuzet svesno.

I, kad smo već kod letelica – verovatno da je ing. Milivoj Jugin za generacije odrasle šezdesetih ostao personifikacija eksperta, mada su mnogi verovali da je on prvi plaćenik CIA. Odakle mu inače svi oni modeli kapsula i raketa NASA. Sa osvajanjem Meseca i njegova zvezda je ugasla. Preciznije – nestao je sa ekrana. A imalo se još šta čuti i o NASA i o raketama. Bez obzira šta mislili o njemu, šou-biznis ga nije povukao iz kruga lične speciljalizacije.

Avaj, pravi eksperti su retki. Mnogo češće srećemo ljude koji pretenduju na taj epitet. Ti su štetniji i od loših stručnjaka, pa i od amatera. Status profesionalca eksperta je istovremeno i veliki izazov za vojsku prevaranata i umišljenih amatera-ludaka, koji čine nepojamne štete pa i zločine protiv čovečanstva. Kada shvatimo da je u pitanju puška, obično je već kasno za popravljanje štete i teško da i neki istinski stručnjak može tu da pomogne.

I da se vratimo na početak teksta. Iskustvo, ponavljanje i vežba su očito najvažnije poluge u formiranju vrhunskog profesionalca. Ekspert se retko otiskuje u oblasti koje su mu strane i ne eksperimentiše ako nije siguran da postoji dovoljno rezerve za kompenziranje pogrešne procene ili poteza. Tako se dobar profesionalni političar neće upustiti u moralne rasprave kao što se odgovorni pisac neće baviti dnevnom politikom. Njihova svest, pa i etika ne dozvoljavaju neodgovornu igru nepoznatim. Oni znaju da je igra izgubljena ako ego nadvalada pravila profesije. S tim nestaje i aura eksperta. Sudeći prema iskustvu, budućnost savremene Srbije i dalje zavisi najviše i jedino od ove veštine.