Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je nakon telefonskog razgovora s ruskim predsednikom Putinom rekao da će Srbiju na samitu BRIKS-a predstavljati četvoro ministara – Aleksandar Vulin, Bratislav Gašić, Nenad Popović i Adriana Mesarović
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić potvrdio je da neće ići na samit zemalja BRIKS-a koji će se održati od 22. do 24. oktobra u ruskom gradu Kazanju.
„Imao sam dobar razgovor s predsednikom Rusije Vladimirom Putinom. Razgovarali smo o gasnom aranžmanu, očekujem da krenemo u razgovore o dugoročnom aranžmanu s Rusijom o dodatnih tri miliona kubnih metara gasa. Cene su veoma dobre, oni su bili fer“, rekao je Vučić.
„Kada sam dobio poziv rekao sam da sam se dogovarao sa Tuskom, on je prihvatio i dolazi u Beograd, onda imam trilateralu sa Ficom i Orbanom, dakle stiže Tusk, a pridružuje mu se Micotakis. Dolazi nam i Ursula fon der Lajen. Poštujem Putina, nisam krio i rekao sam mu da bi bilo teško da dođem i da nema tih poseta, da verujem da razume Srbiju koja je jedina koja nije pristupila nijednoj deklaraciji protiv Rusije. On to visoko ceni. Rekao sam i da ćemo poslati delegaciju, četvoro ministara – Aleksandra Vulina, Bratislava Gašića, Nenada Popovića iministarku privrede Adrianu Mesarović“, rekao je Vučić za RTS.
On je ranije kazao da je pozivnicu ruskog predsednika Vladimira Putina dobio u avgustu.
„Mi za tada imamo važne goste iz inostranstva, ali da ne bih govorio sada, polako, imamo mnogo važnih poseta, odlazaka, dolazaka, o tome ćemo tamo oko 10. oktobra“, rekao je Vučić početkom septembra.
Samo dan kasnije, Vučić je preko srpskih medija poručio Putinu da će morati da se strpi, možda i malo duže.
„Odluku o tome ćemo donositi negde tamo oko 10. i 15. oktobra, a ne pre toga“, izjavio je Vučić.
„Neodložni međunarodni kontakti“
Ruski mediji preneli su izjavu Jurija Ušakova, pomoćnika ruskog predsednika, koji je kazao da će potpredsednik srpske vlade Aleksandar Vulin doputovati u Kazanj na samit BRIKS, jer tih dana srpski predsednik ima planirane međunarodne kontakte, koje nije mogao da odloži.
„Juče su dva predsednika razgovarala telefonom. Dogovoreno je da će u ime Srbije prisustvovati potpredsednik Vlade Srbije, koji se neposredno bavi bilateralnim rusko-srpskim odnosima i pitanjima BRIKS-a. Predsednik Srbije ovih dana ima ranije planirane druge međunarodne kontakte, koje je on teško mogao da odgodi“, rekao je Ušakov na brifingu, prenose RIA Novosti.
Na XVI Samitu BRIKS će prvi put učestvovati nove članice asocijacije.
Od 1. januara 2024. godine punopravne članice su, osim Brazila, Indije, Kine, Rusije i Južne Afrike, postale Egipat, Iran, Ujedinjeni Arapski Emirati, Saudijska Arabija i Etiopija.
Na Samitu će učestvovati i predsednik Rusije Vladimir Putin. Samit se održava pod motom: „Jačanje multilateralizma za pravedan globalni razvoj i bezbednost“.
Dolazak Donalda Taska
Ranije je objavljeno da je poseta premijera Poljske Donald Tuska razlog zbog kog Vučić neće otići u Kazanj.
Bivši diplomata i ambasador Srbije u Belorusiji Srećko Đukić kaže da je vrlo interesantno to što je između Tuska, Poljske i Evropske unije s jedne strane i Vladimira Putina, Rusije i BRIKS s druge, Vučić izabrao prvu opciju.
„Zaista jeste problematično to što je u ovom trenutku Vučić njemu dao prioritet u odnosu na Putina. To može da znači da se Srbija zaista konačno opredelila za Zapad, ali može biti i samo pokušaj Aleksandra Vučića da pobegne od neugodnih pitanja Vladimira Putina. Onih koji se odnose na odnos prema Ukrajini, prodaju srpskog naoružanja, ali i kupovinu francuskih rafala“, rekao je Đukić.
Da će Vučićev odgovor biti takav moglo se pretpostaviti i na osnovu njegove izjave sredinom septembra, kada je Vučić rekao da ne misli da je sada trenutak da se Srbija pridružuje BRIKS-u.
Kako je nastao BRIKS?
Ekonomista iz investicione banke Goldman Saks Džim O’Nil je 2001. godine osmislio akronim „Brik“ za Brazil, Rusiju, Indiju i Kinu.
One su velike zemlje sa srednjim primanjima koje su istovremeno ekonomije ubrzanog rasta.
Ovaj ekono mista je predvideo da će one postati vodeće svetske ekonomije do 2050. godine.
Ove četiri zemlje su 2006. godine odlučile da se udruže kao grupa BRIK, a kada im se 2010. pridružila i Južna Afrika onda je nastao BRIKS.
Vodeći političari u Brazilu i Rusiji prošle godine su predložili da se stvori valuta za blok BRIKS-a, da bi se suprotstavila dominaciji američkog dolara u međunarodnoj trgovini i finansijama.
Međutim, Džim O’Nil iz Goldman Saksa, koji je prvi imao ideju o zemljama „Brika“, rekao je tada britanskom listu Fajnenšel tajms da je ideja o zajedničkoj valuti „smešna“.
Izvor: RTS
Pod sloganom „Hoćemo izbore”, u Beogradu je održan protest studenata u blokadi i građana, dok je predsednik iz Zaječara poručio da vanrednih parlamentarnih izbora neće biti dok se ne završe pripreme za Ekspo
U sklopu kampanje pred lokalne izbore, predsednik Srbije Aleksandar Vučić posetio je Zaječar i naveo da su građani „siti zaustavljanja Srbije“ i da će raspisati izbore kada se završe pripreme za EXPO
Odbor Skupštine Srbije za kulturu i informisanje usvojio je u petak (30. maj), bez poslanika opozicije, izveštaj o listi kandidata i predlagača za članove Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM)
Kosjerić se nalazi pod opsadom vlasti. Tenzije rastu iz dana u dan. Nakon napada na novinara, usledio je i napad na opozicionog aktivistu. Obe žrtve tvrde da je napadač bivši policajac koji je član SNS-a
Dok Beogradski univerzitet traži fleksibilnost i prelazak na onlajn nastavu, profesorke u Srbobranu bivaju kažnjene zbog solidarnosti sa studentima. Ovi događaji otvaraju pitanje – važe li ista pravila i mere za sve delove obrazovnog sistema u Srbiji
Izgleda da je predsednik Srbije momački nagazio na žulj Putinu. Zašto? Zato što mu Zapad možda i može pomoći u pokušaju da izađe na kraj sa studentima i velikim delom pobunjenog društva, a Moskva ni u teoriji
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pokušava da uništi srpske Univerzitete kako bi opstao na vlasti. Ne shvata pritom da bez Univerziteta gubi društvo iz kojeg, kao i svaki parazit, isisava životodavne sokove. On ubija ono što ga drži u životu
Kao paradržavni organ specijalne namene koji metalnim štanglama zavodi „red i mir“, Vučić upravo legalizuje kapuljaše. U pitanju je – otprilike – nešto nalik na Musolinijeve „borbene saveze“ iz 1919-1922.
Intervju: Adam Mihnjik, glavni i odgovorni urednik dnevnog lista “Gazeta viborča”, pisac
Studenti su dobra budućnost Srbije Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
