„Vreme” saznaje: SANU traži da se sačuvaju hale 2 i 3 Beogradskog sajma

U ponedeljak će biti održana zatvorena sednica Komisije za javni uvid u Nacrt izmena i dopuna prostornog plana projekta „Beograd na vodi“.

Planom je predviđeno širenje projekta „Beograd na vodi“ za dodatnih oko 330 hektara, čime bi se gotovo utrostručio početni plan za razvoj ovog zajedničkog projekta u kojem Srbija ima 33 odsto, a kompanija iz Ujedinjenih Arapskih Emirata Igl Hils 67 odsto vlasništva.

U okviru širenja Beograda na vodi planirano je zauzimanje delova priobalja na Novom Beogradu, izgradnja luksuznih stanova, komercijalni i poslovni objekti, a ono što je posebno uzrujalo javnost jeste plan vlasti da sruši hale 2 i 3 Beogradskog sajma.

Foto: Tanjug/Nemanja Jovanović

SANU zahteva da Sajam bude sačuvan

„Vreme“ je ekskluzivno imalo uvid u dopis Odbora za arhitekturu Odeljenja umetnosti Srpske akademije nauka i umetnosti, upućen Agenciji za prostorno planiranje i urbanizam, u kojem se traži da hale 2 i 3 Beogradskog sajma budu sačuvane.

U pismu se podseća da je Hala 1 još 2009. godine proglašena zaštićenim kulturnim dobrom, ali da su ostale hale – 1a, 2, 3, 4 i 5 – ostale izvan režima zaštite, zbog čega sada ulaze u opseg planiranih radova u okviru transformacije priobalja. Struka upozorava da bi takav scenario mogao da izbriše jedno od ključnih svedočanstava posleratne arhitekture.

„Beogradski sajam je jedno od najvrednijih dela srpske posleratne arhitekture i predstavlja svedočanstvo tehničkog, tehnološkog, naučnog i kreativnog uzleta društva krajem pedesetih i početkom šezdesetih godina 20. veka“, navedeno je u pismu.

Odbor za arhitekturu SANU predlaže da se javna namena predvidi za kompletne hale 1a, 2 i 3 i da se raspiše arhitektonski konkurs koji bi opredelio njihovu buduću namenu.

Foto: Arhiva

Kompromisno rešenje

U pismu se ističe da bi ovakav pristup omogućio kompromis između interesa investitora i potrebe da se očuva kulturno i urbanističko nasleđe.

„U ovako uzavreloj društvenoj klimi, smatramo da bi to bio pozitivan gest politike prema očuvanju dragocenog arhitektonsko-urbanističkog i kulturnog dobra“, navodi se u pismu.

Pismo je potpisao akademik i emeritus Branislav Mitrović, jedan od najznačajnijih savremenih srpskih arhitekata, autor pobedničkog idejnog rešenja na međunarodnom urbanističko–arhitektonskom konkursu za područje „Parka prijateljstva“ – Ušće, kao i idejnog rešenja nove zgrade Prirodnjačkog muzeja.

Postavlja se pitanje da li će se nakon ovih primedbi u diskusiji između javnosti, stručne zajednice i donosilaca odluka napraviti iskorak – i da li će Beogradski sajam, kao kulturno-istorijski simbol jedne epohe, biti integrisan u budući razvoj priobalja Save, ili će njegovo rušenje ostati još jedan primer trijumfa investitorske logike nad kulturnim nasleđem.