„Vreme“ istražuje: Dementori i stampedo u Kralja Milana

Da nije bilo toliko ljudi, da nije bilo snimaka, o onome što se u subotu (15. mart) u 19:11 desilo u Ulici kralja Milana verovatno nikad niko ne bi progovorio. Jer bi se bojao da ga ne proglase ludim.

„Vreme“ je sakupilo stotine svedočanstava za sada još neobjašnjivog događaja. Udar misterioznog oružja ili masovna panika? Ili pomalo od oba?

U pitanju je najčudniji događaj koji je obeležio najveći protest u istoriji Srbije. Skup koji je inače prošao tek uz manje incidente. Ali će se rebus iz Ulice kralja Milana pobrinuti za produžetke.

No, idemo redom.

U 19 časova počelo je petnaest minuta tišine za petnaest žrtava nadstrešnice. Malo šta se čulo. Šuškanje kabanica, dron koji snima iz vazduha, poneko se nakašlje.

U daljini, posebno iz Pionirskog parka, gungula, topovski udari. Poneka vuvuzela. Ali, uglavnom tiho.

Ulicom kneza Miloša su ka Skupštini prolazili neki bajkeri (što možda objašnjava deo zvukova koji su neki kasnije opisali). To verovatno nema nikakve veze sa onim što će uslediti.

Topot, huk, jeza

Tačno u 19:11, ljudi su osetili nešto što različito opisuju, čak i ako su stajali jedni pored drugih. Kao da avion preleće dva metra iznad glava. Ili da ulicom juri nevidljivi automobil ili autobus. Neki su čuli „vuššššš“ ili huk, neki zvuk poznat iz Formule 1 ili onaj krstareće rakete koja zloslutno nailazi.

Mnogi izveštavaju o topotu hiljada konja – što se možda još najlakše da objasniti, jer su se ljudi dali u masovno bežanje sa samog druma Ulice kralja Milana ka trotoarima i obodima.

Na snimcima se vidi kako se neverovatnom brzinom otvara koridor iz pravca Terazija ka Slaviji. U par sekundi, kolovoz je bio skoro prazan.

Na desetine ljudi opisuje iskustvo najbolje što ume, svesni da zvuči čudno – „zli vazduh“ je prostrujao, jezovito. Po jednima odozgo. Po drugima u visini nogu.

Fanovi „Harija Potera“ iz mase stvar su opisali kao dolazak dementora – zlih bića koja ne hodaju već klize kroz vazduh. Njihova pojava donosi hladan dah, isisava toplinu i radost. Ljudi se kunu da su „osetili“ kako smesta moraju da se sklone sa ulice.

„Vreme“ je mapiralo oko stotinu ljudi koji su poslali tačnu lokaciju. Upadljiva je koncentracija između raskrsnice Kralja Milana i Kneza Miloša („London“) i Cvetnog trga. To je epicentar u dužini od 450 metara.

Na snimku koji je napravljen sa zgrade dijagonalno od Londona vidi se da je kretanje udara došlo iz pravca Terazija.

Na našoj mapi, svi koji su opisali doživljaj i dali lokaciju obeleženi su crvenim tačkicama. Ima određenih iskakanja – neki se javljaju iz blizine Skupštine i teško je reći da li je to povezano.

Plavim tačkicama su obeleženi oni koji ništa nisu čuli niti osetili, već su se našli u čudu što masa beži ka njima. Oni su stajali u bočnim ulicama u odnosu na Kralja Milana.

To znači da, štagod da se desilo, išlo je samom Ulicom kralja Milana. Niko ništa nije video, samo čuo ili osetio. Doduše, par svedoka koji su u trom trenu bili kontra okrenuti – dakle, ne ka Slaviji već ka Terazijama – tvrdi da im je u lice došla uzdignuta prašina.

Gde je izvor?

Odakle je tačno došlo? Oni sa Slavije kažu – od Cvetnog trga. Oni sa Cvetnog trga – od Beograđanke. Oni kod Beograđanke – iz pravca Andrićevog venca. Oni kod Andrićevog venca – od Terazija. Tu se svedočanstva proređuju.

Snimak koji je napravio jedan od okupljenih podno Beograđanke prikazuje da se ljudi koji su bili okrenuti ka Slaviji, okreću prema Terazijama, a onda padaju na stranu.

Okupljeni u Kneza Miloša, iznad apoteke „1. maj“, što se vidi na jednom od snimaka, su takođe počeli da se pomeraju ka gornjoj strani ulice, a udar je došao iz Kralja Milana.

Ali, baš niko nije posvedočio o nečemu konkretnom pa nije moguće utvrditi tačno mesto odakle je krenulo. Niko nije video napravu koja bi mogla biti zvučni top ili neko drugo oružje. Niko nije javio da mu je pred noge pao recimo topovski udar pa da je panika zato krenula.

Posledice

Većina ljudi koja nam se javila kaže da nije imala vidljive posledice, osim uznemirenosti. Neki hronični bolesnici uplašili su se za zdravlje. Ima izveštaja o vrtoglavicama, dezorijentisanosti, povraćanju na licu mesta. Nemoguće je reći da li je od „toga“ ili od panike. Verovatno se u noći trošilo dosta bensedina. Mnogi se tresu i u subotu.

Postoje nepotvrđeni navodi da su mnogi ljudi imali problema sa pejsmejkerima. Još ih proveravamo. Iz Univerzitetskog kliničkog centra, pak, demantuju da je 15. marta u toj zdravstvenoj ustanovi zbrinuto na desetine građana sa tegobama koje bi mogle da izazove „upotreba nekakvog zvučnog topa“. Ali dodaju i da je „kod svih njih“ urađena dijagnostika i da „ni kod koga nisu zabeležene tegobe kakve pojedinci neodgovorno navode“.

Dramatično je svedočenje Staše Vasiljević. Ona je bila sa porodicom na uglu Resavske i Kralja Milana. Njena mlađa sestra pešačila je iz Loznice na protest, bila umorna i sela na trotoar. Kad je krenula panika, ljudi su je gazili.

„Kad su svi došli sebi i kad smo je podigli na noge bila je malaksala, dezorijentisana. Samo je tiho plakala i preklinjala da je vodimo kući. Telo joj je bilo mlitavo, a pogled unezveren. Probijali smo se kroz masu i ona je tri puta pala u nesvest“, navodi Staša.

Sestra nije čula dok se nije smirila, na momente nije videla. Osećala je kao da će se ispovraćati, ali nije imala snage da kaže. I Staša ima glavobolju i bol u ušima pa će lekaru.

„Celu noć sam provela u suzama jer od noćnih mora nisam mogla da se smirim. Plašim se da ćemo se sa fizičkim posledicama izboriti, a psihička trauma će zauvek ostati sa nama. Plašim se kad pomislim da treba da izađem napolje“, dodaje ona.

Kod drugih, najvidljivije su isprva posledice stampeda. Ljudi su padali jedni preko drugih, neki su pribijeni uz stakleni zid Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Jedna žena je povredila nogu i ide u bolnicu. Drugi imaju poderotine. Prijavljen nam je jedan slomljeni prst.

Srećom, sve kao da je prošlo za tren. Ljudi su se uglavnom pribrali i niko nije smrtno stradao u stampedu. Zagledali su se i pitali jedni druge šta ovo bi. Ponegde su se već kroz desetak sekundi vratili na kolovoz i opet pridružili tišini. Neki su u strahu otišli kućama.

Ali, tu teorije tek počinju.

Masovna panika

Da je izbila masovna panika praćena stampedom nije samo teorija, već činjenica. Ostaje jedino upitno da li je panika došla niotkuda, pa se efektom leptira proširila.

Marko Veljković, snimatelj i dizajner zvuka koji se zatekao kod „Londona“, ima teoriju da je u pitanju čista panika, ali ni on nema izvor odakle je krenula.

„Prisustvovali smo fenomenu koji jedino mogu da nazovem ‘meksički talas’ straha i panike. Nalazimo se u zatvorenom cevnom sistemu – ulica ograđena zgradama je cev – kroz koji je prošao impuls panike i straha iz pravca nekog incidenta koji nismo videli, dok su sami ljudi bili medijum kroz koji je impuls prošao“, navodi on.

„To je jedino bilo moguće baš zbog tišine tokom odavanja pošte jer su ljudi (čestice u sistemu) bili u stanju mirovanja (stajali u tišini). Zbog velike gužve nemoguće je videti šta se i gde dešava već se sve informacije prenose neposredno niz ljude kao lančana reakcija niz lanac (cev)“, dodaje Veljković.

Ono što se dogodilo, psiholog Žarko Trebješanin objašnjava kao „neki zvuk kao da projektil leti ka vama, da nešto šišti kroz vazduh i u takvim situacijama ljudi reaguju instiktivno“.

„Ljudi imaju svega nekoliko urođenih instiktivnih reakcija, pa tako, na primer, kada vam se neki predmet izuzetnom brzinom približava, imate potrebu da bežite, da idete unazad. Kada krene takav talas, vi ne možete da se uzdržite, jer vam je takva reakcija ugrađena, obrazac takvog ponašanja je programiran i on je spasonosan u nekim situacijama“, kaže on za „Vreme“.

Efekat panike kratko je trajao. To je, kaže Trebješanin iznenađujuće jer obično kad masa krene – onda nastavlja da se giba i kreće. Tako se i gine u stampedu jer se neko nađe u sendviču, neko posrne i bude pregažen. Ovde je pribranost odnela pobedu.

„Čim je nestao taj zvuk, ljudi su stali. Na prodorne zvuke, reagujete trzajevima, bežite. Nemate vremena da doživite ono što se dešava, nego reagujete kao da se projektil približava, to nije jasna svest i nehotice počnete da bežite.“

Mnogi očevici rekli su nam da su u trenutku bežanije čuli mnoge ljude sa strane – mahom one koji nisu bili na kolovozu – kako viču „mirno“ ili „polako“ i „bez panike“.

Kvaka je u tome što ne mora biti da su svi bežali od misterioznog zvuka ili talasa. Snimci jasno prikazuju neke ljude – možda pet ili deset odsto njih – koji sa ulice nisu ni bežali već su smireno koračali.

Trebješanin kaže da ljudi reaguju i na ljude. Kad vidite da neko beži, bežite i vi.

Ima Tiktokera koji od toga prave rijaliti-skečeve. Samo se na ulici odjednom sagnu i pogledaju gore, kao da nešto pada, i ljudi oko njih momentalno urade isto iako prave opasnosti nema.

„To ponašanje je poznato u socijalnoj psihologiji. Naravno, to ne mora uvek da bude dobro. Ali to su prečice, mi nemamo vremena da razmišljamo i onda sledimo kratak put, od signala do motorne akcije prođe malo vremena. Ne možete da sednete i stavite prst na čelo da razmišljate.“

Zvučni top

Nije prošlo dugo od objave snimaka, a na društvenim mrežama se najviše pisalo o zvučnom topu. Ubrzo se i vojni stručnjak Aleksandar Radić usudio da za N1 kaže da je u pitanju zvučni top, dalje ocenivši da je u pitanju „brutalan prikaz sile“ iz „mržnje prema sopstvenom narodu“.

Kako objašnjava za „Vreme“, takve tvrdnje potkrepio je na osnovu razgovora sa prijateljima iz inostranstva koji su koristili zvučni top.

Dodaje da je moguće to reći i na osnovu efekata koji su ljudi doživeli – od nelagode do teskoba.

„Zavisi od stanja organizma kome će šta da se desi i kako će da oseti. To je osećaj koji ne može da se kontroliše, individualno se doživljava i zavisi od jačine i trajanja signala“, kaže Radić.

Dodaje da su ljudi na ulicama Beograda iskusili klasičan efekat infrazvuka.

Advokat Božo Prelević je na televiziji tvrdio da je „upotrebljen zvučni top marke Dženezis, uvezen od strane Jugoimporta 2022 godine“. Kako je rekao, top je „uvezen preko Izraela“.

Takve navode je nemoguće proveriti.

Najavljeno je već nekoliko krivičnih prijava protiv NN lica. Više stranaka opozicije takođe se drži teorije o zvučnom topu, optužujući vlast.

Ova je sve višestruko demantovala. MUP navodi da ne koristi nezakonita sredstva, a predsednik Aleksandar Vučić je na konferenciji za štampu pred ponoć rekao da ono što se desilo i ne liči na zvučni top.

Na internetu se može pronaći dosta snimaka ranijih upotreba zvučnog topa, odnosno LRAD (Long-Range Acoustic Device). One se bitno razlikuju od onoga što se videlo u Ulici kralja Milana. Ovo je upotreba u Pitsburgu:

Zvučni top se koristi za razbijanje demonstracija, a postoje javno dostupni snimci njegove upotrebe u drugim zemljama – prvenstveno u SAD-u, ali smo uspeli da pronađemo i jedan snimak iz Izraela. Svima je zajedničko to da zvučni top proizvodi vrlo glasan i piskav zvuk, nalik alarmu.

Ovo oružje izgleda kao velika, ravna ploča ili disk postavljen na postolje ili vozilo. Najčešće je crne ili tamnosive boje i ima rešetkastu ili mrežastu prednju stranu kroz koju zvuk izlazi. Ploča ili disk može biti različitih dimenzija, u zavisnosti od modela i namene, a najčešće se montira na stativ ili vozilo. Neki manji modeli mogu se nositi ručno.

Na zadnjoj strani topa najčešće se nalazi kontrolna tabla sa komandama za podešavanje jačine zvuka, frekvencije i usmerenja. Zvuk se emituje kroz prednji deo uređaja u obliku uskog i fokusiranog snopa, koji može da dopre i do nekoliko kilometara.

Foto: Printscreen YouTube/glassbeadian

Na demonstracijama ili drugim skupovima gde je do sada korišćen vidi se kako ljudi, zbog jakog zvuka, pokrivaju uši i beže. Slika iz Beograda je bila drugačija – na snimcima se ne vidi kako se ljudi hvataju za uši, a masa se razdvojila ogromnom brzinom. Takođe, na snimcima iz Ulice kneza Miloša se jedva čuje neki huk, i ništa nalik piskavom tonu zvučnog topa.

Nijedan snimak njegovog korišćenja koji smo uspeli da pronađemo ne prikazuje toliku efikasnost kakva je viđena u Ulici kralja Milana, gde su se ljudi u nekoliko sekundi razbežali.

Postoje i navodi o zvučnim topovima koji ispuštaju zvuke niske frekvencije, koje ljudsko uho ne može da registruje. Osećaju se telom, kao kad se približavate koncertu pa vas prvo drma bas. Ali, nismo uspeli da pronađemo dokaze o njihovom korišćenju u demonstracijama.

Inače, srpske vlasti su 2022. htele da udenu upotrebu zvučnog topa – i još koječega – u Zakon o unutrašnjim poslovima, ali je taj nacrt zakona povučen pod brojnim protestima.

Neki mediji navodili su tada da je Srbija već nabavila barem jedan LRAD, a zvaničnici to nikada nisu demantovali.

Problem sa ovom teorijom je što niko nije video ili snimio sličnu napravu i što nigde u svetu nije zabeležen ovakav efekat.

Neki su snimili grupu policajaca na terasi Predsedništva. Ali, deluje logično Vučićevo objašnjenje da jedan od njih drži antidronsku pušku, a ne nekakav zvučni top.

Uostalom, da takav mali zvučni top može ovo da napravi, to bi bilo čudo tehnike do sada nepoznato na svetu.

Neka druga slična oružja

Spominje se i korišćenje nekog vida vazdušnog topa (air cannon) ili vrtložnog vazdušnog topa (vortex cannon), koji bi zaista mogli izazvati utisak „siline“ o kojem svedoče mnogi građani.

Nema javno dostupnih dokaza o tome da su oni ikada korišćeni u razbijanju demonstracija bilo gde u svetu.

Kada vrtlog vazduha iz „vortex“ topa pogodi metu, oseća se jak nalet vazduha ili „guranje“, slično onom o čemu svedoče učesnici protesta u Beogradu. On nije prodoran poput zvučnog topa, već proizvodi dubok i kratak zvuk kada se prsten vazduha formira i izbaci. Zvuk nije naročito glasan, ali može izazvati iznenađenje zbog brzog naleta vazduha.

Ovaj uređaj ipak, nije idealan za rasterivanje demonstranata jer snaga i brzina vazduha opadaju sa udaljenošću.

Foto: Printscreen YouTube/TheBackyardScientist

Najsličniji efekat onome što se vidi na snimcima sa protesta u Beogradu proizvodi američko oružje koje se zove ADS (Active Denial System). I ADS je, poput LRAD-a, neletalno oružje koje se koristi i za razbijanje demonstracija.

Ako je sudeći po javno dostupnim snimcima, ima mnogo brži efekat nego zvučni top, jer se ljudi povlače čim osete efekat ovog oružja.

Međutim, i ova teorija ima manjkavost. ADS funkcioniše po principu mikrotalasa super-visoke frekvencije od 95 gigaherca – princip sličan onom koji koristi mikrotalasna rerna – koji izazivaju osećaj vreline na koži onog na koga je tehnologija usmerena i malecne površinske opekotine.

O osećaju vreline i opekotinama nije posvedočio baš niko.

Foto: Printscreen YouTube/USFORCESTV

Misteriozni sindrom

Inače, simptomi slični onima koje izaziva zvučni top deo su misterioznog „Havana sindroma“, koji se prvi put pojavio 2016. godine.

Tada su američki i kanadski zvaničnici koji su boravili u Havani, glavnom gradu Kube, počeli da se žale na bol u ušima, glavobolju, vrtoglavice, oštećenje sluha, probleme sa vidom i kognitivnim funkcijama.

Mnogi od njih su tvrdili da su čuli neobične zvuke ili osećali neku vrstu pritiska pre nego što su počeli da imaju simptome. Sjedinjene Američke Države optužile su tada Kubu za izvođenje „soničnih napada“, što je Havana demantovala, a incident je doveo do pooštrenih tenzija između dve nacije.

Uzrok ovog sindroma nije do kraja razjašnjen, ali su različite teorije sugerisale da bi mogao biti rezultat ciljanog napada pomoću mikrotalasa, ultrazvučnih talasa, ili čak psihološkog stresa. Iako se sindrom najpre povezao sa Kubom, prijave su tokom godina stizale i iz drugih zemalja, uključujući SAD, Rusiju i Kinu.

Američki list „Volstrit Džurnal“ naveo je u tekstu objavljenom 28. septembra 2021. godine, pozivajući se na neimenovane američke zvaničnike, da je CIA evakuisala jednog obaveštajca iz Srbije koji je pretrpeo ozbiljne povrede identične neurološkom napadu, poznatijem kao „Havana sindrom“.

Sa druge strane, medicinska zajednica do danas ne prepoznaje taj sindrom kao zvanično oboljenje.

Zaključak

Ovo novinarsko istraživanje je nedovršeno – zapravo tek je počelo. Objavljeno je zbog hitnosti stvari i javnog interesa.

Nedvosmisleno smo utvrdili gde je bio epicentar efekta koji su ljudi osetili i iz kog pravca je stizao.

Sličnost svedočenja o misterioznom zvuku ili talasu koji potiskuje ljude sugeriše da je nekakvo oružje upotrebljeno. Ali, ono nije viđeno i ne liči ni na šta što je ranije korišćeno u svetu.

Ako pak jeste oružje, onda je nejasno ko ga je upotrebio. I šta je gore – da li je država, to jest režim, ili da ni država nema pojma o čemu se radi.

Uz strašnu primisao da su demonstranti upotrebljeni kao pokusni kunići za ko zna kakvu metodu, stvar se mora ispitati dalje.