„Mala je ovo zemlja koliki si ti neprijatelj“, kaže mi rano jutros kolega, komentarišući činjenicu da mi nije odobrena akreditacija da kao novinar „Vremena“ prisustvujem vojnoj paradi „Snaga jedinstva“. Citirao je Iliju Čvorovića iz „Balkanskog špijuna“.
Da li sam sporan ja, koji 30 godina kao novinar pratim sektor bezbednosti, ili „Vreme“? „Oboje“, kaže kolega, isto novinarski veteran koji je skoro čitav radni vek poveo prateći vojsku. I njemu nije dozvoljeno da prisustvuje paradi. Od silnih novinarskih ekipa „kola se slomila na nama dvojici“.
Akreditacije odobravala Vlada, a ne Ministarstvo odbrane
Trebalo se jutros, u sistemu izmenjenog režima saobraćaja, „klackati“ od Zemuna do kasarne u Topčideru, u koju je trebalo doći do 08:00 sati. Kad se sve to prebrodi, stigneš tamo, i čeka te iznenađenje – nema te na spisku, nije ti odobrena akreditacija, iako je zahtev uredno poslat onog trena kad je poziv objavljen na sajtu Ministarstva odbrane, sa sve fotografijom, i svim mogućim podacima. Tražili su čak i JMBG, iako je Poverenik za zaštitu podataka o ličnosti davno doneo zaključak da je to protivzakonito, i do sada su to državne institucije poštovale, zahtevale pri akreditovanju samo broj lične karte. Sada je samo falilo da traže broj cipela.
Ali, za paradu se sve promenilo. Akreditacije je trebalo poslati ne Ministarstvu odbrane, upravi za odnose sa javnošću, nego Vladi Srbije, na mail [email protected]. Dobio sam obaveštenje da je zahtev uredno primljen i da je u obradi, ali nije bilo povratne informacije da li je prihvaćena ili odbijena.
Naravno, niko iz Uprave za odnose sa javnošću Ministrstva odbrane nije smeo da se pojavi i kolegi i meni to saopšti, da nas pogleda u oči i to kaže. Verovatno ih je bila sramota.
Posle sat vremena čekanja, odlazimo. Ljubazna vojnikinja je u više navrata proveravala spiskove, misleći da je nešto previdela, proveravale su spiskove i njene kolega, ali uzalud, Novice Andrića i mene nema.
Svečane pozivnice za kriminalce i dezertere
Za to vreme u Topčider dolaze razni likovi sa svečanim pozivnicama. Defiluju tu višestruko osuđivani kriminalci, ratni profiteri i dezerteri, ubice, penzionisani ofiviri koji ratišta nisu videli, ali zato „ratuju“ u programima „Pinka“ i „Hepija“, samozvani vojni analitičari i slične pojave.
Kako sam i zašto ja postao „neprijatelj“?
Nije teško pretpostaviti – zbog teksta u poslednjem broju „Vremena“, gde sam „ogolio“ smisao organizovanja parade i sve ono što stoji iza toga, kao i Vučićevo novo „Potemkinovo selo“.
Plus, što „cenzori“ u Vučićevom kabinetu, Vladi Srbije i Ministarstvu odbrane znaju, da će moj tekst sa parade biti realističan, pokazati šta se stvarno dešavalo, izneti detalje koji se neće videti ni čuti u televizijskom prenosu i u nazovipariotskim tabloidima i na njihovim TV kanalima.
A i šta će novinar „Vremena“ na paradi, to, kako bi napisao kolega Dragan Todorović, sve nešto zakera, ide okolo, gleda ono što ne treba da se gleda, broji godine starosti „najmodernijih“ borbenih sredstava iz sedamdesetih godina prošlog veka, sprda se sa avionima koji su stariji od većine visokih oficira Vojske Srbije. Pa bi to da gleda kako Baća Miloradović šapće nešto Vučiću na uvo, hvaleći to sredstvo, a ovaj to onda „važno“ prenosi npr. Miloradu Dodiku, neizostavnom dekoru svih vojnih događanja.
I onda kako ide aplauz kad preleću zastareli „Orlovi“ i „Supergalebovi G-4“, a tek ovacije rent-a „Rafalima“, iznajmljenim od Francuske da uveličaju skup. Kad će kupljeni „Rafali“ stići, ne zna se, bitno je da se u TV prenosu građani Srbije uvere da su oni tu.
Red smeha, red ogorčenja
Autor ovog teksta će paradu pratiti preko televizije, raznih kanala, smejati se „briljantnim analizama“ raznih komentatora, posebno onih sa TV Informer i Pink. Red smeha, red ogorčenja.
U kultnom filnu „Lepa sela lepo gore“ Mica trofrtaljka, u ulozi „teta Đane“ pita dvojicu dečaka „Imate’l vi momci para za ovo planinarenje“. A koliko će koštati „planinarenje“ za paradu, pitanje je za Vučićevog računovođu Sinišu Malog i njegove saradnike.
Što se mene tiče, danas sam dobio i zvaničan status „subjekta opasnog po bezbednost države i sistema odbrane“.
Pošto znam da će ovaj tekst doći do „vrhovnog komandanta svega u Srbiji“, ne bih bio u koži njegovih saradnika. Akreditacije su dobili i novinari iz susednih zemalja, onih koje on „targetira“ u svojim nastupima kao neprijateljske, ali novinar iz Srbije ne može.
