Izbori su iza ugla, a koliko daleko, to bi trebalo da saznamo vrlo brzo. Najdalje do kraja septembra. Bar je tako najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Do tada će, kako je rekao, odgovoriti na zahtev opozicije da budu raspisani vanredni parlamenarni i beogradski izboru.
Predstavnici pet opozicionih poslaničkih grupa – Nebojša Zelenović, Zoran Lutovac, Marinika Tepić, Miroslav Aleksić, Radomr Lazović i Aleksandar Jovanović Ćuta – potpisali su dokument pod nazivom „Dogovor za pobeedu“.
Lideri partija koje organizuju proteste „Srbija protiv nasilja“ u prvi plan su istakli zajednički zahtev da se vanredni parlamentarni i beogradski izbori održe do kraja godine.
Mada, u zahtevu koji su 11. septembra predali u Predsedništvo Srbije, stoji formulacija da oni treba da budu raspisani dao kraja godine.
Tek, potpisivanje „Dogovora za pobodu“ ponovo je vratilo u fokus pitanje u koliko kolona bi opozicija trebalo da izađe na izbore.
Koliko kolona?
Miroslav Aleksić, predsednik Narodnog pokreta Srbije, i jedan od potpisnika „Dogovora za pobedu“ smatara da je izlazak na izbore u jednoj koloni prioritet i da će o tome razgovarati sa kolegama iz opozicije.
„Apelujem da imamo jednu kolonu, da zahtevi protesta Srbija protiv nasilja’budu nešto oko čega ćemo se okupiti i da kao jedan blok izađemo na izbore“, izajvio je Aleksi.
Otvara se pitanje da li će biti saradnje sa strankama desnice.
Lider pokreta Dveri Boško Obradović smatra da opozicija na ovim izborima ima šansu da pobedi.
„Mislim da je veoma važno što je opozicija došla do stava da treba da idemo na izbore na svim nivoima, sledeći korak je takođe veoma važan: dogovor oko međusobnog nenapadanja, da se izborimo za bolje izborne uslove, zajednički odbranimo izborni rezulat, i za mene najvažnije – ukrupnjavanje opozicije“, naglasio je Obradović.
On smatra da ne može da se ide u jednoj koloni i da je dobro da idu kao dve.
Pakt o nenapadanju
Međutim, predsednica stranke Zavetnici Milica Đurđević Stamenkovski ima pitanje.
„Termin pakt o nenapadanju, šta to znači? Hajmo da vidimo. Zašto bismo negirali političke razlike koje među nama postoje“, upitala je je Đurđević Stamenkovski.
Zavetnici su saopštili da „nisu podržali dokument probriselske opozicije“.
„Štaviše, jasno sam naglasila u nekoliko navrata da poziv nismo dobili, u izradi nismo učestvovali, a da ćemo zvaničan odgovor dati ukoliko poziv bude upućen“, kazala je Đurđević Stamenkovski.
Rekla je da su „zahtevi koji se tiču izbornih uslova opšta mesta“ na kojima smo, kako je ukazala, „mnogo puta insistirali svi, bez izuzetka“.
Predsednik pokreta „Evropski put- Basta“, i doskorašnji ministar preivrede u Vladi Ane Brnabić Rade Basta podržao je „Dogovor za pobedu“ opozicije i naglasio da su Srbiji potrebni vanredni parlamentarni i beogradski izbori već u decembru jer je vlast izgubila legitimitet.
„Pokret na čijem sam čelu zalaže se promenu političke klime u zemlji, veću saradnju opozicije po svim bitnim pitanjima koja se tiču ekonomskog i političkog napretka naše zemlje i zato je potpisani dogovor u parlamentu dobar korak u postizanju preko neophodnog jedinstva opozicije, naveo je Basta.
Pogrešan zahtev
Potpredsednik i poslanik Narodne stranke Vladimir Gajić izjavio je da je pogrešan zahtev dela opozicije, koja je potpisala sporazum o saradnji, da se istovremeno održe vanredni beogradski i parlamentarni izbori, jer „spajanje izbora ide u korist jedino režimu“, kojem neke opozicione stranke baš to predlažu.
Gajić je za „“Blic“ rekao će Narodna stranka odlučiti „da li će i u koju predizbornu koaliciju ući“.
„Sada je već jasno da će biti izbora kakve je tražio deo opozicije. Što se nas tiče, na lokalu možemo da idemo u jednoj koloni, jer na tom nivou nisu primarne nacionalne teme i političke razlike koje imamo između stranaka“, rekao je Gajić, dodavši da Narodnu stranku deo opozicije koji je potpisao „Dogovor za pobedu“ nije uopšte pozvao da razgovara o tom dokumentu.
Kad se pogledaju sve izjave i stavovi, gotovo je izveseno da jedinstvene predizborne liste kompletne opozicije neće biti.
„Čini mi se da u ovom momentu između desničarskih i građanskih stranaka u Srbiji nema komunikacaije koja bi mogla da napravi zajedničku strategiju, a ta zajednička strategija bi uključivala da se sve te stranke, a ima ih više od 10-15 dogovore oko toga koja je kolona za njih najbolja. To je bio slučaj u Crnoj Gori. Mislim da je maksimum do koga se može doći u Srbiji da se naprave kolone među onim strankama koje sluično ili isto razmišljaju“, smatra Bojan Klačar iz CESID-a.
B.G./N1/Danas/FoNet
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
