Foto: Marija Janković
“Važno je da kod svih proizvođača postoji saznanje, svest o tome da baš njihovi proizvodi mogu biti kontrolisani. Znate, šumu nije sačuvao šumar, nego strah od šumara”
U atmosferi sve većeg nepoverenja građana u domaću hranu, u voće i povrće “prepuno pesticida”, vesti o uništenim ili vraćenim pošiljkama sa granica Hrvatske, Slovenije, Crne Gore postale su bezmalo krunski dokaz da razloga za strah stvarno ima…
Razgovaramo sa dr Novicom Miletićem, redovnim profesorom na katedri za pesticide i herbologiju Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu. Za sam početak razgovora, navodimo: krenulo je od čipsa koji je iz Hrvatske vraćen zbog visokog nivoa supstance akrilamid; na istoj granici otkriveno je i da u našim breskvama ima više pesticida nego što je dozvoljeno; onda smo saznali da su prethodno i u izvozu za Sloveniju nađene naše breskve sa prisustvom zabranjenog hlorpirifosa; krajem avgusta, na granici sa Hrvatskom, opet sa ostacima hlorpirifosa nađene su i šljive; otkrivena je i pošiljka dimljenog lososa sa bakterijom koja izaziva listeriozu; inspekcija Crne Gore je sprečila uvoz skoro deset tona breskvi i nektarina iz Srbije, jer je u voću pronađen opet hlorpirifos, dok je na granici sa Slovenijom otkriveno da naš svež krastavac nije za upotrebu jer ima višak metalaksila.
Kako su se uopšte našla nedozvoljena jedinjenja u našem voću?
Reč je o neodgovornim proizvođačima. Znali su da je hlorpirifos zabranjen, ali primenili su ga, najverovatnije, jer im je ostalo dosta toga u zalihama. I još su ga nepravilno primenili, tako da su ostaci tog jedinjenja pronađeni tokom analize.
Usled promena koje se sve češće dešavaju na tržištu pesticida, postalo je važno tehničko pitanje šta raditi sa jedinjenjem koje je upravo zabranjeno, a prethodno su uvezene veće količine? Takvih slučajeva imaćemo sve više u budućnosti, jer Evropska komisija isključuje veliki broj jedinjenja iz privrede, da ne ulazimo sada u priču da li je to opravdano ili ne. I šta onda raditi sa zalihama?
Sada je, recimo, i fosmet zabranjen u EU, a još prošle godine je bio dozvoljen, naš proizvođač ga je platio i sada mu je ostao u magacinu. Šta on s njim da radi?
Kao prvo, važno je da li je proizvođač savestan i da li je edukovan…
Pročitajte ceo intervju sa prof. Novicom Miletićem u nedeljniku „Vreme“ od četvrtka (28. septembra)
Pretplatite se na digitalno izdanje
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Kordoni Žandarmerije i Policijske brigade na prevaru su namamili Milomira Jaćimovića da svoj autobus sa raskrsnice kod Pravnog fakulteta u Beogradu odveze do Pete beogradske gimnazije. Tu su ga priveli i odveli u nepoznatom pravcu
„Izveštaj Evropske komisije koji je objavljen u utorak govori o promeni odnosa prema kriminalnom režimu u Srbiji“, kaže poslanik Zeleno levog fronta Radomir Lazović
Prethodna dva dana iz Ćacilenda se orila muzika patriotskih nota. Neki od muzičara čije su se pesme čule, osuđuju ovaj pokušaj slamanja Dijane Hrke i ograđuju se od prizora
Nekoliko zborova građana traži hitnu reakciju Opštine Palilula zbog boravka i nedoločnog ponašanja njenih zaposlenih u Ćacilendu prethodnih dana
EU treba da veoma ozbiljno shvati aktivnosti Beograda u okviru takozvane „doktrine srpskog sveta“, smatra predsednik Bugarske Rumen Radev
Aleksandar Vučić misli da u utorak putuje za Brisel u svojstvu predsednika Republike Srbije, ali zapravo odlazi kao predsednik Ćacilenda. Na to je sam sebe sveo, samo što toga još uvek nije svestan
U Novom Sadu je održana ogromna komemoracija za žrtve nadstrešnice, dirljiva i neophodna. Fiksacija na tačan broj ljudi tu je potpuno promašena jer ovo više nije ta igra
Bol Dijane Hrke od ovog trenutka bol je svakog građanina Srbije, koji je sačuvao u sebi jezgro ljudskosti u neljudskom režimu Aleksandra Vučića
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
