Novi sastav Ustavnog suda čine bivša ministarka, partijski potpisnici i kadrovi bliski Srpskoj naprednoj stranci, što otvara pitanje da li će najviša sudska instanca biti nezavisan čuvar Ustava ili produžena ruka režima Aleksandra Vučića
Novoizabrane sudije Ustavnog suda položile su u sredu, 24. decembra, zakletvu pred predsednicom Narodne skupštine Anom Brnabić.
Zakletvu su položili prof. dr Dobrosav Milovanović, Maja Popović, prof. dr Mihajlo Rabrenović, prof. dr Milan Rapajić, prof. dr Bojan Tubić, prof. dr Zoran Lončar, prof. dr Atila Dudaš, doc. dr Nikola Banjac, Ranka Vujović i Jelena Deretić.
Petoro sudija izabrala je Narodna skupština na predlog predsednika Republike Aleksandra Vučića, dok je drugih pet predsednik Republike izabrao na predlog Skupštine. Svi su se zakleli da će se u svom radu pridržavati Ustava i zakona i da će svoju dužnost obavljati časno, savesno i nepristrasno.
Preostalo troje sudija biraće Opšta sednica Vrhovnog kasacionog suda.
Ustavni sud Srbije ima ukupno 15 sudija sa mandatom od devet godina. Sudijama Vladanu Petrovu i Nataši Plavšić mandat još nije istekao i oni ostaju na funkciji.
Neki od njih ranije su podržali listu Srpske napredne stranke, jedna je bivša ministarka, a za neke, deo javnosti tvrdi da nemaju adekvatnu stručnost.
U svemu tome, postavlja se pitanje, koliko će Ustavni sud ubuduće biti nezavistan ili će se u moru pritisaka na pravosuđe koristiti kao još jedan instrument da se sudstvo podredi vlastima.
U odelu ustavnog sudije ubuduće se pojavljivati i Dobrosav Milovanović, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu i predsednik Saveta tog fakulteta.
Za sudiju Ustavnog suda izabrana je i Maja Popović, bivša ministarka pravde. Nakon pada Vlade ranije ove godine prešla je u Bezbednosno-informativnu agenciju (BIA), gde je i ranije radila, što je u javnosti otvorilo pitanja o granici između izvršne vlasti, bezbednosnog sektora i ustavnog sudstva.
Mihajlo Rabrenović je pravnik, ali ga mediji pominju i kao ekonomistu. Jedan je od potpisnika javne podrške Srpskoj naprednoj stranci 2023. godine. Vlada Srbije ga je 2020. godine, kao profesora Megatrenda, imenovala za predstavnika u Savetu Filološkog fakulteta u Beogradu, što je tada izazvalo protivljenje dela zaposlenih, o čemu je pisao list „Danas“. Rabrenović je često gostovao na režimskoj televiziji „Pink” kao „stručnjak za strategijski menadžment“, gde je, između ostalog, kritikovao studentske blokade, objavio je BBC na srpskom.
Među novim sudijama je i Milan Rapajić, profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Kragujevcu, takođe potpisnik podrške Srpskoj naprednoj stranci 2023. godine.
Bojan Tubić, Zoran Lončar i Atila Dudaš su profesori Pravnog fakulteta u Novom Sadu.
Nikola Banjac je docent Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu. Javnosti je poznat i kao raniji savetnik Miloša Vučevića, bivšeg premijera i predsednika Srpske napredne stranke, o čemu je ranije pisala Nova.
Nove sudije Ustavnog suda su i Ranka Vujović, pomoćnica direktora Republičkog zavoda za zakonodavstvo, kao i Jelena Deretić, pomoćnica ministra pravde Nenada Vujića.
Nakon objave imena novih sudija, deo stručne i akademske javnosti doveo je u pitanje i stručnost i nezavisnost pojedinih kandidata.
Akademski plenum posebno je problematizovao izbor profesora Pravnog fakulteta u Novom Sadu Bojana Tubića. Prema njihovim navodima, Tubić ima skromnu naučnu karijeru – bez radova indeksiranih u relevantnim međunarodnim bazama kao što su Scopus ili Web of Science, kao i bez radova u domaćim referentnim bazama. Većina njegovih radova objavljena je u internom fakultetskom zborniku, dok je jedan rad, kako se navodi, pogrešno evidentiran.
U saopštenju Akademskog plenuma navodi se da izbor Bojana Tubića ne predstavlja izbor stručnjaka, već „imenovanje poslušnika“.
„Bez ijednog relevantnog naučnog rada, ali sa javnom podrškom Aleksandru Vučiću, funkcije postaju nagrada za vernost režimu“, navodi se u saopštenju, uz upozorenje da se radi o nastavku sistemske otmice institucija.
Ustavni sud je institucija koja odlučuje o saglasnosti zakona i drugih propisa sa Ustavom Srbije, kao i o nadležnostima državnih organa. On ocenjuje ustavnost međunarodnih ugovora, opštih akata političkih stranaka, sindikata, udruženja građana i drugih nosilaca javnih ovlašćenja.
Sud takođe odlučuje o izbornim sporovima, sukobima nadležnosti između različitih nivoa vlasti, kao i o zabrani rada političkih stranaka, sindikata i udruženja građana.
Postupak pred Ustavnim sudom mogu pokrenuti državni organi, najmanje 25 narodnih poslanika, ali i sam Sud, dok svako pravno ili fizičko lice ima pravo da podnese inicijativu za ocenu ustavnosti i zakonitosti.
Upravo zbog ovakvih nadležnosti, sastav i nezavisnost Ustavnog suda imaju ključni značaj za funkcionisanje ustavnog i pravnog poretka.
Prema tvrdnjama dela opozicije, pred Ustavnim sudom trenutno se nalazi oko 42.000 nerešenih predmeta.
Dr Vladimir Mikić iz Instituta za uporedno pravo kaže za „Vreme“ da je Sud do sada pokazivao zavidni nivo stručnosti i efikasnosti, ali ukazuje na strukturni problem.
„Veoma važan deo njegovih kapaciteta bio (i ostao) zauzet rešavanjem ustavnih žalbi, što nije dobra odlika ustavnog sudstva, ali je i odgovornost ustavotvorca, koji je odlučio da Ustavni sud praktično (statistički posmatrano) za prvenstvenu ulogu nema – što bi bilo prirodno – kontrolu ustavnosti, već bavljenje ustavnim žalbama. Nisam usamljen teoretičar iz oblasti ustavnog prava koji smatra da bi ovo pitanje trebalo drugačije urediti“, ocenjuje Mikić.
U javnosti se godinama postavlja pitanje da li predsednik Republike Aleksandar Vučić svojim postupcima krši Ustav. Prema Ustavu, upravo je Ustavni sud institucija pred kojom bi se vodili eventualni postupci te vrste.
Međutim, s obzirom na političke i profesionalne biografije pojedinih novoizabranih sudija, deo javnosti izražava sumnju u to kako bi takvi postupci uopšte izgledali – i kako bi se završili. Ustavni sud ni do sada nije pokazivao nikakvo interesovanje za prebacivanje kompletne izvršne i praktično zakonodavne vlasti na Andrićev venac, što je u suprotnosti ustavne definicije Srbije kao parlamentarne demokratije.
Ustavnom sudu su se nedavno obratili stanovnici Terazijske terase zbog širenja projekta „Beograd na vodi“, kao i opozicija povodom ustavnosti leks specijalisa o Generalštabu.
Tokom godine, Sudu su se obraćali i fakulteti Univerziteta u Novom Sadu, narodni poslanici zbog pravilnika o radu Hitne pomoći, kao i pokret Ekološki ustanak sa zahtevom za zabranu Srpske napredne stranke.
Ispred zgrade Ustavnog suda prethodnih meseci protestovali su prosvetni radnici, studenti i građani, ukazujući na kršenja Ustava i podsećajući na prava koja su njime zagarantovana.
Veliki praznični popust na „Vreme“ – pretplate 25 odsto jeftinije do sredine januara. Poklonite pretplatu sebi ili nekom drugom, čitajte što je bitno.
Grupa pojedinaca napravila je dva sajta na kojima se javne nabavke Telekoma i IT sektora mogu pretraživati i upoređivati. Pozivaju medije, stručnjake i građane da pregledaju dokumentaciju i dostave argumentovana zapažanja
Vrlo brzo bi moglo da postane očito da li je Milan Radoičić otišao iz Srbije ili ne
Bolnica je formirala komisiju za vanrednu stručnu proveru i obavestila zdravstvenu inspekciju. Slučajevi smrti na porođaju u Srbiji retko dobijaju sudski epilog.
Dva sindikata javnih servisa stala su uz zahtev studenata FDU za informacije o zaposlenima RTS-a, pošto su se u javnosti pojavile tvrdnje da je reč o traženju „dosijea“. Studenti kažu da traže „javnu istinu o javnom servisu“.
Među pomilovanima je čovek koji je u aprilu u kabinetu predsednika opštine Kosjerić napao građanina koji je došao da pita za ulicu. Pomilovanje se odnosi samo na jedno od dva dela, a oštećeni najavljuje ustavnu žalbu.
U trenutku kada su institucije Republike razorene, kada je Vučićeva hobotnica još uvek živa, kada su ljudi zgađeni nepravdom i smradom koji je esenesovski režim ostavio za sobom, mi imamo, što reče Makijaveli, samo građansku vrlinu kao pogonsko gorivo kojim se možemo vratiti na početak
Četvoro nezavisnih članova REM-a primer su istrajnosti i građanske odgovornosti. Rodoljub Šabić je, čak, po izlasku iz prostorija REM-a, posle izricanja kazne Informeru, doživeo da ga esenesovci vređaju, udaraju rukama i nogama. Ali i to će, uskoro, biti gotovo
Vučić je pomilovao batinaše i Dijanu Hrkalović. Izborni pobednici treba da ukinu sultansko ovlašćenje koje jednom čoveku omogućava da se izmotava sa celim pravosudnim sistemom
Intervju: Branko Stamenković, javni tužilac Vrhovnog javnog tužilaštva
Crna slika i slom pravne države Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
