Udruženje likovnih umetnika Srbije (ULUS) postoji 102 godine. Međutim, da li će nastaviti u tom pravcu, zavisi od broja prisutnih na godišnjoj Skupštini koja je zakazana za sredu. Prema zakonu, ako se godišnja Skupština ne održi do 31. decembra ove godine, postoji zakonska mogućnost likvidacije ULUS-a u APR-u.
Predviđeno je da Skupština bude održana putem zooma. Zašto uopšte postoji bojazan da neće imati kvorum, da će slikari, vajari, grafičari – članovi verovatno najreprezentativnijeg umetničkog udruženja u Srbiji rizikovati gašenje ULUS-a? Dva su razloga.
Prvi je dosadašnje iskustvo: nakon poslednje Skupštine ULUS-a održane 28. decembra 2019. godine, naredna nije imala kvorum, a nije ga bilo ni prilikom dva pokušaja da se održi ove godine.
Drugi je raslojenost među članstvom, izazvanom krizom upravljanja u udruženju.
Sve je počelo decembra 2013. na ponovljenoj vanrednoj izbornoj Skupštini, kada je odlučeno da Mirjana Denkov Mraović nije više na čelu Upravog odbora. Nepuna tri meseca nakon toga Denkov Mraović je podnela tužbu protiv te odluke smatrajući je ništavnom zato što nije postojao potreban broj članova za sazivanje Skupštine koliko ih je predviđeno Statutom, i svi članovi koji su se zalagali da ona bude smenjena nisu bili punopravni zato što nisu plaćali članarinu što je neophodan uslov za članstvo.
Prvi opštinski sud je decembra 2016. doneo presudu u korist Mirjane Denkov Mraović, i prošle godine je ta presuda postala pravosnažna i izvršna.
U međuvremenu, na pomenutoj godišnjoj Skupštini decembra 2019. godine, u Upravi odbor ULUS-a izabrani su Vahida Ramujkić, Martin Erdeš, Marija Kauzlarić, Dragana B. Stevanović, Gradimir Rajković, Radivoje Marković, Milica Rakić, Miloš Đorđević i Vojislav Klačar. Za njih je glasala većina članova Skupštine.
Pozivajući se na tu presudu, Denkov Mraović sebe smatra smatra da su sudskom presudom sve delatnosti nove uprave postale ništavne optužujući je da ne poštuje sud, a nova uprava smatra da je volja većine članova kojom je izabrana merodavnija od sudske odluke.
Koja je od ove dve uprave sazvala najnoviju godišnju Skupštinu za sredu, ne zna se. Na kraju poziva, čiji naslov zvuči opominjuće i alarmantno – „Sprečimo gašenje ULUS-a – Uključite se na Skupštinu 29. decembra“, piše samo: Vaš ULUS.
Godišnju Skupštinu saziva Upravni odbor. Jedan od razloga zašto je potpis poziva generički je, moguće, i činjenica da nije jasno koja je od dve uprave zaista uprava ULUS-a: da li ona koja je to zvanje dobila sudskom odlukom, ili ova iz 2019, izabrana voljom članstva.
Na osnovu neformalnih razgovora sa nekolicinom članova, osnovna zamerka dnevnog reda ponuđenog za Skupštinu u sredu je što ni jedna njegova tačka ne ukazuje da će se rešiti kriza sa upravom udruženja – predviđeno je samo da se dopune postojeći upravni organi i tela. Ovo očekivanje je zasnovano na osnovu rečenog na konferenciji za medije održanoj ovog novembra, koju je sazvala smenjena uprava iz 2013, a kojoj je prisustvovao i novi Upravni odbor.
Interesantno je da su tada i jedni i drugi, pred novinarima, zaključili da je izborna skupština neophodna, da je to jedini put da se ULUS- u vrate ugled i legitimitet. Zapravo, međusobnim negiranjem legaliteta i optužbama o nedostatku volje za dogovor, pokazali su da im nije do rešavanja ovog suštinskog problema ULUS-a.
Oni koji su zakazali godišnju Skupštinu očigledno ne smatraju da je prvo trebalo organizovati izbornu, odnosno, da u tako izmenjenim okolnostima kvorum ne bio upitan.