Uprkos odvrtanju policisjke brutalnosti na sasvim novi nivo i masovnim hapšenjima, ljudi koji su se pobunili protiv vlasti braće Vučić nisu ustuknuli. Uterivanje straha više ne pije vodu
Tri dana zaredom Studenti u blokadi pozivaju na proteste, i tri dana zaredom Građani u pobuni izlaze na ulice gradova širom Srbije u sve većem broju. Računica Aleksandra Vučića, koji se u korist Srpske napredne stranke d.o.o. odrekao funkcije predsednika svih građana, i njegovog brata Andreja da će mlaćenjem i masovnim hapšenjima uplašiti građane kojima je dozlogrdilo sve ogoljenije bezakonje u Srbiji, nije se pokazala ispravnom.
I to je prvo zapažanje nakon protesta u petak: niko ih se više ne plaši, osim možda šrafova naprednjačke mašinerije na čijem su čelu. Ni Valjevci, u čijem gradu su SNS batinaški odredi demolirali i kafić „Roma“ i njenog vlasnika, samo zato što izlazi na proteste, Kafe „Skver“ i radionicu roditelja jedne studentkinje Stomatološkog fakulteta u blokadi; ni Beograđani, u čijem gradu je Jedinice za obezbeđenje određenih ličnosti i objekata (JZO) hvatala studente na ulici, tukla ih u garaži Vlade Srbije, a njen komandant Marko Kričak studentkinji Nikolini Sinđelić pretio da će da je siluje dok ju je šamarao; ni Lozničani, koji su oterali Jelenu Karleušu; ni Novosađani, koji su demolirali prostorije SNS-a; ni Nišlije, Kragujevčani, Šapčani, Čačani, Užičani, Kraljevčani, Smederevci, Kruševljani…
Nakon izrazito brutalnih akcija policije u ovom poslednjem talasu protesta i pojedine grupe demonstranata došle su opremljene i spremne da uđu u sukob sa policijom i naprednjačkim batinašima.
Drugo Kancelarije Opštinskog odbora SNS-a na Savskom vencu u Beogradu u Kneza Miloša 43 pretvorile su se u simbol jednopartijskog represivnog sistema oko koga se lome koplja. U odbranu ovih naprednjačkih prostorija upregnuta je sva policijska sila: Žandarmerija sa mehanizacijom, Policijska brigada, Interventna policija. Sve ove jedinice ne brane državu od terorista, kao što urlaju protagonisti na Pinku, Informeru, Hepiju, Prvoj, već SNS na čijem su čelu braća Vučić.
I kada je već gotovo sve utihnulo u Beogradu posle ponoći, i dalje je odred Žandarmerije čuvao ove prostorije.
Treće Upravo tu je nesporazum između pristalica SNS-a (izuzev onih koji iz ličnih ekonomskih interesa braneći partiju brane i sebe) i pobunjenog dela društva: demonstranti ne pokušavaju da sruše državu, već da je oslobode od Srpske napredne stranke koja ju je urušila.
Četvrto Kod mnogih policajca koje iz dana u dan pod punom opremom za razbijanje demonstracija njihovi šefovi šalju da mlate dvadesetogodišnjake, studentkinje i studente, srednjoškolce, penzionere… sazreva svest o tome da ne brane državu, već kriminalnu naprednjačku vlast. Zloupotreba elitnih policijskih jedinica za razbijanje dece je ponižavajuća za njihove pripadnike obučene za obračun sa pravim teroristima i opasnim kriminalcima. Ovako, upregnuti su u koordinisane akcije sa onima, koje bi trebalo da hapse: naprednjačkim batinašima sa podužim kriminalnim dosijeima.
Kada uđete u razgovor sa nekim od tih mladih ljudi kojima su naredili da nose fantomke, brzo uvidite da oni ne žele da budu tu i rade to što rade, da bi možda radije bili na drugoj strani, na kojoj su studenti, profesori, cela košarkaška reprezentacija Srbije, Novak Đoković…
Peto Ako Aleksandar Vučić, Miloš Vučević, Ana Brnabić… ne lažu, ako nerede u Srbiji zaista organizuju teroristi koje finansiraju te tamo neke neimenovane zapadne države, zašto ne interveniše Specijalna antiteroristička jedinica (SAJ)? Zašto njen komandant Spasoje Vulević odbija da učestvuje u ovoj vučićevskoj borbi protiv terorista?
Šesto Ako se sve ovo događa sredinom avgusta, šta će biti u septembru i oktobru? Što neko napisa: „Jesen stiže huljo moja“.
Sedmo Bliži se 25. godišnjica Petog oktobra. Pre četvrt veka su roditelji ovih današnjih studenata u blokadi, pa i njihove babe i dede, rušili tadašnju ubilačku vlast koja je 13 godina jahala Srbiju, šefove Aleksandra Vučića i Ivice Dačića, njihove političke očeve i političku majku Aleksandra Vulina Miru Marković. Došlo je vreme da se negitavan istorijski trend koji je počeo pre 38 godina preokrene.
Uzgred budi rečeno: gde je nestao Aleksandar Vulin?
Veliki letnji popust na „Vreme“! Samo kliknite ovde, odaberite pretplatu i podržite redakciju u nezavisnom radu.
Dok gradska vlast usvaja budžet koji deo javnosti ne smatra razvojnim, Nikola Jovanović iz Centra za lokalnu samoupravu upozorava na njegove manjkavosti, ali veruje da će 2026. doneti politički zaokret i novu energiju
Istoričar Dragan Markovina u novom broju „Vremena” govori o pobuni u Srbiji i tome šta su studenti uspeli, a šta im zamera
Novi sastav Ustavnog suda čine bivša ministarka, partijski potpisnici i kadrovi bliski Srpskoj naprednoj stranci, što otvara pitanje da li će najviša sudska instanca biti nezavisan čuvar Ustava ili produžena ruka režima Aleksandra Vučića
Srpska spoljna politika je 2025. doživela brodolom. Srbija se nalazi pod pritiskom američkih sankcija i carina, iz Evropske unije stiže šamar za šamarom, a škrgutanje zubima u Moskvi nad Beogradom huči kao grmljavina
Posle izbora za nove članove Visokog saveta tužilaštva, tužilac Vrhovnog javnog tužilaštva Branko Stamenković kaže za „Vreme“ da su javni tužioci svojim glasovima poslali jasnu poruku u prilog samostalnosti tužilaštva
Poraz ćaci-tužioca Nenada Stefanovića na izborima za članove Visokog saveta tužilaštva ima i veliko simbolično značenje: jedna institucija se odbranila i pokazala da je moć vučićevska tanja nego što se mislilo, da je njena najveća snaga – kao što to biva i sa tajnim službama – u fami o velikoj snazi
Lako je zamisliti kako vilom Bokeljkom u gluvo doba noći odjekuje Vučićev glas: „O Trampe, zašto me ne podnosiš?“ Odgovor na Truth Social najverojatnije bi glasio – „Zato što si šibicar“
Građani Srbije nalaze se pred izborom: ili Vučić, ili Evropska unija. Sve ostalo je prazna priča
Propast projekta “Generalštab” i podizanje optužnice protiv ministra kulture
Dan kada im je krenulo nizbrdo Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
