Foto: Marija Janković
Novi predsednik Demokratske stranke je narodni poslanik Srđan Milivojević. Široj javnosti je postao poznat još u vreme „Otpora“, kaže da je hapšen 42 puta, a u nedavnom intervjuu za „Vreme“ objasnio je i svoj plan za budućnost DS-a
Narodni poslanik Srđan Milivojević novi je predsednik Demokratske stranke, odlučeno je na unutarstranačkim izborima održanim 14. decembra.
Milivojević je u drugom krugu izbora pobedio dosadašnjeg potpredsednika DS Miodraga Gavrilovića. Dosadašnji predsednik Zoran Lutovac ispao je već u prvom krugu, sa samo 83 glasa. Njegovi protivkandidati Srđan Milivojević i Miodrag Gavrilović u prvom krugu osvojili su 246, odnosno 228 glasova.
Razlog kandidature
Milivojević je do pre dve godine bio deo predsedništva Demokratske stranke. Tada je dao ostavku, uz obrazloženje da želi da se potpuno posveti poslaničkoj funkciji. On je u nedavnom intervjuu za „Vreme“ objasnio šta se u međuvremenu promenilo.
„Ja sam među građanima prepoznat kao neko ko je odlučan i voljan da se bori protiv režima na ulici kao što sam radio u vreme Otpora. Pri tome, smatram da sam i u parlamentu radio dobar poslanički posao jer sam poslanik opozicije koji se najviše puta javio za reč. Ali, to više nije dovoljno. Parlament postaje institucija koja više ne radi. Poslednja sednica Skupštine je bila sve, samo ne sednica. Najave sledeće sednice ni nema, a mi smo u redovnom zasedanju. Sad je potrebno da se borba vodi i na ulici“, istakao je Milivojević.
On je tada naglasio da, kakvi god bili rezultati izbora, u Demokratskoj stranci neće biti podela.
„Posle ovih izbora neće biti pobednika i poraženih, svi mi ostajemo u Demokratskoj stranci. Nije mi cilj da pobedim Miodraga Gavrilovića i Zorana Lutovca, već da pobedim Aleksandra Vučića. Uveren sam da je pred nama mnogo pobeda koje će se dobijati samo na juriš. Ja se 14. decembra kandidujem da ispred Demokratske stranke taj juriš predvodim“.
Plan za DS
Osim razloga kandidature, Milivojević je u intervjuu za „Vreme“ objasnio i plan za budućnost Demokratske stranke.
„Verujem u ideju Demokratske stranke. Više nije važno da napravite najveću opozicionu stranku, već alternativu Aleksandru Vučiću, nekoga ko može da sruši režim. Neke stvari moraju da se promene. Kad god je Demokratska stranka, kao vodeća progresivna snaga našeg društva, bila jaka, kad god je imala dobar program i uporište u biračima, onda je Srbija radila jedan veliki posao i išla u dobrom pravcu. Da bi se to desilo, Demokratska stranka nikada više u svojoj budućnosti ne sme da napravi most sa zlom“, naglasio je.
On je istakao da „mora postojati dobra politička snaga koja će vratiti veru građanima“.
Ko je Srđan Milivojević?
Milivojević je rođen u Kruševcu 1965. godine. Završio je Poljoprivredni fakultet u Zemunu, a nakon studija bavio se stočarstvom, ali i ugostiteljstvom, navodi Istinomer.
Javnosti je postao poznat u vreme svojih aktivističkih dana u pokretu „Otpor“. Prema sopstvenim navodima, Milivojević je hapšen 42 puta.
Član je Demokratske stranke od 2004. godine.
Prema navodima na sajtu Otvorenog parlamenta, do trenutnog saziva parlamenta Milivojević je bio narodni poslanik četiri puta.
Prvi put je izabran za poslanika u sedmom sazivu, od 2007. do 2008, zatim u osmom sazivu, od 2008. do 2012, nakon toga u devetom sazivu, od 2012. do 2014. godine, te u 13. sazivu, od 2022. do 2023. godine U 14. sazivu izabran je za narodnog poslanika kao sedmi na listi koalicije Srbija protiv nasilja. Mandat mu je potvrđen 06. februara 2024. godine.
U 14. sazivu deo je poslaničke grupe Demokratska stranka – DS. Član je Odbora za Kosovo i Metohiju, i zamenik člana Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava i Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja. Takođe, član je Delegacije u Parlamentarnoj skupštini Crnomorske ekonomske saradnje.
Izvori: Vreme/Istinomer
„Iako svaki učenik koji ima bar dvojku iz istorije zna da je kralj Aleksandar I Karađorđević ubijen u Marseju, predsednik Srbije je rekao da se to ubistvo dogodilo u Parizu“, saopštio je Akademski plenum
Pod vlašću Aleksandra Vučića, Srbija godinama nije načinila nijedan korak ka Evropskoj uniji, naprotiv. Dok komšijske zemlje mogu ubrzo postati članice, vlasti u Beogradu imaju druge prioritete
Da li se zaista ispisuju poslednji dani Ćacilenda? Na njegovom uličnom delu, saobraćaj ponovo najkasnije od 5. januara, najavljuje predsednik Srbije Aleksandar Vučić
Kakva nas politička 2026. godina očekuje? Hoće li pobunjeni građani dobiti obećane izbore? Kako će se razvijati studentska borba, a kako će se ponašati vlast?
Priprema se bina, spekatakl u Beogradu na vodi snimaće eskadrila dronova, a u Zimskoj bajci odbrojava se do Ekspa. Kako se Beograd na vodi sprema za doček 2026?
Četiri simptoma ukazuju na propadanje režima Aleksandra Vučića. Da se još jednom poslužimo rečima mudrog Etjena de la Bosija: ljudi više ne žele tiranina.
Proglašavajući najveće ruglo svoje vladavine za najveću tekovinu slobodarske Srbije, Aleksandar Vučić je svirao kraj Ćacilendu
Ništa se ne dešava od onog što Vučić najavljuje, uključujući i obećanje da će dohakati N1 i Novoj S. Zato nemoć i frustraciju krije tvrdnjom da te dve televizije nije zabranio jer mu koristi njihov rad. Jadno, jeftino i prozirno
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
