Foto: Pexels
Policija žrtve tokom ispitivanja tretira kao kriminalce, sigurne kuće su poput zatvora, medicinski pregledi su neprijatni - uz obavezno pitanje Zašto nisi prijavila? Ako ne brine sistem, ko će onda brinuti o prevenciji nasilja i zaštiti žrtava, pita predsednica fondacije Rešenje za žene Mila Bratanović
Od početka godine u Srbiji su ubijene 23 žene. Najmlađe žrtve imale su dve i 16 godina. Žrtve su uglavnom godinama bile izložene nasilju, a sistem, prema rečima predsednice fondacije Rešenje za žene Mile Bratanović, nije u stanju da ih prepozna i zaštiti.
„Sistem za odbranu žrtava porodičnog i partnerskog nasilja u Srbiji je samo slovo na papiru i rupa koja na kraju guta žrtve“, rekla je Bratanović za FoNet.
Ona je ukazala da većina žrtava sa kojima je imala prilike da razgovara odustane od prijavljivanja nasilnika jer ih policija ispituje kao kriminalce.
„Suočene sa neljubaznošću službenika policije, već pri prvom kontaktu kad odluče da prijave nasilnika, žrtve se osećaju usamljeno i bespomoćno“.
Kroz šta sve prolaze žrtve?
Nakon neprijatnog ispitivanja, dolazi novi problem – neprijatnost tokom pregleda u medicinskim ustanovama gde se žrtve suočavaju sa pitanjem zašto ranije nisu prijavile nasilje.
Kako objašnjava, to je potpuno nedopustivo jer to pitanje dodatno traumira žrtvu i pojačava joj osećaj krivice koji je kod žrtava porodičnog i partnerskog nasilja neretko prisutan.
Bratanović je objasnila da i kad do suđenja nasilnicima dođe žrtva je prinuđena da se sreće sa nasilnikom u sudu, a izuzetno su retke situacije u kojima žrtva dobije zaštićen status.
„Na suđenjima se žrtva redovno sreće sa nasilnikom pred kojim se naglas čitaju svi njeni podaci, adresa stanovanja i mesto zaposlenja, što je dokaz da se niko zaista ne brine o zaštiti žrtve i prevenciji sledećeg napada“.
Nasilnik po zakonu do presude, ukoliko mu ne bude određen pritvor, može da dobije samo zabranu prilaska koja traje tri meseca, a trajna zabrana kontakta može se dobiti tek u presudi, objasnila je.
Sigurne kuće kao zatvori
Upitana o pomoći koju žrtvama pružaju sigurne kuće, Bratanović je tu pomoć ocenila kao „izuzetno značajnu“, ali da žrtve na početak sudskog procesa čekaju godinama, a da sigurna kuća nije idealno mesto za odgajanje deteta i nesmetan razvoj karijere, pa zbog toga žrtve postaju neka vrsta zatvorenika u svom strahu dok nasilnik šeta slobodno.
Koordinatorka Sigurne kuće Vesna Stanojević rekla je da je od početka godine prijavljeno 810 slučajeva porodičnog nasilja, a uzevši u obzir da je tek avgust do kraja godine se očekuje još oko 300 prijava.
Ona je dodala da statistika pokazuje da se devet odsto žena nakon boravka u Sigurnoj kući vrati nasilniku što i nije toliko veliki procenat, ali bi svakako mogao da bude i manji.
Na pitanje koliko se žrtve zadrže u sigurnoj kući Stanojević je odgovorila da pravilnik Cantara za socijalni rad nalaže da to bude do 6 meseci, ali da je u većini slučajeva teško držati se tog pravila, pa Sigurna kuća ženama daje siguran krov nad glavom i godinu dana ili dok se ne uspostave uslovi da ona samostalno i sigurno nastavi život.
Zaštitnik građana: Potrebni novi protokoli
Zaštitnik građana Zoran Pašalić je danas u saopštenju apelovao da hitno treba doneti nove protokole za zaštitu žena od nasilja u porodici koji će biti usklađeni sa postojećim Zakonom i predstavljati obavezujuće standarde rada za sve organe iz sistema zaštite od porodičnog i partnerskog nasilja.
Pašalić je naveo da je postojeći Zakon o sprečavanju nasilja u porodici doprineo uspostavljanju bolje međuresorske saradnje policije, organa starateljstva i tužilaštva, a donošenjem novih protokola pospešiće se razmena informacija između organa koji učestvuju u zaštiti žrtava porodičnog i partnerskog nasilja.
Nakon saznanja iz medija da je muškarac iz leskovačkog sela Jarsenovo uhapšen u aprilu zbog ubistva vanbračne supruge, Pašalić je pokrenuo postupak kontrole zakonitosti i pravilnosti rada Centra za socijalni rad Leskovac i Ministarstva unutrašnjih poslova, piše RTS.
U postupku je utvrđeno da su kontrolisani organi u velikoj meri postupali u skladu sa Zakonom o sprečavanju nasilja u porodici, ali da uprkos proceni visokog rizika od ponavljanja nasilja žrtva nije pozivana na sastanke Grupe za koordinaciju i saradnju čiji je cilj sačinjavanje individualnog plana zaštite.
A.E./FoNet/RTS
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Građani Beograda, Novog Sada, Kragujevca i Niša obeležavaju na ulici devet meseci od pada nadstrešnice na novosadskoj Železničkoj stanici, koji je doveo do smrti šesnaest osoba
Prošlo je nekoliko dana otkako su studenti Državnog univerziteta u Novom Pazaru izbačeni iz zgrade. Mnogo je nepoznanica, a iz kraljevačke firme za privatno obezbeđenje koje je angažovano, kažu za „Vreme“ da su ih zvali rukovodioci univerziteta
Među uhapšenima su bivši ministar, pomoćnica ministra, te osobe povezane sa firmama koje su izvodile radove na Železničkoj stanici u Novom Sadu, za nekima se i dalje traga, a postupkom je obuhvaćen i Goran Vesić, kome je sinoć pozlilo
Organizacija „Beograd u pokretu“ pozvala je nadležne da trajno zaštite tramvajsku liniju broj dva kao kulturno dobro Beograda, umesto što je ukidaju
Kako je Mladen Nenadić prešao put od „politički kontrolisanog tužioca“ do glavne mete Aleksandra Vučića i njegovih tabloida
Tužilaštvo je konačno počelo da prati trag novca i korupcije koja je možda dovela do pada nadstrešnice. Režimlije viču da je na delu “tužilački državni udar”, pokušaće da uzvrate udarac i biće, što reče Dragan J. Vučićević, „ili mi, ili oni“
Zbog čega Aleksandar Vučić organizuje nasilje ćacija i kapuljaša? Između ostalog i da bi tvrdio kako su „blokaderi“ izazvali revolt „tihe većine“. To bi mu predstavljalo povod za odvrtanje represije na maksimum sve tvrdeći da uspostavlja red i mir
Otići će i ova vlast, već im otkucava. Ali šta će ostati iza njih? Kakav će biti Beograd posle glavnog meštra rušiteljstva Aleksandra Vučića
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Zoran Pašalić je apelovao na sve građane Srbije da pokažu solidarnost i da ne okreću glavu već da prijave ukoliko imaju saznanja o nasilju u nečijoj porodici
U leto 2017. Olga Lovrić i Maja Đorđević stradale su na isti način: ubili su ih bivši partneri ispred centara za socijalni rad. Maji Đorđević je bivši muž, pre nego što ju je ubio, bacio pred noge mrtvog sina. Dvogodišnju Petru B. iz Vršca otac je 4. oktobra 2022. udavio, a potom se ubio. Ovi zločini su posledica propusta centara za socijalni rad
Vanja Macanović iz Autonomnog ženskog centra kaže da kod ovolikog broja femicida u Srbiji državne institucije nisu navele šta se zapravo dogodilo i gde su načinjeni propusti. Zbog toga žene gube poverenje u institucije, pa često ne prijavljuju zlostvaljanje, što može da dovede do novih tragedija
Psiholog iz Autonomnog ženskog centra Tanja Ignjatović izjavila je da osim zakona ozbiljno nedostaje prevencija. U 2023. godini život je u kući u okviru porodičnih tragedija izgubilo devet žena i tri muškarca
