Foto: AP
Pokušaj pravdanja ruske agresije stavio je prvog čoveka ruske diplomatije Sergeja Lavrova na metu kritika jevrejske zajednice, jer se žongliranjem terminom “denacifikacije” narugao, u očima Izraela, žrtvama Holokausta. No, ruska strana nije prihvatila kritiku i nastavila je u istom tonu
Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov je u intervjuu italijanskom novinaru, da bi opravdao svoju državu zbog navodne “denacifikacije” Ukrajine, napravio opasku da je i Adolf Hitler imao jevrejske korene, aludirajući na predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog, koji je zaista jevrejskog porekla.
Dodao je, takođe, da je često slušao Jevreje kako kažu da su najveće antisemite zapravo oni sami, kao i da Zelenski može promovisati mir između dve države samo ako prestane da daje naređenja njegovim “nacističkim snagama”, misleći verovatno na bataljon Azov i slične formacije.
Lavrov je ovom nespretnom i prilično neugodnom izjavom pokušao da pobije tvrdnje zapadnih zvaničnika, da se ne može govoriti o “denacifikaciji” ako se ona sprovodi protiv nekog ko je Jevrejin.
Ova izjava izazvala je burne reakcije u Izraelu, pa se i njihov premijer Naftali Benet oglasio upozorivši Lavrova da se igra sa Holokaustom, kao i da korišćenje “Holokausta u političke svrhe mora odmah prestati”. Izraelski ministar spoljnih poslova Jair Lapid rekao je da su izjave Sergeja Lavrova “neopropstive, preterane i velike istorijske greške”. Ruski ambasador u Izraelu je pozvan na razgovor nakon ovog incidenta.
Nakon reagovanja vrha Izraela, Lavrov je optužio zvanični Tel Aviv da trenutna vlast “podržava neonaciste u Ukrajini”. Odgovor Izraela se još čeka, ali se čini da će se posle ovog incidenta odnosi sa Moskvom pogoršati. Izrael je od početka invazije podržao Ukrajinu, ali je izbegavao direktnu konfrontaciju sa Kremljom. Takođe, nije nikada formalno uveo sankcije ruskim oligarsima, ali je glasao za izbacivanje Rusije iz Saveta za ljudska prava UN-a. Do određenog pogoršanja odnosa je došlo prošlog meseca, kada je Jair Lapid optužio Rusiju da čini ratne zločine u Ukrajini.
F.M / Jerusalem Post / BBC / Rojters
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
„Tražiti da nam otkriju svoje istine o njihovoj listi ne odgovara pravu studenata na sopstvenu odluku kada će listu sastaviti ili objaviti", istakao je advokat Zdenko Tomanović
Više opozicionih stranaka i grupa građana formiralo je savez „Ujedinjeni za Negotin” pred lokalne izbore u tom gradu, koji se održavaju u novembru
Poljoprivrednicima uhapšenim tokom protesta u Novom Sadu ukinut je kućni pritvor. U toku je postupak protiv njih, a dozvoljeno im je da se brane sa slobode
Studenti u blokadi deluju izvan političkog sistema. Opozicione partije preživljavaju unutar sistema. Samo zajednički mogu da se izbore za revolucionarne promene
Ko podržava proteste, studenske akcije ili je učestvovao u generalnom štrajku - ne može da drži baštu u Beogradu, tvrde iz pokreta „Kreni-promeni“. Ovaj scenario je već viđen u avgustu u Pančevu
Nova kampanja za brzometnu legalizaciju za 100 evra ne razlikuje se u suštini mnogo od one od pre deset godina. Zanimljive su, međutim, finese, poput legalizacije divlje gradnje u nacionalnim parkovima
U novom broju „Vremena“ Jovo Bakić je rekao da ne bismo opstali kao društvo i pojedinci kada bi režim pobedio. U pravu je. Reč sloboda u takvoj Srbiji bila bi zabranjena, lični integritet bio bi razlog za hapšenje, a kukavičluk – način preživljavanja
Na režimskim vikend-okupljanjima nema energije jer stvarnost prodire kroz pukotine alternativne stvarnosti. A bez strasti nema ničega, što reče Hegel
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
