Foto: AP
Pokušaj pravdanja ruske agresije stavio je prvog čoveka ruske diplomatije Sergeja Lavrova na metu kritika jevrejske zajednice, jer se žongliranjem terminom “denacifikacije” narugao, u očima Izraela, žrtvama Holokausta. No, ruska strana nije prihvatila kritiku i nastavila je u istom tonu
Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov je u intervjuu italijanskom novinaru, da bi opravdao svoju državu zbog navodne “denacifikacije” Ukrajine, napravio opasku da je i Adolf Hitler imao jevrejske korene, aludirajući na predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog, koji je zaista jevrejskog porekla.
Dodao je, takođe, da je često slušao Jevreje kako kažu da su najveće antisemite zapravo oni sami, kao i da Zelenski može promovisati mir između dve države samo ako prestane da daje naređenja njegovim “nacističkim snagama”, misleći verovatno na bataljon Azov i slične formacije.
Lavrov je ovom nespretnom i prilično neugodnom izjavom pokušao da pobije tvrdnje zapadnih zvaničnika, da se ne može govoriti o “denacifikaciji” ako se ona sprovodi protiv nekog ko je Jevrejin.
Ova izjava izazvala je burne reakcije u Izraelu, pa se i njihov premijer Naftali Benet oglasio upozorivši Lavrova da se igra sa Holokaustom, kao i da korišćenje “Holokausta u političke svrhe mora odmah prestati”. Izraelski ministar spoljnih poslova Jair Lapid rekao je da su izjave Sergeja Lavrova “neopropstive, preterane i velike istorijske greške”. Ruski ambasador u Izraelu je pozvan na razgovor nakon ovog incidenta.
Nakon reagovanja vrha Izraela, Lavrov je optužio zvanični Tel Aviv da trenutna vlast “podržava neonaciste u Ukrajini”. Odgovor Izraela se još čeka, ali se čini da će se posle ovog incidenta odnosi sa Moskvom pogoršati. Izrael je od početka invazije podržao Ukrajinu, ali je izbegavao direktnu konfrontaciju sa Kremljom. Takođe, nije nikada formalno uveo sankcije ruskim oligarsima, ali je glasao za izbacivanje Rusije iz Saveta za ljudska prava UN-a. Do određenog pogoršanja odnosa je došlo prošlog meseca, kada je Jair Lapid optužio Rusiju da čini ratne zločine u Ukrajini.
F.M / Jerusalem Post / BBC / Rojters
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Univerzitetski profesori ostali su bez zarade, a nedavno je donesena i uredba kojom se reguliše njihov rad. Mnogi zaposleni u visokoškolskim ustanovama ove korake smatraju direktnim pritiskom
“Ćacija” je bilo i na studentskim protestima 1996/1997. Kako je prošao Nemanja Đorđević zvani Krmača, paradni student Mire Marković, koji je „samo hteo da uči“
Ko u ponedeljak, 31. marta, gde i u koje vreme protestuje zbog napada nožem na dekanicu Filozofskog fakulteta u Nišu Nataliju Jovanović
Ruski operativci su navodno već stigli u Srbiju, dok američki FBI u odgovoru za „Vreme“ niti potvrđuje niti demantuje da je uključen u istragu huka i stampeda u Kralja Milana
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da će konsultacije o mandataru za sastav nove vlade početi u ponedeljak. Te "konsultacije" su, kao i prethodne, predstava za javnost. Šta o tome misli opozicija
Na mestu susreta privida i stvarnosti nalazi se nož u rukama građanke koja je skoknula do prodavnice po konzervu graška, pa onda tu konzervu, onako u mimohodu, hitnula na omraženi lik
Psihički labilna žena u Nišu nije napala slučajnog prolaznika, nego je napala ciljano. A ko je to mesecima crtao metu na čelu Natalije Jovanović i mnogih drugih?
Na isti način kao što je Arkan komandovao svojim gardistima, Vučić upravlja državom i naprednjačkim ministrima. Sličnostima ovdje nije kraj
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
