trg nikole pasica maketa
Predviđeno je rušenje jedne od najprepoznatljivijih beogradskih fontana sa čuvenim vodoskokom. Ideja je da bude preoblikovana po uzoru na originalnu od pre gotovo šest i po decenija bez vodoskoka
Grad Beograd objavio je tender za rekonstrukciju Trga Nikole Pašića, a procenjena vrednost radova je 585 miliona dinara, odnosno oko pet miliona evra, bez PDV-a.
Rok za podnošenje ponuda je 20. novembar, a izabrani izvođač radova imaće rok od 210 dana da sve ugovorene radove završi.
Kako navodi portal Ekapija, iz tehničke dokumentacije može se videti da je u okviru radova na trgu, između ostalog, predviđeno i rušenje jedne od najprepoznatljivijih beogradskih fontana sa čuvenim vodoskokom koja će posle radova dobiti znatno svedeniju vodenu naslednicu.
Ideja je da fontana bude preoblikovana po uzoru na originalnu od pre gotovo šest i po decenija, odnosno da ima samo bazen bez vodoskoka („vrela“).
Crveni trg
Kada je reč o ostalim radovima, buduće popločanje trga biće u crvenim tonovima pravougaonih i kvadratnih oblika, a na trgu će osim klupa u kombinaciji čelika i drveta biti postavljen i urbani mobilijar kao što su info ploča (u kombinaciji bronze i čelika) o istorijatu trga, prostor za bicikle, reklamni medij malog formata, đubrijere…
Na prostoru od 8.000 kvadratnih metara, kako je predviđeno, žardinijere po obodu ostaće uglavnom kakve jesu, ali modernizovanog izgleda, dok drveće neće biti posečeno. Novina će, uz klupe i drugi mobilijar, biti i drugačije osvetljenje.
U toku rekonstrukcije nije predviđeno sređivanje spomenika Nikoli Pašiću, ali u toku obnove trga biće potrebno da se taj spomenik zaštiti kako ne bi bio oštećen.
Kompromis doba korone
Na arhitektonskom konkursu za obnovu tri trga (među kojima je i Trg Nikole Pašića) pre osam godina pobedili su arhitekte Zorica Savičić i Zoran Dmitrović.
Oni su trg zamislili sa kamenom porfirom u crvenkastom tonu kakav je nekada bio na trgu. Njihova ideja bila je i da se spomenik pomeri bočno, ali konačna odluka o tome bila je na Komisiji za imenovanje trgova i ulica.
Prema njihovoj prvobitnoj ideji iz 2015, postojeća fontana trebalo je da bude zamenjena vodoskokom sa mlaznicama iz poda i manje kvadrature od sadašnje. Ali, nekoliko godina kasnije, plan za budući izgled fontane naišao je na kritike beogradske javnosti nezadovoljne što bi ona mogla da bude uklonjena trajno onaka kakvu je znamo.
Kompromis je napravljen u doba korone, 2020, kada je grad od projektanta za izradu tehničke dokumentacije zatražio da se razmotri mogućnost redizajniranja postojećeg vodoskoka. Na kraju došlo se do toga da ona fontana ostane gde se i nalazi, ali sa vraćanjem prvobitnog izgleda bez vrela.
„Birali smo kamen porfir u crvenkastom tonu kakav je nekada bio na trgu i koji je čvrst kao i granit, tako da može da izdrži opterećenje kada vozila hitnih službi budu prolazila tim prostorom. Smatramo da bi bilo dobro da se spomenik pomeri bočno, ali o tome će odlučivati gradska Komisija za imenovanje trgova i ulica. Njegovo postolje je prilično oštećeno i trebalo bi da se obnovi. Fontana ostaje gde jeste, biće jednostavnija, izduženog oblika, vraćamo joj prvobitni izgled bez vrela, okruglog proširenja prema spomeniku, koje je u poslednjoj rekonstrukciji iz osamdesetih godina prošlog veka dodato“, objasnila je, kako je prenela „Politika“, arhitekta Zorica Savičić.
Nikad spomenik Marksu i Engelsu
Prvi arhitektonski konkurs za uređenje trga, koji je dugo bio poznat kao parking, sproveden je pre šest decenija.
Na tom trgu je sem fontane bio i spomenik Marksu i Engelsu jer se trg po njima dugo i zvao, ali to obeležje ovom dvojcu nikada nije podignuto.
Fontana je urađena, ali trg je pravi pešački prostor postao tek osamdesetih kada je i ozelenjen platanima i drugim biljkama. Spomenik Pašiću podignut je 1998, a godinu ranije trg je nazvan po tom političaru i osnivaču Narodne radikalne stranke.
B.G./Ekapija/Politika
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Građani Beograda, Novog Sada, Kragujevca i Niša obeležavaju na ulici devet meseci od pada nadstrešnice na novosadskoj Železničkoj stanici, koji je doveo do smrti šesnaest osoba
Prošlo je nekoliko dana otkako su studenti Državnog univerziteta u Novom Pazaru izbačeni iz zgrade. Mnogo je nepoznanica, a iz kraljevačke firme za privatno obezbeđenje koje je angažovano, kažu za „Vreme“ da su ih zvali rukovodioci univerziteta
Među uhapšenima su bivši ministar, pomoćnica ministra, te osobe povezane sa firmama koje su izvodile radove na Železničkoj stanici u Novom Sadu, za nekima se i dalje traga, a postupkom je obuhvaćen i Goran Vesić, kome je sinoć pozlilo
Organizacija „Beograd u pokretu“ pozvala je nadležne da trajno zaštite tramvajsku liniju broj dva kao kulturno dobro Beograda, umesto što je ukidaju
Kako je Mladen Nenadić prešao put od „politički kontrolisanog tužioca“ do glavne mete Aleksandra Vučića i njegovih tabloida
Tužilaštvo je konačno počelo da prati trag novca i korupcije koja je možda dovela do pada nadstrešnice. Režimlije viču da je na delu “tužilački državni udar”, pokušaće da uzvrate udarac i biće, što reče Dragan J. Vučićević, „ili mi, ili oni“
Zbog čega Aleksandar Vučić organizuje nasilje ćacija i kapuljaša? Između ostalog i da bi tvrdio kako su „blokaderi“ izazvali revolt „tihe većine“. To bi mu predstavljalo povod za odvrtanje represije na maksimum sve tvrdeći da uspostavlja red i mir
Otići će i ova vlast, već im otkucava. Ali šta će ostati iza njih? Kakav će biti Beograd posle glavnog meštra rušiteljstva Aleksandra Vučića
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
