Beograđani tvrde da je rekonstrukcija Trga Nikole Pašića bila nepotreban trošak od 54 miliona evra zato što izgleda isto kao i do sad, a gradski čelnici ih ubeđuju da je „ovaj trg više od samog prostora“
Društvene mreže su prepune fotografija koje dokazuju da je Trg Nikole Pašića danas u subotu isti kao i pre devet meseci, odnosno da ga rekonstrukcija koja je toliko trajala i za koju je Beograd platio 54 miliona evra, nije ama baš ništa izmenila.
Ukratko, Beograđani se ne slažu da „projekat rekonstrukcije predstavlja novi korak ka stvaranju modernog i funkcionalnog okruženja za sve građane i posetioce Beograda“, kako je u subotu povodom otvaranja obnovljenog Trga rekao Luka Petrović gradski sekretar za investicije.
„Ovaj trg je više od samog prostora – to je srce Beograda, mesto okupljanja koje povezuje ljude, kulturu i tradiciju. Uložili smo napore u modernizaciju hidrotehničkih instalacija, javne i dekorativne rasvete, koja je sada opremljena LED svetlima, a sve to uz zaštitu postojećih elektroenergetskih sistema“, naveo je Petrović. Nova fontana, koja je rekonstruisana prema izvornom izgledu iz 50-ih godina, nosi dodatnu sentimentalnu vrednost za sve Beograđane, dodao je Petrović.
Pre devet mseci
Kako podseća Nova ekonomija, Trg Nikole Pašića je otvoren na dan kada je istekao produženi rok za završetak njegove rekonstrukcije, koja je trajala 285 dana i koštala 632,6 miliona dinara.
Radovi na Trgu Nikole Pašića počeli su 26. februara 2024. godine, a prvobitna ugovorena vrednost radova bila je 584,2 miliona dinara.
Ugovor je prvi put izmenjen u maju, kada je vrednost radova uvećana na 609,3 miliona dinara bez PDV-a, a razlog su bili dodatni radovi.
Kako je tada pisala Politika, razlog je bio to što projektom nije bilo predviđeno da se sve što se iskopa na gradilištu odveze na deponiju, nego da se skladišti na samom trgu i možda iskoristi kasnije za nasipanje. Međutim, kako na gradilištu nije bilo mesta, hiljade kubika materijala je ipak moralo da se preveze na deponiju.
Rok za završetak posla bio je 210 dana, što je trebalo da bude 23. septembar. Ali kako se taj datum bližio, ugovor je još jednom izmenjen.
Novo poskupljenje
Izmenama od 10. septembra cena je još jednom uvećana, na 632,6 miliona dinara, ili oko 5,4 miliona evra, zbog nepredviđenih radova.
Rok za završetak radova produžen je za 75 kalendarskih dana, što znači da je istekao u subotu, 7. decembra.
Posao rekonstrukcije Trga Nikole Pašića dobio je konzorcijum koji čine GP Invest gradnja, D.C. Energocoop, Slavija Proking, Alex E&C, Tesla sistemi i SDC Professional.
“Ovakvi projekti predstavljaju našu posvećenost očuvanju i unapređenju kvaliteta života za sve naše građane. Uz najave još velikih kapitalnih projekata, obećavamo da ćemo raditi još odlučnije i sa još većim entuzijazmom, kako bismo Beograd pozicionirali na mapi velikih metropola u skladu sa potrebama savremenog sveta”, zaključio je Luka Petrović povodom otvaranja rekonstruisanog Trga Nikole Pašića.
Međutim, otvoreni i hvaljeni Trg Nikole Pašića nije tehnički pregledan.
Početkom oktobra, Beogradski Sekretarijat za investicije raspisao je tender za tehnički pregled izvedenih radova na rekonstrukciji Trga Nikole Pašića. Sekretarijat je procenio da će ova usluga koštati 2,4 miliona dinara, a da će trajati čak pune dve godine.
Izvor: Nova ekonomija, FoNet
U Srbiji je održana akcija "Buka protiv zvučniog topa". Na godišnjicu zloupotrebe „zvučnog topa“ nad mirnim demonstrantima građani su pravili buku udaranjem u šerpe i lonce, trubljenjem automobilskim sirenama i drugim vidovima simboličnog izražavanja nezadovoljstva
Predsednik Vučić pozvao je na ujedinjenje „da nas više niko ne deli po generacijama ili drugim pitanjima“ u kampanji pred lokalne izbore u Bajinoj Bašti
Optužbe Aleksandra Vučića da Hrvatska učestvuje u u studentskim protestima u Srbiji i takozvanoj „obojenoj revoluciji“ su oblik državnog terorizma, kaže bivši hrvatski obaveštajni oficir Ante Letica
Zloslutni huk protutnjao je kroz masu ljudi u centru Beograda na velikom studentskom protestu 15. marta 20205. u 19.11 sati. Iste večeri javno su iznesene sumnje da se radilo o zvučnom talasu ili zvučnom topu. Šta se do sada zna i šta se tačno dogodilo pre godinu dana
Preminuo je filozof i sociolog, jedan od najuticajnijih intelektualaca Nemačke Jirgen Habermas koji je NATO agresiju na Jugoslaviju 1999. godine ocenio kao rat na granici između prava i morala
Istorijski skup od Petnaestog marta nije bio „propuštena prilika“ nego važna stanica u borbi protiv režima. Narod je tada video koga je više, ali sada se vodi drugačija igra
Zbog čega Darko Glišić vreba starije osobe? Kako režim po ko zna koji put hoće da ih prevesla? Šta im Aleksandar Vučić daje desnom, a uzima levom rukom? I šta nam govori dramatično poskupljenje domova za stare
Pored sitnih kriminalaca i vucibatina za jednokratnu upotrebu postoji jedna kasta koja je na samom dnu naprednjačkog lanca ishrane. Nazovimo ih jadnici, mada njihov opis više odgovara stenicama
Režimska propaganda i njene žrtve
Šta Vučić zna o masakru u kafeu Panda i ubistvu braće Bitići Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
