Maloletnici, krivi prevodi i uslovi za hapšenja: Šta se zaista dogodilo na Gazimestanu

Malo se šta zna zapravo o tome šta se zapravo desilo na Gazimestanu nakon parastosa koji je služen povodom Vidovdana, 28. juna. Osim da se u pritvoru našlo 37-oro ljudi.

Istraživač NGO „Nova društvena inicijativa“ Aleksandar Šljuka za „Vreme“ je pokušao da objasni tok, ali i pozadinu događaja, kao i da li ova hapšenja predstavljaju novi način ponašanja bezbednosnih struktura na Kosovu prema ljudima srpske nacionalnosti.

„Gotovo svake godine tokom obeležavanja Vidovdana na Gazimestanu prisutne su određene tenzije, pojačane bezbednosne mere ili privođenja“, govori Šljuka za „Vreme“.  „Zato svako novo hapšenje izaziva dodatnu zabrinutost i ne može se posmatrati kao izolovan incident.“

Novi kriterijumi

Kossev je pisao da su privođenjima prethodile do sada jedne od najrigoroznijih policijskih mera tokom obeležavanja Vidovdana na Gazimestanu.

„Kosovska policija na ulazu na Gazimestan delila dokument sa informacijama o pravilima ponašanja i nedozvoljenim radnjama, koji je bio neadekvatno preveden na srpski jezik i sadržao odredbe koje nisu bile dovoljno jasne ni precizne“, pojašnjava Šljuka. „Pojedine zabranjene radnje bile su formulisane veoma široko i neodređeno, bez jasno utvrđenih kriterijuma za njihovu primenu.“

Upravo zbog toga otvoren je značajan prostor za proizvoljno tumačenje i selektivnu primenu propisa. U praksi je policijskim službenicima, dodaje Šljuka, bilo ostavljeno gotovo potpuno diskreciono pravo da procenjuju ko je navodno prekršio zakon, a ko nije, što je problematično sa aspekta pravne sigurnosti, predvidivosti prava i načela jednakosti pred zakonom.

„Građani moraju unapred jasno znati koje je ponašanje zabranjeno i na osnovu kojih kriterijuma može doći do ograničavanja njihovih prava ili lišenja slobode“, kaže on.

Ko je slao nacionalističke poruke

Iz Kosovske policije su na kraju dana izdali šturo saopštenje u kojem je navedeno da je privedeno 37 osoba u policijsku stanicu radi saslušanja zbog „provokativnih poziva sa elementima podsticanja mržnje, suprotno zakonskim odredbama“, kao i da je jedna osoba kažnjena je zbog narušavanja javnog reda i mira.

Kosovski medij „Koha“ objavio je svake godine stotine građana učestvuje u ovom ritualu, ali je skoro uvek Kosovska policija intervenisala nakon što bi bili zatečeni kako nose zastave ili majice sa provokativnim sadržajem, uključujući simbole ili figure koje se smatraju podsticajnim u bezbednosnom kontekstu.

„Prošle godine je uhapšeno 17 osoba, od kojih je jedna bila naoružana“, piše „Koha“, čiji novinari Gazimestan opisuju kao mesto u blizini Prištine koje svake godine okuplja Srbe kako bi preneli nacionalističke poruke.

Dodaju da svakog 28. juna, grupe ekstremista iz cele Srbije posećuju pravoslavne manastire širom Kosova, kao i Gazimestan, tokom kojih poseta pozivaju na ponovnu okupaciju Kosova.

„Ne treba isključiti mogućnost da je određeni broj prisutnih zaista slao poruke nacionalističkog, uvredljivog ili potencijalno protivpravnog karaktera. Međutim, u ovom trenutku ne raspolažemo dovoljno jasnim i javno dostupnim informacijama niti konkretnim dokazima da bismo mogli da ocenimo osnovanost svakog pojedinačnog privođenja“, kaže istraživač NGO „Nova društvena inicijativa“ Aleksandar Šljuka.

On dodaje da se zato neizbežno se otvara pitanje da li su kriterijumi za postupanje policije primenjivani dosledno, jednako i bez selektivnosti.

Nezavisni mediji na srpskom na Kosovu izvestili su i da su među zadržavanim i privođenim ljudima bili i maloletnik koji je uhapšen zajedno sa ocem, kao i osoba u narodnoj nošnji, a Šljuka kaže da informacije o maloletnim privedenima posebno zabrinjavaju.

Zakon (ni)je isti

Bez ulaska u motive pojedinačnih odluka i prejudiciranja pojedinačnih slučajeva, Šljuka kaže da je teško ignorisati širi kontekst u kojem se ovakve akcije odvijaju.

„Među Srbima je već duže vreme prisutna percepcija da se određene zakonske odredbe tumače selektivno i restriktivno upravo kada je reč o srpskoj zajednici, dok se slični incidenti, kada dolaze iz drugih zajednica, često procesuiraju znatno blaže ili uopšte ne dobijaju institucionalni epilog“, dodaje.

Kaže i da kod značajnog dela srpske zajednice to dodatno učvršćuje utisak da se obeležavanje jednog od najvažnijih nacionalnih i verskih datuma posmatra pre svega kroz bezbednosnu, a ne kroz kulturnu i versku prizmu.

U prethodnih nekoliko godina, kroz praćenje javno dostupnih informacija, „Nova društvena inicijativa“ je zabeležila najmanje dvadeset slučajeva u kojima su postojale ozbiljne optužbe ili sumnje na prekomernu ili nepotrebnu upotrebu sile od strane pripadnika Kosovske policije, naročito tokom intervencija na severu Kosova, tvrdi Šljuka.

U gotovo nijednom od tih slučajeva nije utvrđena odgovornost, dodaje on, „što predstavlja dodatni problem jer doprinosi osećaju nekažnjivosti i dodatno narušava poverenje građana u institucije i mehanizme kontrole rada policije“.

„Ovakvi događaji gotovo neizbežno produbljuju nepoverenje, kako između zajednica, tako i prema institucijama“, misli istraživač NSI. „To može imati dugoročne posledice po međuetničke odnose, otežati procese normalizacije i dodatno povećati osećaj nesigurnosti među građanima. Upravo zato je od ključne važnosti da svaka policijska akcija bude zasnovana na jasnim dokazima, sprovedena proporcionalno i uz puno poštovanje ljudskih prava i vladavine prava.“

Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!