Studenti odbacuju kritike zbog govora poslanice u Kraljevu

Pojavljivanje narodne poslanice Jelene Pavlović, nekadašnje članice pokreta „Mi – Snaga naroda“ Branimira Nestorovića, među govornicima na studentskom protestu „Sve se vidi na Vidovdan“ u Kraljevu izazvalo je različite reakcije u javnosti.

Govor poslanice predstavlja presedan u dosadašnjem toku studentskih protesta, budući da do sada nijedan narodni poslanik nije govorio na studentskim skupovima. Tokom prethodnih godinu i po dana studenti su insistirali da njihov pokret ostane nezavisan od političkih aktera.

Student, poznat redakciji koji je bio deo protesta u Kraljevu  za „Vreme” kaže da su neke od poruka u govoru advokatice Jelene Pavlović bile da su studenti ustavobranitelji, da su spremni da raskrste veze države i mafije, da reše goruće koruptivne afere i Srbiju oslobode od kriminalne pijavice koja je isisava zarad lične koristi.

„Ovakave poruke teško mogu doprineti urušavanju poverenja u studentsku listu. Za razliku od očekivanih efekata kampanje koju protiv studenata vode vlast i oni koji joj direktno ili indirektno asistiraju, neumorno kritikujući svaki naš potez”, kaže student.

Na njen govor reagovali su brojni opozicioni političari, koji su izneli različite ocene njenog obraćanja.

Predsednik Pokreta slobodnih građana Pavle Grbović kritikovao je odluku da Jelena Pavlović govori na protestu.

„Izaberu te za poslanika na Nestorovićevoj listi. Ta ista lista odbije da smeni vlast u Beogradu, a neki od njih pređu u SNS. Ne napustiš stranku nakon što SNS-u produže život, naprotiv, postaneš najaktivniji poslanik. Napustiš je zbog ličnih sukoba, godinu dana kasnije. Time ‘ispuniš uslove’ da se primakneš studentskom pokretu. I onda punom parom i sa moralnih visina pozivaš ostale da bezuslovno podrže jednu listu. I to onu listu na kojoj vidiš sebe“, napisao je Grbović na društvenoj mreži X.

Kopredsednik Zeleno-levog fronta Radomir Lazović izajvio je da „ona ne treba da govori i ne treba ništa da se pita“, prenosi Danas.

Student kaže da su na licu mesta mogli da  vide vrlo pozitivne reakcije na poruke koje je advokatica Pavlović prenela.

„Naši utisci su takođe veoma pozitivni. Nakon gotovo svakog skupa čujemo zamerke na studentske govornike. Smetao je rektor Đokić, smetao je akademik Saičić, smetao je Bodiroga, smetali su i studentski govornici. To nas navodi da se pitamo da li smetaju govornici, ili smeta ceo Studentski pokret.”

Foto: N1

Poruke sa protesta

Profesor Fakulteta političkih nauka Bojan Vranić komentarišući protest u Kraljevu za „Vreme” kaže da su poruke koje se šalju sa studentskih skupova sada već evidentno regionalno uslovljene.

„Dok je skup u Novom Sadu imao izrazito građanski karakter s akcenom na zarobljene medije i tužilaštvo, u Beogradu na socijalna pitanja poput zdravstva, dotle je je ovaj u Kraljevu slao poruke biračkom telu koje je nacionalno orijentisano. To znači ili da studentski pokret ima istraživanja koje su preferencije birača regionalno dominantne, ili da postoji kalendar događaja kako će se kada koje poruke puštati”, kaže Vranić.

Dodaje da takva strategija ima svojih prednosti, ali i mana, jer „regionalne razlike nisu date kao neke ‘kataloške fioke’, već su birači heterogeni”, kao i da su poruke sa studentskih skupova i dalje vrlo opšte, ali i da nedostaje malo strpljenja i sa strane birača.

„Oni traže nešto poput švedskog stola sa kojeg mogu da uzmu onliko koliko mogu da pojedu, a umesto toga, studenti im nude na kašičicu.”

Vranić precizira da je govor Jelene Pavlović zamerila uticajna građanska levica.

„To je reprodukcija ideološke podele Prve i Druge Srbije, rascep koji decenijama oblikuje opozicionu politiku u Srbiji. Nije stvar da studenti izbegavaju ideološko profilisanje, već skaliraju levo i desno, obraćajući se svima, kao DS posle 2008. i SNS nakon 2014.”

Kaže da su studentski Memorandum o Kosovu i Metohiji i govor gospođe Pavlović mnogo manje nacionalni nego što se misli.

„Nema spominjanja ‘teritorije’, već se spominju ‘prostor’, ‘kulturni i duhovni identitet’, ‘borba za opstanak’, i drugi govornik je pričao o ‘vidovdanskoj etici’. To su važne nijasne, jer se pitanje državnosti ne tumači kroz teritoriju i ekspanziju, već kroz istoriju i kulturu, što kad bi se razložilo, mnogo bi manje prijalno radikalnoj desnici nego što se na prvi pogled misli”, kaže profesor Vranić.

Dodaje da je čak taj govor pre pokušaj da pod kišobran opšte ideje o zarobljenim institucijama stave različiti sporazumi o KIM kao uzrok te zarobljenosti. Ističe da tu nema logike, ali da sa emocionalne strane i u kontekstu Vidovdana koji je „satkan kao simbol od mita i emocija, daje sud o tome da ‘nema države’ kao osnovu problema, a posebno problema korumipirane elite”.

„Onima kojima se taj govor obraća, ‘narodu’, takvu poruku razumeju. Kao što su ‘građani’ u Novom Sadu razumeli poruku zašto su slobodni mediji osnova za izgradnju demokratskih institucija. Ali takve ‘ua’ i ‘ura’ emocije zamagljuju činjenicu da nema odgovora na sledeći problem: ‘Oslobodili smo državu. I šta ćemo sad’?”

Student je za „Vreme” rekao je da je svrha studentskog pokreta da „okuplja, a ne da deli građane“, ocenjujući da je za rešavanje važnih društvenih pitanja potrebno saslušati „sve što građani poručuju”.

Naveo je da će pojedini govornici ili skupovi izazivati neslaganja, ali da studenti već godinu i po dana grade „širu sliku ujedinjenja i zajedništva“. Dodao je da će u tome istrajati dok Srbija, kako je rekao, ne bude „oslobođena od mafije koja ju je zaposla“, sa ciljem izgradnje „modernog i evropskog društva koje ne zaboravlja na svoju viševekovnu tradiciju“.