Foto: AP
Putin je već bio predsednik duže od bilo kog drugog ruskog vladara još od Josifa Staljina i nadmašio je i 18 godina dug mandat Leonida Brežnjeva
Predsednik Rusije Vladimir Putin odlučio je da se kandiduje na predsedničkim izborima u martu sledeće godine pošto smatra da mora da vodi Rusiju kroz najopasniji period u poslednjih nekoliko decenija, potvrđeno je za Rojters iz šest neimenovanih izvora.
Putin je već bio predsednik duže od bilo kog drugog ruskog vladara još od Josifa Staljina, koji je bio na čelu SSSR-a tri decenije, i nadmašio je i 18 godina dug mandat Leonida Brežnjeva.
Izvori Rojtersa rekli su da su vesti o Putinovoj odluci procurile i da se savetnici sada pripremaju za kampanju i izbore za Putina.
„Odluka je doneta – on će se kandidovati“, rekao je jedan od izvora koji ima saznanja o planiranju.
Drugi izvor potvrdio je da je odluka doneta i da se Putinovi savetnici spremaju za Putinovo učešće, a još tri izvora rekla su da je odluka doneta i da će se Putin kandidovati.
Putin bi mogao da vlada do 2036.
Usred pandemije korona-virusa Rusi su u junu 2020. godine pozvani da izađu na referendum koji je trajao nekoliko nedelja. Birači su izglasali promene ustava koje bi mogle predsedniku države Vladimiru Putinu da omoguće ostanak na vlasti do 2036. godine
Ove promene znače da od 2024. godine Putin praktično kreće iz početka i moći će da provede na funkciji još dva šestogodišnja mandata.
Aprila 2024. godine Vladimir Putin je potpisao zakon kojim se poništavaju njegovi dosadašnji predsednički mandati, u skladu sa prošlogodišnjim ustavnim promenama, koje je sam inicirao. Prema tom Zakonu o izboru predsednika Ruske Federacije, na izborima ne može da učestvuje državljanin koji je na tom mestu već bio dva mandata, kao ni onaj ko na dan raspisivanja izbora služi drugi mandat.
Međutim, na Putina se taj zakon ne odnosi, jer sadrži i odredbu prema kojoj u ovu računicu ne ulaze mandati do ustavnih promena. Ovim zakonom su zapravo poništeni njegovi dosadašnji predsednički mandati.
Putin je za predsednika biran 2000, 2004, 2012. i 2018. godine, a nakon ovih promena može da učestvuje na izborima i 2024. i 2030. godine. Kada je od 2008. do 2012. godine na čelu šefa države formalno bio Dmitrij Medvedev, na njegov predlog je predsednički mandat produžen sa četiri na šest godina.
B.G./FoNet/BBC
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
„Iako svaki učenik koji ima bar dvojku iz istorije zna da je kralj Aleksandar I Karađorđević ubijen u Marseju, predsednik Srbije je rekao da se to ubistvo dogodilo u Parizu“, saopštio je Akademski plenum
Pod vlašću Aleksandra Vučića, Srbija godinama nije načinila nijedan korak ka Evropskoj uniji, naprotiv. Dok komšijske zemlje mogu ubrzo postati članice, vlasti u Beogradu imaju druge prioritete
Da li se zaista ispisuju poslednji dani Ćacilenda? Na njegovom uličnom delu, saobraćaj ponovo najkasnije od 5. januara, najavljuje predsednik Srbije Aleksandar Vučić
Kakva nas politička 2026. godina očekuje? Hoće li pobunjeni građani dobiti obećane izbore? Kako će se razvijati studentska borba, a kako će se ponašati vlast?
Priprema se bina, spekatakl u Beogradu na vodi snimaće eskadrila dronova, a u Zimskoj bajci odbrojava se do Ekspa. Kako se Beograd na vodi sprema za doček 2026?
Četiri simptoma ukazuju na propadanje režima Aleksandra Vučića. Da se još jednom poslužimo rečima mudrog Etjena de la Bosija: ljudi više ne žele tiranina.
Proglašavajući najveće ruglo svoje vladavine za najveću tekovinu slobodarske Srbije, Aleksandar Vučić je svirao kraj Ćacilendu
Ništa se ne dešava od onog što Vučić najavljuje, uključujući i obećanje da će dohakati N1 i Novoj S. Zato nemoć i frustraciju krije tvrdnjom da te dve televizije nije zabranio jer mu koristi njihov rad. Jadno, jeftino i prozirno
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
