Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio još jednom silno naoružavanje Srbije. Da li se iza najave o udvostručenju vojnih kapaciteta kriju stvarne bezbednosne pretnje ili je to politički marketing? Ili se režim naoružava protiv sopstvenog naroda?
Najava predsednika Srbije Aleksandra Vučića da će Srbija u narednih godinu i po dana udvostručiti vojne kapacitete ponovo je otvorila pitanje – od koga se to zemlja zapravo brani i koji su stvarni razlozi intenzivnog naoružavanja.
Na sednici Saveta za nacionalnu bezbednost Vučić je poručio da je bezbednosna situacija u Svetu ozbiljno narušena, a posebno posle hapšenja predsednika Venecuele Nikolasa Madura, te da je za Srbiju posebno zabrinjavajuće dalje naoružavanje Prištine.
„Suprotno povelji UN i Rezoluciji 1244 u toku je naoružavanje Prištine. Ta je rezolucija defakto suspendovana, iako nije de jure od velikih zapadnih sila i pojedinih regionalnih igrača kao što je Turska. Ubrzano naoružavaju Prištinu, a posebnu pretnju bezbednosti, teritorijalnom integritetu i suverenitetu Republike Srbije predstavlja alijansa ili novostvoreni savez Prištine, Tirane i Zagreba”, rekao je Vučić.
Pa je ocenio da Srbija mora biti snažna kako bi sačuvala mir i odvratila potencijalne pretnje, ističući da mi nikada nikoga nećemo napasti, ali da mora biti spremna da se brani.
Takva retorika nije nova. Poslednjih godina, u javnim nastupima državnog vrha, bezbednosne pretnje se redovno ističu kao ključni argument za velike i često netransparentne vojne nabavke. Ipak, deo vojnih analitičara i stručne javnosti smatra da se iza ovih poruka kriju i drugi motivi.
Vojni analitičar Aleksandar Radić ocenjuje da je ključni problem ove vlasti – sopstveno stanovništvo, a ne realna spoljašnja vojna pretnja, pa kupovina složenih borbenih sistema predstavlja indirektno sredstvo političke kontrole.
„Kupovina takvih sistema od zemalja koje pružaju političku podršku vlastima u Srbiji jača poziciju režima. Opravdanje je uvek isto – predstavljanje neke stalne opasnosti. Na taj način se javno mnjenje anestezira i oblikuje stav da je naoružavanje nužno i u opštem interesu, dok se zapravo sve to radi za korist ove vlasti“, kaže Radić.
Podseća da se naoružanje u Srbiji uglavnom kupuje bez javnih tendera, što je presedan u regionu. Takva praksa omogućava direktne političke dogovore sa državama poput Francuske i Kine, a ranije i Rusije, bez jasne vojne analize i javne kontrole.
„Kupovina naoružanja vezana je zapravo za državne poslove i direktne pregovore sa ljudima koji su nosioci najviših nivoa odlučivanja u Francuskoj, Kini, i ranije u Rusiji”, kaže Radić.
Osim toga, način komunikacije ovakvih poruka o vojnoj alijansi Prištine, Zagreba i Tirane namenjen je biračkom telu Srpske napredne stranke, smatra Radić.
„Stvara se atmosfera konstantne neposredne ratne opasnosti. Ne postavljaju se pitanja o motivima kupovine oružja, već se jednostavno poručuje: ‘oni nas napadaju’“, navodi on.
Još jedno televizijsko izlaganje Vučića došlo je posle otmice predsednika Venecuele Nikolasa Madura i njegove supruge.
„Onda (Dragan J) Vučićević na televiziji objasni da su u Venecueli to uradili blokaderi i da oni skaču isto kao blokaderi u Srbiji”, kaže Radić, navodeći to kao još jedan primer da je jasno kome se predsednik obraća.
Kao problematično ocenjuje i to što se proces modernizacije Vojske Srbije sve češće izmešta iz okvira profesionalne vojne procene i pretvara u politički alat.
„U vojsci postoje ljudi koji to podržavaju iz pragmatičnih razloga, jer gledaju sopstvene pozicije. Takvi ljudi u vojsci neće analizirati poteze, jer im oni idu u prilog“, kaže Radić.
Obraćanje predsednika mnogi posmatraju i kao još jedan vid podizanja panike, smatra Radić.
U tom kontekstu, on podseća i na ranije slučajeve, poput čestih demonstracija vojne sile usmrenih ka Kosovu. „To je bio ritual koji se ponavljao svakih nekoliko meseci. Diže se panika, a ljudi brzo zaboravljaju“, ocenjuje on.
I dok vlast tvrdi da jačanje vojske služi očuvanju mira i stabilnosti, kritičari upozoravaju da se bez jasne strategije, transparentnosti i realne procene pretnji, postavlja pitanje da li se Srbija naoružava zbog spoljne opasnosti ili zbog unutrašnjih političkih potreba vlasti.
Veliki praznični popust na „Vreme“ – pretplate 25 odsto jeftinije do sredine januara. Poklonite pretplatu sebi ili nekom drugom, čitajte što je bitno.
Izborna utakmica će se igrati do poslednjeg zvižduka, piše Đorđe Vukadinović u novom dvobroju „Vremena“, gde ekskluzivno predstavlja istraživanje javnog mnjenja Nove srpske političke misli
Punomoćnik porodica šestoro srpskih mladića ubijenih u kafiću „Panda“ u Peći 1998. godine, advokat Ivan Ninić, zatražio je od Tužilaštva za organizovani kriminal da proveri navode prema kojima je Radomir Boban Baćović navodno bio jedan od neposrednih izvršilaca tog zločina
Kad zatvori sva poglavlja, Crnu Goru čeka mukotrpna ratifikacija u svakoj članici EU. Možda zato kancelar Fridrih Merc govori o ulasku u Uniju do 2030. godine
Vanredno zasedanje Narodne skupštine ulazi u završnicu, a predsednica parlamenta Ana Brnabić najavila je da će poslanici u sredu odlučivati o predlogu opozicije za izglasavanje nepoverenja Vladi Srbije
Kancelar Nemačke Fridrih Merc izjavio je da je Crna Gora ispunila gotovo sve uslove za ulazak u Evropsku uniju i da bi trebalo da postane članica do kraja ove decenije
Zašto Šapić legalizira batinaše u Beogradu? Zbog čega je šešeljizam ideologija vlasti? I šta Vučić poručuje narodu
Voženo lice Aleksandar Vučić će u predizbornoj kampanji voziti staru škodu. Dok traje odmazda prema svakome ko pisne, paradni deo kampanje biće otužniji nego ikad jer se Vučić obraća svom hardkor biračkom telu
Zašto ministarka Snežana Paunović još nije smenjena? Šta to govori o njoj, režimu i Srbiji
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
