U govoru u Evropskom parlamentu, izvestilac za Srbiju Tonino Picula ocenio je da je pad nadstrešnice u Novom Sadu postao simbol sistemske korupcije, dok vlast istovremeno beži od evropskih vrednosti
Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Tonino Picula izjavio je da je politička realnost u Srbiji izuzetno složena već duže vreme, pogotovo u poslednjih šest meseci od pada nadstrešnice u Novom Sadu, koji je postao simbol korupcije.
Predstavljajući izveštaj o Srbiji u Evropskom parlamentu, koji će se sutra izjasniti o tom dokumentu, Picula je kazao da je pad nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu, u kojem je život izgubilo 16 osoba, postao simbol korupcije, nepotizma i neadekvatnih kontrolnih mehanizama koji bi morali da štite građane.
„Danas raspravljamo o situaciji u državi u kojoj izborno zakonodavstvo ima ozbiljne nedostatke. Mediji uglavnom nisu slobodni i dostupni svima, i u kojoj Regulatorno telo za elektronske medije ne funkcioniše“, rekao je Picula.
Picula je naveo i da u Srbiji pravosuđe selektivno deli pravdu, a oni koji ukazuju na javne probleme izlažu se napadima.
Pomenuo je da se privatni podaci demonstranata objavljuju javno, protiv njih se koriste ilegalna sredstva koja potom istražuju ruske službe, građani Evropske unije (EU) se proteruju iz zemlje zbog statusa na društvenim mrežama, a zemlje članice EU se optužuju da stoje iza takozvane „obojene revolucije“.
Opa!
Izveštaj o Srbiji u EP pic.twitter.com/JByTeGr3t0— Broj Jedan (@Broj__Jedan) May 6, 2025
Prema njegovim rečima, Srbija odbija usklađivanje sa geopolitičkim opredeljenjem EU i uvođenjem sankcija Rusiji, dok se glasanje u Ujedinjenim nacijama o ratu u Ukrajini opravdava kao greška.
Uprkos određenom napretku, pre svega u području klastera konkurentnosti i inkluzivnog rasta, Srbija se, kako je rekao, još uvek suočava sa velikim preprekama koja mora prevladati.
„Dok Vučić planira nove energetske sporazume sa Rusijom, na vidiku nema potrebnih reformi“
To se odnosi na poboljšanje unutrašnjeg dijaloga, vladavinu prava, borbu protiv korupcije, postizanje sveobuhvatnog sporazuma o normalizaciji odnosa sa Kosovom i potpuno usklađivanje sa spoljnom politikom EU.
Picula je poručio i da ekonomski podaci, iako poboljšani, ne mogu biti jedino merilo uspeha, jer i EU nije samo zajedničko tržište.
Prema njegovim rečima, često se ekonomski rad temelji na netransparentnim ugovorima koji se izuzimaju iz primene Zakona o javnim nabavkama, a imaju i određeni politički uticaj.
Osvrćući se na pripreme predsednika Srbije Aleksandra Vućića za odlazak u Moskvu na obeležavanje Dana pobede, Picula je rekao da dok Vučić planira nove energetske sporazume sa Rusijom, na vidiku nema potrebnih reformi ključnih za evropski put.
„Zaista neuverljivo zvuče izjave lidera Srbije o formalnoj posvećenosti evropskim integracijama, dok ove nedelje planira put u Moskvu i nove energetske sporazume s Rusijom, a na vidiku nema potrebnih reformi ključnih za uspešan evropski put. Na kraju krajeva, pristupanje EU pre svega odgovornost je zemlje članice, a ne alibi kojim se izbegava vlastita odgovornost za probleme u državi“, rekao je Picula.
Govoreći o studentima koji trče do Brisela, Picula je kazao da ceni njihovu požrtvovanost i borbu dodajući da njihove poruke čuje jasno od samog početka i da u izveštaju naglašava iste ciljeve za koje se i oni zalažu.
„Budući da oni kao mladi ljudi predstavlju budućnost svoje zmelje, odnos vlasti prema njima govori puno više nego bilo koji stranački programi o budućnosti“, naglasio je Picula.
„Odgovornost za stanje u Srbiji ima i EU“
Picula je ocenio da odgovornost za stanje u Srbiji ima i EU, iako manju.
„Od političkih poruka s vrha o napretku vladavine prava, bilateralnih trgovinskih sporazuma najvećih članica, do veoma niskih stopa ulaganja evropskog novca tamo gde donosi najveću transformacijsku korist, jačanje pravosuđa i borbu protiv korupcije“, pomenuo je Picula.
On je poručio da će Evropski parlament kao institucija ostati najglasniji zagovornik proširenja EU, ali da je potrebno da to bude zasnovano na zaslugama, stvarnim reformama i jasnoj usklađenosti sa evropskim vrednostima i geopolitičkim pozicijama EU.
Izvor: FoNet
„Iako svaki učenik koji ima bar dvojku iz istorije zna da je kralj Aleksandar I Karađorđević ubijen u Marseju, predsednik Srbije je rekao da se to ubistvo dogodilo u Parizu“, saopštio je Akademski plenum
Pod vlašću Aleksandra Vučića, Srbija godinama nije načinila nijedan korak ka Evropskoj uniji, naprotiv. Dok komšijske zemlje mogu ubrzo postati članice, vlasti u Beogradu imaju druge prioritete
Da li se zaista ispisuju poslednji dani Ćacilenda? Na njegovom uličnom delu, saobraćaj ponovo najkasnije od 5. januara, najavljuje predsednik Srbije Aleksandar Vučić
Kakva nas politička 2026. godina očekuje? Hoće li pobunjeni građani dobiti obećane izbore? Kako će se razvijati studentska borba, a kako će se ponašati vlast?
Priprema se bina, spekatakl u Beogradu na vodi snimaće eskadrila dronova, a u Zimskoj bajci odbrojava se do Ekspa. Kako se Beograd na vodi sprema za doček 2026?
Četiri simptoma ukazuju na propadanje režima Aleksandra Vučića. Da se još jednom poslužimo rečima mudrog Etjena de la Bosija: ljudi više ne žele tiranina.
Proglašavajući najveće ruglo svoje vladavine za najveću tekovinu slobodarske Srbije, Aleksandar Vučić je svirao kraj Ćacilendu
Ništa se ne dešava od onog što Vučić najavljuje, uključujući i obećanje da će dohakati N1 i Novoj S. Zato nemoć i frustraciju krije tvrdnjom da te dve televizije nije zabranio jer mu koristi njihov rad. Jadno, jeftino i prozirno
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
