Foto: Pixabay
Poglavar Rimokatoličke crkve rekao je da sveštenici mogu da koriste svoje diskreciono pravo za davanje blagoslova dok god ne impliciraju da je istopolna zajednica jednaka heteroseksualnom braku
Papa Franja ublažio je zabranu Vatikana da se daje blagoslov istopolnim parovima. On je rekao da sveštenici mogu da koriste svoje diskreciono pravo za davanje takvih blagoslova sve dok ne impliciraju da je istopolna zajednica jednaka heteroseksualnom braku.
Reči pape, koje će verovatno podstaći tenzije s konzervativnim crkvenim liderima, Vatikan je objavio uoči današnjeg ključnog okupljanja biskupa na kojem će se raspravljati o najosjetljivijim pitanjima Katoličke crkve, navode svetski mediji.
Odgovarajući na pitanje grupe kardinala, papa Franja je nagovestio da je otvoren za to da Katolička crkva blagoslovi istospolne parove.
Oprezna podrška
Kako prenosi BBC, papa je naglasio da svaki zahtev za blagoslovom treba tretirati s „pastoralnim milosrđem“, dodajući, međutim, da Crkva i dalje smatra da su istospolni odnosi „objektivno grešni“ i da neće priznati istospolne brakove.
Papa je rekao da Crkva razume brak kao „isključivu, stabilnu i neraskidivu zajednicu muškarca i žene“ i da treba izbegavati „bilo koju vrstu obreda ili sakramentala koji bi mogli biti u suprotnosti s ovim uverenjem“.
Međutim, naglašava BBC, papa je dodao da „kada se traži blagoslov, to je izricanje molbe Bogu za pomoć, molba da se živi bolje“ i da Crkva u svojim odnosima s ljudima uvek treba da pristupa s „ljubaznošću, strpljenjem, razumevanjem, nežnošću i ohrabrenjem“.
Magazin „Tajms“ ocenjuje da je papa dao opreznu podršku blagoslovu homoseksualnih zajednica, idući korak dalje od tradicionalne netrpeljivosti Katoličke crkve prema homoseksualnosti.
Papa Franja, koji je još 2013. rekao „Ko sam ja da sudim?“ kada je upitan o homoseksualcima, podržao je, kako ističe „Tajms“, istospolne građanske zajednice uz tvrdnju da su homoseksualnim parovima potrebna zakonska prava.
Žene prvi put glasaju
Ženama će po prvi put biti dozvoljeno da glasaju na zasedanju Biskupskog sinoda Rimokatoličke crkve koje počinje u Rimu. Papa Franja je u aprilu odobrio izmene normi koje regulišu Biskupski sinod, otvarajući put ženama da imaju 54 od ukupno 365 glasova.
„Ovo je izuzetan iskorak za žene. Ne samo zbog događaja ovog oktobra u Rimu, već i zato što je crkva našla drugačiji način da bude crkva“, izjavila je direktorka Svetske ženske opservatorije Marija Lia Zervino.
Na tronedeljnom sinodu, koji će se održati iza zatvorenih vrata, učestvovaće stotine delegata koji će se baviti nekim od gorućih pitanja sa kojima se crkva suočava – od uloge žena do svešteničkog celibata i blagoslova za gej parove.
Zasedanje će se završiti glasanjem o konkretnim predlozima koji će se zatim izneti papi na razmatranje.
B.G./Slobodna Evropa/RTS
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Pod sloganom „Hoćemo izbore”, u Beogradu je održan protest studenata u blokadi i građana, dok je predsednik iz Zaječara poručio da vanrednih parlamentarnih izbora neće biti dok se ne završe pripreme za Ekspo
U sklopu kampanje pred lokalne izbore, predsednik Srbije Aleksandar Vučić posetio je Zaječar i naveo da su građani „siti zaustavljanja Srbije“ i da će raspisati izbore kada se završe pripreme za EXPO
Odbor Skupštine Srbije za kulturu i informisanje usvojio je u petak (30. maj), bez poslanika opozicije, izveštaj o listi kandidata i predlagača za članove Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM)
Kosjerić se nalazi pod opsadom vlasti. Tenzije rastu iz dana u dan. Nakon napada na novinara, usledio je i napad na opozicionog aktivistu. Obe žrtve tvrde da je napadač bivši policajac koji je član SNS-a
Dok Beogradski univerzitet traži fleksibilnost i prelazak na onlajn nastavu, profesorke u Srbobranu bivaju kažnjene zbog solidarnosti sa studentima. Ovi događaji otvaraju pitanje – važe li ista pravila i mere za sve delove obrazovnog sistema u Srbiji
Izgleda da je predsednik Srbije momački nagazio na žulj Putinu. Zašto? Zato što mu Zapad možda i može pomoći u pokušaju da izađe na kraj sa studentima i velikim delom pobunjenog društva, a Moskva ni u teoriji
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pokušava da uništi srpske Univerzitete kako bi opstao na vlasti. Ne shvata pritom da bez Univerziteta gubi društvo iz kojeg, kao i svaki parazit, isisava životodavne sokove. On ubija ono što ga drži u životu
Kao paradržavni organ specijalne namene koji metalnim štanglama zavodi „red i mir“, Vučić upravo legalizuje kapuljaše. U pitanju je – otprilike – nešto nalik na Musolinijeve „borbene saveze“ iz 1919-1922.
Intervju: Adam Mihnjik, glavni i odgovorni urednik dnevnog lista “Gazeta viborča”, pisac
Studenti su dobra budućnost Srbije Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Vreme pape Franje tek dolazi. Verovatno će se poneko razočarati što on možda nije baš onakav reformator kakvog su očekivali. Ali niko ne može da mu ospori da je svojim dosadašnjim porukama i ponašanjem vratio ozaren osmeh na lica vernika i dirnuo svet
Za razliku od prethodnih vođa Rimokatoličke crkve, papa Franja je mnogo tolerantniji prema LGBT zajednici, ali ne u potpunosti. Na ovogodišnjem katoličkom festivalu u Portugalu on je pozvao na mir i solidarnost među mladim ljudima, nevezano za to koje su seksualnosti
Za devet meseci preokrenuo je odnos svetskog mnjenja prema Rimokatoličkoj crkvi. U centar je stavio čoveka i njegove probleme, siromaštvo, usamljenost, bolest, tugu, nepravdu. A onda, na svoj način, poručio: "Kada se zaista, kao Crkva, posvetimo ovim problemima, bavićemo se i nekim drugim"
Kao razlozi za okretanje leđa Crkvi najpre se navode finansijske zloupotrebe i seksualno zlostavljanje, boljke na koje je malo koja veća institucija imuna. A gde je tišina gušća, tamo su snažnije ukorenjene. Predsedavajući Nemačke biskupske konferencije kaže da je „narod Božiji u Nemačkoj nestrpljiv“ i da je reforma neophodna, a papa Franja odvraća od ishitrenih poteza zbog „opasnosti od protestantizacije"
