Foto: AP Photo/Gregorio Borgia
Kao razlozi za okretanje leđa Crkvi najpre se navode finansijske zloupotrebe i seksualno zlostavljanje, boljke na koje je malo koja veća institucija imuna. A gde je tišina gušća, tamo su snažnije ukorenjene. Predsedavajući Nemačke biskupske konferencije kaže da je „narod Božiji u Nemačkoj nestrpljiv“ i da je reforma neophodna, a papa Franja odvraća od ishitrenih poteza zbog „opasnosti od protestantizacije"
Dva dana pred Božić nemački mediji su izveštavali o rezultatima ankete sprovedene u većim gradovima, a naslovi bi se saželi u jedno – još više Nemaca napustilo je crkvu ove godine. I 2021. se govorilo o rekordnom broju vernika koji su odlučili da to više, makar na papiru, ne budu. Danas je, i kada je reč o Katoličkoj, ali i Evangeličkoj crkvi u Nemačkoj, situacija još turobnija.
Tako je u Minhenu, središtu katoličke Bavarske, i do 160 ljudi dnevno je napuštalo crkvu, pogotovo u poslednjim danima januara 2022. Tome je prethodila tužba za zlostavljanja u nadbiskupiji Minhena i Frajzinga. Prema navodima tužioca radi se o najmanje 497 žrtava i 235 počinioca, ali i još nečem – o dugogodišnjem zataškavanju. Nemačka javnost kao odgovorne za nečinjenje vidi minhenske nadbiskupe, ali i dvojicu prethodnih papa – Jovana Pavla II i Benedikta XVI. Govori se zato o ozbiljnoj krizi poverenja u Crkvu. A pomenuti slučaj je samo jedan u dugačkom nizu.
Kao razlozi za okretanje leđa Crkvi najpre se navode finansijske zloupotrebe i seksualno zlostavljanje, boljke na koje je, kako se nažalost pokazalo, malo koja institucija imuna.
A gde je gušća tišina, tamo su snažnije ukorenjene. Sada se Crkva suočava sa posledicama nedela svojih predstavnika i činjenice da su bili zaštićeni. Gubitak vernika u procesu njenog pročišćenja teško da je neočekivan.
Sinodalni put
Prema rečima predsedavajućeg Nemačke biskupske konferencije Georga Bezinga, upravo je zlostavljanje, odnosno jedna ranija studija o zlostavljanju koja je ukazivala na sistemske uzroke seksualnog nasilja u Crkvi i njegovo zataškavanje, bilo početna tačka za Sinodalni put.
Sinodalni put je započet pre više od tri godine kao izraz potrebe za (pro)nalažanjem odgovora u vezi sa budućim delovanjem Katoličke crkve u Nemačkoj. Može se opisati i kao pokušaj dijaloga unutar Crkve, odnosno razgovor između svih njenih članova, što uključuje i laike. Teme o kojima se raspravlja su za većinu u Katoličkoj crkvi i dalje tabui: moć i raspodela moći u Crkvi; partnerski odnosi i seksualnost (prihvatanje istopolnih zajednica); sveštenička služba, uključujući i raspravu o celibatu; žene u Crkvi, odnosno mogućnost rukopoloženja žena.
Rasprave su žustre, a jaz je velik. Konzervativna – i brojnija – struja u Crkvi vidi sinodalni put kao Reformaciju 21. veka, opasno prilagođavanje duhu vremena, požar koji se može proširiti i na ostale delove Crkve (a posle vatre, ostaje pepeo), razvodnjavanje crkvenog učenja…Čak je i papa Franja, poznat po tome što ne donosi zaključke olako i što je veoma otvoren za razgovor i kritiku, upozorio Crkvu u Nemačkoj „na opasnost od protestantizacije“.
Biskup Bezing na kritike odgovora da niko u Nemačkoj nema nameru da uđe u raskol, već da učestvuje u dijalogu, kao i da je „narod Božiji u Nemačkoj nestrpljiv“, naglasivši kao najhitnije pitanje – ulogu žena u Crkvi. Ukoliko Crkva odbije unutrašnju reformu i poziv vernika, distanca će se još više povećati, a nijedna kriza se nije rešila tako što se ponavljala prošlost.
„Svi napori za evangelizaciju će donositi malo plodova ako nas radikalna iskrenost o greškama i sistemskim nedostacima unutar naše Crkve ne bude prvo vodila ka doslednoj potrazi za preobraćenjem i obnovom, u strukturnom smislu i čak u crkvenoj praksi i učenju“, kazao je biskup Bezing nedavno u svom govoru u Rimu. Nije mogao biti direktniji.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Građanski pokret Bravo čija je aktivistkinja Varvara Lukač pravosnažno osuđena sa od 16.000 dinara, jer je na protestu „Srbija protiv nasilja“ u julu prošle godine držala patronu koja ispušta dim pita kako je moguće da je bez pravosnažne osude za paljenje više od 20 baklji, povodom rođendana Aleksandra Vučića, ostane njegov sin i organizator ovakve proslave Danilo Vučić
Ili se Srbija priprema za ulazak u NATO, što bi značajno doprinelo miru i sigurnosti u regiji, ili Aleksandar Vučić koristi naoružavanje za kupovinu međunarodnog uticaja, na štetu građana Srbije, ocenio je poslanik nemačkog Bundestaga Josip Juratović
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić nastavio je svoje krstarenje po Srbiji i tako je u subotu ponovo na red došao razgovor sa građanima, ali ovoga puta u Ljuboviji. Glavna tema je ponovo bila projekat „Jadar” i još po nešto – putevi, vodovod, subvencije… Dok predsednik Stranke slobode i pravde Dragan Đilas kaže da će na Vučićev cirkus uskoro biti stavljen katanac, Vučić odgovara da je cirkus što opozicija ne radi ništa
Milomir Marić, odgovarajući na optužbe istoričara Miloša Kovića da ga je cenzurisao, ističe da u emisiji „Ćirilica“ ne postoji cenzura, već da „kako se snimi, tako se emituje“
Maratonski razgovor predsednika sa građanima počeo je malim ribanjem Rio Tinta pre nego što se jedan građanin pohvalio da je špijunirao udruženje „Ne damo Jadar“ i da je tamo čuo strašne stvari. Iz „Ne damo Jadar“ za „Vreme“ kažu da će ga tužiti
Za Ministarstvo kulture upitan je uticaj monografija o Aniti Mančić i Egonu Savinu na "kvalitet kulturnog života", pa je odbilo da pomogne Udruženju dramskih umetnika Srbije da ih objavi. Šteta što nismo dovoljno naivni i neiskusni pa da poverujemo u to
Stomatolog na čelu instituta za javno zdravlje zvuči kao neslana šala, kao recimo da postavite vlasnika pečenjare da vodi najveći energetski sistem u zemlji. E pa nije šala. Ćerka Jorgovanke Tabaković, zubarka Milena, na čelu je Instituta za javno zdravlje Vojvodine. Pa ti sad imaj herca da u Novom Sadu piješ česmovaču
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Slučajevi crkvene jerarhije koja zlostavlja maloletnike već decenijama potresaju temelje Katoličke crkve. Od kada je izabran, papa Franja najavljuje odlučne mere protiv zlostavljača i zataškavanja. Neki pokušaje reforme u Vatikanu porede sa čišćenjem sfinge četkicom za zube
Zbog „slabosti u menadžmentu“ papa Fanja je smenio kompletno rukovodstvo humanitarne organizacije Rimokatoličke crkve Karitas, koja godišnje prikupi između 2 i 4 milijarde evra novčane pomoći za ugrožene ljude širom sveta
Za devet meseci preokrenuo je odnos svetskog mnjenja prema Rimokatoličkoj crkvi. U centar je stavio čoveka i njegove probleme, siromaštvo, usamljenost, bolest, tugu, nepravdu. A onda, na svoj način, poručio: "Kada se zaista, kao Crkva, posvetimo ovim problemima, bavićemo se i nekim drugim"
Vreme pape Franje tek dolazi. Verovatno će se poneko razočarati što on možda nije baš onakav reformator kakvog su očekivali. Ali niko ne može da mu ospori da je svojim dosadašnjim porukama i ponašanjem vratio ozaren osmeh na lica vernika i dirnuo svet
