Uprkos učestalosti moždanog udara u Srbiji, mnogi ljudi ne prepoznaju prve simptome, niti su svesni faktora rizika. A to može da znači spas
Prema rečima zvaničnika, ministar Darko Glišić dobro se oporavlja. Ključna je bila brza intervencija nakon moždanog udara koji je Glišić doživeo u utorak tokom gostovanja na televiziji Pink.
Učestalost moždanih udara u Srbiji najmanje je dvostruko veća u poređenju sa zemaljama zapadne Evrope. Procene ukazuju na oko 300 do 350 novih slučajeva godišnje na 100.000 stanovnika, što znači da svake godine oko 28.000 ljudi u Srbiji doživi moždani udar.
Prema podacima Kardiološkog Centra Plus, u Srbiji svakih 15 minuta neko doživi, a svakih 60 minuta neko umre od moždanog udara.
Ishodi pokazuju da trećina pacijenata umire, druga trećina ostaje trajno i teško invalidizovana, dok se samo manji broj oporavi dovoljno da živi samostalno. Posebno je značajno što je moždani udar najčešći uzrok skraćenja životnog veka kod žena i drugi po redu kod muškaraca, što ga svrstava u vrh uzroka prerane smrtnosti u zemlji.
Od 2007. godine uveden je Dan borbe protiv moždanog udara, zabeležen u Nacionalnom kalendaru zdravlja, a procene raznih kardiovaskularnih udruženja su takve da bi 75 odsto moždanih udara moglo da se spreči ili odloži kontrolom ili uklanjanjem faktora rizika.
Faktori rizika
Naime, iako u određenim slučajevima nije jasno zašto je došlo do moždanog udara, u većini je moguće identifikovati bar jedan faktor rizika.
Neki od najčešćih faktora uključuju visok krvni pritisak, dijabetes, bolest srca i karotidne arterije, pušenje, gojaznost, visok holesterol, porodičnu istoriju moždanih udara, neaktivnost i konstantno konzumiranje alkohola i droga.
Kako ljudi u većini slučajeva ne uspevaju da prepoznaju simptome, čak polovina smrtnih slučajeva od moždanog udara dogodi se pre nego što pacijent stigne u bolnicu.
Na sajtu Kardiološkog Centra Plus navedeno je da istraživanja pokazuju kako je samo polovina ispitanika prepoznala iznenadnu utrnulost ili slabost lica, ruke ili noge, kao znak upozorenja na moždani udar.
Znakovi upozorenja
Osoba može posumnjati na moždani udar usled nekoliko iznenadnih simptoma, poput utrnulosti jedne strane tela, zbunjenosti i problema sa govorom ili razumevanjem, problema sa vidom, vrtoglavica, gubitka ravnoteže, koordinacije ili problema sa hodanjem, kao i jake glavobolje bez poznatog uzroka.
Naime, znakovi upozorenja kod žena mogu biti specifični i isključivo se javljaju iznenadno. Ti simpomi su bol u licu i udovima, štucanje, mučnina, opšta slabost, bol u grudima, kratak dah i lupanje srca.
Prva pomoć i prevencija
Usled zapažanja nekih od faktora koji ukazuju na moždani udar, potrebno je što pre alarmirati službu hitne medicinske pomoći, kako bi osoba što pre bila primljena na lečenje.
Ishod lečenja znatno zavisi od vremena kada se pacijent javi zdravstvenoj službi.
Američka administracija je kontrolom krvnog pritiska smanjila broj moždanih udara za trećinu, kako kaže dr Ranko Raičević za RTS, te smatra da bi uz dobro održavanje najvažnijih faktora rizika pod kontrolom, poput hipertenzije, pušenja, zloupotrebe alkohola i slično, mogao da se smanji broj moždanih udara za polovinu.
Nakon 40. godine vrši se adekvatna kontrola, prenosi RTS, i ona podrazumeva laboratorijske nalaze jednom godišnje – klasičnu krvnu sliku, nalaze masnoće, hormonski status. To je prvi korak, pre nego što se pacijent uputi na dalje korake u lečenju.
Veliki letnji popust na „Vreme“! Samo kliknite ovde, odaberite pretplatu i podržite redakciju u nezavisnom radu.
Ulazak policije u zgradu Rektorata Univerziteta u Beogradu i pendrečenje golorukih starijih ljudi i studenata koji su zbog toga protestovali „je kršenje svih pozitivnih normi Republike Srbije“, kaže za „Vreme“ advokat Zoran Minić
Sledeći ideju Aleksandra Vučića da se obračuna sa državnim fakultetima, ministar Darko Glišić je, eksploatišući smrt studentkinje, počeo da govori o studentima „u kovčezima“
Protest solidarnosti s novinarima kod Predsedništva Srbije, okupljanje i u takozvanom Ćacilendu
„Imamo direktnu suprotstavljenost građana koji nikada nisu bili odlučniji da zaštite svoja prava i, s druge strane, sve represivnije poteze, pre svega izvršne vlasti“, kaže programski direktor BCLJP Dušan Pokuševski.
Aleksandar Vučić rekao je za TV Informer da je na skupu ispred Rektorata Univerziteta u Beogradu bilo manje od 4.000 ljudi, te da je protest "postizborna trauma zbog loših rezultata". Ponovo je bacio i udicu vanrednih izbora
Lokalni izbori održani u nedelju pokazali su, pre svega, slabost vlasti i snagu onih koji bi da vlast menjaju. Šta im je sada činiti?
Nije Vučić Putin, niti to može biti. Putina se ljudi plaše, a od Vučića im se samo ide u toalet. Da bi postao ozbiljan diktator, čovek mora za to da bude talentovan. I mora imati validniju diplomu od one dobijene od Vojislava Šešelja
Zašto SNS nakon lokalnih izbora liči na firmu koja pravi banket prikrivajući neizbežni bankrot, a Vučić na njenog vlasnika zaduženog do grla kako bi još malo izigravo velikog gazdu
Propagandne strategije režima
Ima li pobunjeno društvo razlog za defetizam Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
