Foto: Valentyn Ogirenko/ Pool Photo via AP
Čak i da vojno ne napadne, Rusija permanentnim držanjem tenzija može ekonomski teško da ošteti Ukrajinu. Šteta je već sada ogromna, kapital beži, investitori zaobilaze viskorizična područja, a pomoć Zapada je oskudna
U raspravama o situaciji u Ukrajini relativno malo pažnje se posvećuje ekonomskim efektima ratne krize na tu državu sa preko 44 miliona stanovnika, koja i bez konflikta sa Rusijom ima ogromne probleme: društveni proizvod po stanovniku praktično stagnira od 1990. godine.
U poređenju sa Poljskom, Rusijom, Belorusiom ili Gruzijom Ukrajina stoji ubedljivo najlošije. Ni izuzetno visoka podrška MMF-a od 2015. godine u visini od 17,5 milijardi dolara nije dovela do rasta ukrajinske ekonomije.
Pretnja ratom, pritom, potpuno destimuliše bilo kakve dugoročne i ozbiljne investicije. Još gore, podstiče beg kapitala koji po definiciji ne voli nestabilnost. Pored kapitala beže i bogataši, pa je sredinom februara, kada se činilo da će Rusija da „udari“, zabeleženo na desetine odlaznih letova privatnih aviona sa aerodroma u Kijevu, što se vidi na sajtovima koji prate avijaciju.
Udar na aviosaobraćaj
Zaoštravanje krize u Ukrajini prvo se osetilo u međunarodnom avio saobraćaju. Loše iskustvo sa obaranjem malezijskog boinga na letu MH17 iz Amsterdama za Kuala Lumpur iznad Ukrajine u julu 2014 godine uticalo je da osiguravajuće kuće naglo podignu premije osiguranja za letove ka Ukrajini. Avio kompanije su, da navedemo samo KLM i Lufthanzu, počele da otkazuju letove, pa je ukrajinska vlada brže bolje morala da obezbedi fond od 592 miliona dolara za subvenciju naglog poskupljenja troškova osiguranja i lizinga za avione.
Procenjuje se da će ekonomija Ukrajine pretrpeti udar od najmanje 5 milijardi, a verovatnije preko 10 milijardi dolara, i to pod uslovom da se situacija stabilizuje do jeseni.
Neposredni troškovi su ogromni, ne samo zbog subvencionisanja avio letova: treba platiti mobilizaciju vojnika iz rezervnog sastava i sve što uz to ide. Ukrajina se pored toga intenzivno naoružava, a to mora da se plati, i to u kešu – ko god misli da se oružje daje kao bespovratna pomoć, grdno se vara.
Pomoć u nedovoljnim kreditima
Sigurno je da će ekonomija pretrpeti mnogo veći indirektni trošak usled vojno-političke nestabilnosti koja će, izvesno, potrajati duže vreme. Ni ne naslućuje se da bi Ukrajina ili Zapad mogli da prihvate ruske zahteve, niti se može poći od toga da će Rusija povući priznanje pobunjenih „republika“. Zveckanje oružjem će tek pokazati duboke i dugoročne štetne posledice po ukrajinsku ekonomiju.
Interesantno je da Ukrajinci „mnogo hladnije“ regauju na ruske pretnje nego predstavnici zapadnih država. Čak je više puta ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski ukazivao da je situacija „pod kontrolom“, dok su zapadni mediji neprestano izveštavali o ratu koji tek što nije izbio, uz licitiranje o datumu napada (16. februar, 20. februar, pre kraja zimske Olimpijade itd).
Razlog za to je više nego očigledan: Ukrajinci su svesni razmera ekonomske štete koju će pretrpeti i da račun za medijsko pumpanje rata na kraju neće platiti Zapad, već oni.
Zapad za sada nudi samo kredite: SAD daju garanciju Ukrajini za kredit od milijardu dolara, a EU će dati kredit od 1,3 milijarde evra. Te pare će brzo „nestati“, jer samo subvencije za letove koštaju 600 miliona dolara.
Čak i da vojno ne napadne, Rusija može permanentnim držanjem tenzija da ekonomski teško ošteti Ukrajinu. I sve to zbog, manje-više, jednog jedinog pitanja: hoće li ta zemlja imati „perspektivu“ u NATO-u, ili ne.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić za ugledni nemački “Zidojče cajtung” sanja o tome kako će decu da trenira u košarci, priča o komandantu SAJ-a, kaže šta zamera Putinu i Trampu, kako lažu studenti da ih je neko tukao. I još ponešto fascinantno
Gradonačelnik Novog Sada Žarko Mićin kaže da nije tačno da je Spens bio logor za Hrvate, kao što je naveo Toni Cetinski otkazujući koncert nekoliko sati pre početka
Lista „Ujedinjeni za Sevojno“ proglašena je za lokalne izbore 29. marta nakon što je Izborna komisija donela novo rešenje. Nosilac liste Dušan Matić zahvalio je građanima na podršci tokom obraćanja ispred komisije
Posledice stravične saobraćajne nesreće još tresu Surdulicu. Protest protiv bahate vožnje delom se pretvorio u zahtev za proterivanjem albanske porodice, a opozicioni odbornik sumnja da se iza toga krije želja za profitom
Odbacivanje izborne liste „Ujedinjeni – Sevojno“ otvorilo je pitanje odgovornosti – da li je reč o političkom pritisku vlasti ili ozbiljnom propustu unutar opozicije. Potpredsednik Demokratska stranka Miodrag Gavrilović ocenio je da je „ozbiljna sramota“ ukoliko se potvrdi da je listu podnelo lice koje za to nije bilo ovlašćeno prema sporazumu o formiranju grupe građana
Srbija je i meta-stabilna i hiper-ugrožena, i ekonomski tigar i tek što nije načisto propala, njenog predsednika i svi u svetu uvažavaju i obožavaju i hoće da ga svrgnu sa vlasti. Govor protivurečnosti imao je svoju svrhu, ali se u međuvremenu izlizao
Zašto su studentu Vukašinu Đinoviću i njegovoj majci „kobre“ oduzele karte na ulazu u pozorište? Zbog čega je smenjena Jelena Mirković, direktorka srednje škole u Loznici? Šta govori naprednjačko vređanja zaposlenih iz britanske ambasade u Aranđelovcu? I da li ste i vi postali građanin drugog reda
Ćacilend 6. marta slavi prvi rođendan. Naprednjačka okupacija Pionirskog parka govori sve o režimu Aleksandra Vučića. I mnogo o onima koji se protiv njega bune
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
