Foto: Copyright Tanjug AP/
Postalo je dovoljno da neki roditelj proceni da je neko književno ili umetničko delo nepodobno, pa da se ono ukloni ili prepravi. Najnoviji primeri su Ana Frank, Agata Kristi i Mikelanđelov David
U jednoj sceni grafičkog romana „Dnevnik Ane Frank: Grafička adaptacija“ Ana hoda među statuama golih žena, a kasnije predlaže prijateljici da jedna drugoj pokažu grudi.
To je zasmetalo članicama konzervativne grupe „Mams for liberti“, tvrdile su da knjiga umanjuje značaj Holokausta i – Srednja škola na Floridi je uklonila knjigu iz svoje biblioteke.
Zatim, nedavno je javljeno da je izdavač HarperCollins izmenio nekoliko romana Agate Kristi zbog reči koje imaju bilo kakve uvredljive reference, a odnose na rasu, opis ženskog tela ili imaju pojedine prideve koji bi mogli da budu uvredljivi iz današnje perspektive.
U pitanju su misterije sa Herkulom Poaroom i gospođicom Marpl objavljene između 1920. i 1976. godine, koje su objavljene ili treba da budu objavljene u novim verzijama izdavača HarperCollins.
Izmenjen je deo Smrti na Nilu sa Herkulom Poaroom u kome se gospođa Alerton žali na decu, a u Karipskoj misteriji sa gospođicom Marpl, deo u kome se opisuju zubi radnika u hotelu.
Naslov njenog romana Deset malih crnaca je još ranije preimenovan u I ne osta nijedan.
Krajem marta, jedan roditelj đaka šestog razreda u Floridi žalio se da mu je dete bilo izloženo pornografskom sadržaju kad je na času renesansne umetnosti nastavnik pokazao sliku statue Mikelanđelovog Davida, jednog od najvećih remek dela zapadne civilizacije.
Odbor te škole je tražio direktorkin otkaz, iako je ona na početku školske godine roditeljima poslala informaciju da će deci, tokom nastave, biti pokazan David.
Ovo su primeri cenzure književnih i drugih umetničkih dela samo iz ove godine.
U Srbiji je sredina liberalnija. Poslednji slučaj ovakve vrste cenzure je iz kraja novembra prošle godine, kad su roditelji u Novom Pazaru tražili da bioskop tamošnjeg Kulturnog centra skine sa repertoara animirani film Čudesni svet Diznijeve produkcije zato što je glavni junak, tinejdžer, zaljubljen u drugog dečaka.
Roditelje iz Novog Pazara podržao je pokret „Dveri“. Ispostavilo se da njihova podrška nije uspela, zato što je te nedelje Čudesni svet bio najgledaniji film u Srbiji.
S.Ć./Danas
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
U ponedeljak počinje suđenje novosadskim aktivistima i političarima optuženim da su tobože kovali zaveru da sruše ustavni poredak Srbije. Polovina njih je u egzilu
„Govorim o studentima i aktivistima iz Novog Sada koji od marta ne mogu da se vrate u Srbiju“, rekao je aktivista i student Pavle Cicvarić
„Kako će da nam pomognu Arapi oko NIS-a, ako vide da sam ubijao nevinu muslimansku decu“, rekao je Vučić, komentarišući tekstove da je učestvovao u „Sarajevo safariju“
Tužilaštvo za organizovani kriminal se u istragama korupcije oko nadstrešnice i Generalštaba našlo između čekića i nakovnja. I još nije sasvim jasno: hoće li oni da rade svoj posao i hapse koga treba, makar i ministre? Ili neće?
Vanredni predsednički izbori u Republici Srpskoj pokazaće da li će Milorad Dodik, unatoč sudskoj zabrani, ostati doživotni predsednik, istina u nekom drugom fizičkom pojavnom obliku
Zet Kušner sigurno razmišlja vredi li sa Vučićem, Jovanovim i drugim ćacijima saditi tikve. Prilikom otimačine Generalštaba ispali su smotana banda koja se u toku pljačke banke bez maski krevelji u kamere i ostavlja na pultu ličene karte
Ukoliko imate trunku ličnog integriteta, lako ćete ugledati samog sebe na kiši u štrajku glađu. Kao što danas za Milomira Jaćimovića nema pravde, zakona i ustavnih prava, sutra ih možda ni za vas neće biti
Nema ničega u ideji Fakulteta srpskih studija što državni univerziteti već ne pokrivaju. „Identitetske discipline“ nisu drugo do košmari proizašli iz falangističkih glava
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Rođena je 12. juna 1929. godine. Njen portret visi na zidovima mnogih škola širom sveta. Njeno ime je podsetnik na najveće zločine u istoriji čovečanstva o kojima ona pišući svoj dnevnik nije imala pojma. Ona je bila nesrećna što ne sme da izlazi iz skrovišta, zbog svađe svojih roditelja, zbog života stešnjenog u mali prostor, ali pre svega zbog prve, nesrećne, bojažljive, ranotinejdžerske ljubavi. Pa kako je onda jedna takva sveščica sa ne mnogo nadarenim beleškama postala svetski bestseler
Gde god iz pukog straha pred tribunalom vaspitno-pokroviteljske cenzure udovoljiš jednoj osetljivosti, izrašće deset novih o kojima još ništa ne slutiš. Zapravo, ni one same još ne znaju ništa o sebi, sve dok ih nešto ne prizove iz ništavila
Kulturni centar skinuo je sa repertoara Diznijev „Čudesni svet“, navodno na zahtev roditelja zato što je glavni junak homoseksualac
