Kako me je policija šikanirala dok sam bila na reporterskom zadatku

Stres, neispavanost, tuga, bes. Ako me pitate kako se osećam ovog 6. septembra ujutru – ukratko tako. I ne samo zbog onoga što se meni dogodilo, već zbog svega čemu je Srbija svedočila prethodne noći u Novom Sadu i onoga kako su pojedini mediji kasnije moju izjavu istrgli iz konteksta.

Bila sam u petak u glavnom gradu Vojvodine, izveštavala s protesta i – umalo završila u marici i policijskoj stanici, bez obzira na to što sam se legitimisala kao novinarka.

Našla sam se s grupom ljudi saterana uz ogradu dečijeg igrališta, a potom petnaestak minuta ležala na travi, glave prilepljene za tlo, čekajući maricu ili neki drugi policijski postupak.

Više od pet puta sigurno sam izgovorila da sam novinarka i pitala mogu li da kontaktiram redakciji, na šta sam dobijala odgovore da ih je baš briga što sam novinarka, pretnje da slučajno ne snimam… Uzeli su mi telefon koji je bio prikačen za eksternu bateriju, pogledali da snimanje nije uključeno, a onda ga bacili na noge dok sam ležala okrenuta glavom ka zemlji – u žutom prsluku sa jasnom oznakom da sam novinarka.

Rekli su mi još da ću moći iz stanice da se javim urednicima, ako se ispostavi da sam zaista novinarka.

Šta se dogodilo nekoliko minuta ranije?

Bilo je 22.50 kada je, posle prvih sukoba policije i demonstranata još oko 21.30 ispred Filozofskog fakulteta i pošto je policija potisnula građane od zgrade fakulteta uz i niz Ulicu Zorana Đinđića i Sunčani kej, ispalivši ogromne količine suzavca, krenula dalje da potiskuje okupljene, koji su tada uglavnom mirno stajali i čekali da vide šta će se dalje dogoditi. Ljudi su delovali spremno da, uprkos suzavcu koji ih je gušio i pekao oči, ostanu nadalje tu.

Marija_Novi_Sad_32

Građani su bili brojni, ali ni policija u opremi za razbijanje demonstracija nije bila malobrojna. Posle prvog potiskivanja okupljenih kod fakulteta, iz smera kampusa došla su dva velika policijska vozila sa dodatnim policijacima – da rasteraju preostale građane, koji su se i sami sklanjali pod udarom suzavca.

Strah

Nisu ga policajci štedeli tokom večeri 5. septembra. Ne znam kako je izgledalo sve pre 25 godina i mesec manje – bila sam mala da bih mogla da svedočim dešavanjima 5. oktobra 2000, ali sinoć sam svedočila – slobodno mogu reći – udaru policije na građane ove države, koji su tu došli upravo da bi se usprotivili policijskoj brutalnosti pre koji dan takođe u glavnom gradu Vojvodine.

Kada je neko desetinama okupljenih tada već na kraju kampusa rekao da svi idu do Vodovoda, ljudi su poslušali i krenuli u tom smeru, ali krenula je za njima i policija. U kordonu, duž dve ulice i parka koji ih razdvaja.

Marija_Novi_Sad_35

Bila sam tu u prvom redu, da ispratim postupke policije, a onda su policajci krenuli da trče, pa sam potrčala i ja i našla se u masi vidno uzrujanih i uplašenih ljudi koji beže po livadi. Potrčala sam nadole – kuda je policija potiskivala okupljene, a onda smo naišli na blagu nizbrdicu i došli do ograde. Neki su preskakali ogradu, ja sam ostala dole. Saterana u policijski ćorsokak.

Kada je policija prišla, pored mene je nekoliko ljudi reklo da su prva pomoć, ja sam rekla da sam novinaka, okrenula se da bi policajci videli prsluk na kom piše “PRESS”. Devojka iz hitne pomoći uhvatila me je za ruku. Osetila sam u njenoj šaci strah. I sama sam se plašila, jer nisam znala šta će se dogoditi.

Rekli su nam i da ih ne zanima ko smo, gde su nam sada “m***a”, da će sada oni nas “da napumpaju”. Meni i ljudima iz hitne pomoći jedan policajac rekao je da idemo na drugu stranu, ali i na drugoj strani su bile njegove kolege i onda su nam naredili da se popnemo i legnemo na zemlju.

Protest u Novom Sadu: Devet zaključaka

Ponovila sam da sam novinarka – i dalje ih nije zanimalo. Izgovarali su tu razne gadosti – pokušavala sam da se koncentrišem na sopstveno disanje i smirim stres koji sam osećala, pa nisam čula baš svaku reč.

Posle nekoliko minuta pomerili su nas bliže ulici, i rekli da tu legnemo – okrenuti nogama ka ulici, glavama uz zemlju, rukama na temenu… Pokušala sam u nekoliko navrata da podignem pogled i vidim šta kordon koji je pred nama stajao radi, bacala pogled na ljude oko mene, ali su policajci upozoravali da zalepimo glavu za zemlju. Primetila sam uz sebe devojku koja mi je pre nekoliko minuta pružila ruku. Lice joj je bilo okrenuto ka zemlji, rekla sam joj da diše iz stomaka, u nadi da me čuje i da će joj to pomoći da se smiri.

Marija_Novi_Sad_06

Terali su one koji su imali šlemove, da ih skinu. Ponovila sam još jednom da sam novinarka i zamolila da se javim redakciji, rekli su mi “ne”. Više ih to nisam pitala. Posle nekoliko minuta, neko od policajaca koji je prošao iznad moje glave, prokomentarisao je da među privedenima ima i novinara.

Neko je naredio policajcima da skinu maske, a pošto su ih skinuli, komentarisali su udar suzavca, da se baš jako oseća. Tada je i njima sredstvo koje su iskoristili protiv okupljenih zasmetalo.

“Novinar, ustaj!”

Zatim se s motorole čula komanda da počnu jednog po jednog da izvode i legitimišu i vode u stanicu.

Ležala sam tako još pet minuta, dok neko nije izgovorio: “Novinar, ustaj!”. Tražili su mi zatim novinarsku legitimaciju, pitali za koga radim i rekli da ako je sve u redu, moći ću da idem i nastavim da radim. Videla sam tada nekoliko marica, spremnih da one koje su naterali da leže na travi voze u stanicu.

Marija_Novi_Sad_01

Policajac koji mi je uzeo akreditaciju pozvao je komandanta ili koga već i rekao da je među “18-19 ljudi“ i jedna novinarka i da bi je, ukoliko je sve u redu, pustio”. S druge strane motorole čulo se odobrenje.

Uzeli su mi ličnu kartu i akreditaciju i tada dozvolili da obavim telefonski razgovor. Pitali su me da li sam povređena i da li mi treba prva pomoć.

Foto: Vreme / Katarina Stevanović

Rekao mi je jedan policajac tada da nisu videli da sam novinarka, na šta sam odgovorila da sam bar pet puta to rekla i da sam dobila odgovor da ih to ne zanima. Rekao mi je da “oni nose maske i kacige, pa ne mogu sve lepo da čuju i vide”.

Posle desetak minuta vratili su mi dokumenta i izvinili se zbog incidenta.

Okrenula sam se i pogledala ljude koji i dalje leže na zemlji. Osetila sam bes i tugu što oni leže tamo i što će verovatno biti privedeni.

Foto: Marija Janković

Ostala sam još nekoliko minuta tu. Javila se mojoj redakciji, uključila se u program N1, pošto je njihova ekipa bila tu. Rekla sam u programu da policija na tom mestu nikog nije udarala. Pogrešila sam – glava mi je bila okrenuta ka zemlji, da li su nekog i udarali, nisam videla. Ono što sam videla kasnije je da su pojedini mediji moju izjavu istrgli iz konteksta i rekli da sam priznala da policija nije tukla.

Još više sam besna zbog toga.

Kada sam došla kući, videla sam modricu na butini. Ne znam u kom je trenutku tačno nastala.

Beg

Skup u Novom Sadu zbog policijske brutalnosti i toga što je policija upala na fakultete počeo je u 19 časova.

Posle skoro dva sata programa, studenti su pozvali okupljene da odu do zgrade Filozofskog fakulteta.

Posle nekoliko minuta stiglo je saopštenje MUP-a da imaju dojavu da se priprema napad na policiju.

Pred zgradom Filozofskog fakulteta bio je postavljen kordon policije za razbijanje demonstracija.

Sve je, otkako su građani došli do fakulteta, postajalo jezivo i mirisalo na sukob.

U prvim redovima nekoliko devojaka je razgovaralo s policajcima, bilo je okupljenih s maskama, koji su delovali spremno za sukob. Policija je ubrzo pošto su okupljeni došli do Filozofskog u nekoliko puta slala upozorenja da ne narušavaju javni red i mir.

U jednom trenutku došlo je do koškanja – sa obe strane. Na policiju je bačena prvo farba, zatim je došlo do težih incidenata – bacana su pirotehnička sredstva sa obe strane. Policija je bila spremna za napad. Ispaljeno je nekoliko topovskih udara, bačane su šok bombe – sa obe strane. Neko od okupljenih demonstranata doneo je deo ograde i onda je krenuo jači sukob okupljenih i policije. Policija je intervenisala ispaljivanjem nekog hemijskog sredstva da rastera demonstrante. Bačen je suzavac, pa su ljudi počeli da beže.

Bes

Zatim je krenuo još veći udar suzavca. Dve studentkinje kasnije su mi rekle da u Novom Sada nikada nije bila ispaljena tolika količina suzavca.

Ljudi su se bukvalno gušili, i sama sam u jednom trenutku otežano disala, jedva videla. Srećom, bilo je ljudi sa prvom pomoći.

Policija je sinoć ponovo brutalno intervenisala protiv građana koji su u ogromnoj većini mirno protestovali. To sam ovog puta osetila na sopstvenoj koži. I kakav je ovog jutra osećaj? Besna sam.

Zapitala sam se da li sam pogrešila u nečemu. Nisam. Ja sam samo bila na terenu i pokušavala da izvestim o onome što se dešava. Policija me je u tome sprečila.