Predsednik Srbije Aleksamdar Vučić obećao je u Odesi da će Srbija da obnavlja ukrajinske gradove koje su razorili braća Rusi. „To meni liči kao kada sirotinja ode na neku svadbu, pa naručuje pesmu od pozajmljenog novca, da da muzici, da se pokaže. Tako Vučić isto časti, a pitanje je kako će to da vrati”, kaže za „Vreme” ekonomista Miodrag Zec
Od početaka rata u Ukrajini pre tri godine, srpski vlastodršci pokušavaju da zauzmu neutralnu ulogu.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pre nešto više od mesec dana boravio je u Moskvi na Paradi pobede, a sada u Ukrajini na samitu te zemlje i predstavnicima zemalja jugoistočne Evrope.
Ovo je njegova prva poseta Ukrajini, a usledila je i nakon optužbi Moskve da Beograd šalje oružje zemlji protiv koje ratuje.
Sada Vučić nudi pomoć Ukrajini u obnovi porušenih gradova. Izjavio je da bi Srbija želela da obnovi jedan ili dva grada ili neki manji region u Ukrajini.
Dan kasnije, 12. juna, Vučić je čestitao Dan Rusije predsedniku te zemlje Vladimiru Putinu, uz zahvalnost za podršku očuvanju suvereniteta i teritorijalnog integriteta Srbije. U pismu koje je objavio Sputnjik, Vučić je izneo uverenje da će prijateljski odnosi dve zemlje, kao i sveobuhvatna saradnja nastaviti da se uspešno razvijaju u obostranom interesu i na zajedničku korist.
Najava o obnovi ratom razorenih ukrajinskih gradova, koja nije prva otkako je počeo rat u Ukrajini, izazvala je brojne reakcije.
Podsetimo, sredinom maja 2022, nepuna tri meseca pošto je oružje zazveckalo, prilikom dobrodošlice tada novom ambasadoru Ukrajine u Beogradu Volodimiru Tolkaču, Vučić je najavio da će Srbija učestvovati u obnovi gradova.
Više od tri godine kasnije, sada je to rekao i predsedniku Ukrajine Volodimiru Zelenskom,
„Srbija nema novca za takvu pomoć”
Ima li Srbija novca za obnovu gradova u Ukrajini?
Ukratko – nema. Da bi ovakva najava postala realna, Srbija bi morala dodatno da se zaduži, kažu ekonomisti sa kojima je „Vreme” razgovaralo.
Osvrćući se na ovu najavu, sagovornici „Vremena” govore da je „besmisleno” i komentarisati je.
„Nepojmljivo je da čovek koji živi u urbanističkom haosu, ima para da gradi gradove po Ukrajini. Besmisleno je”, kaže za „Vreme” ekonomista Miodrag Zec.
Srbija ima iskustva sa izumiranjem gradova i sela, pa će „on (Vučić) to iskustvo da iskoristi da ovi gradovi ožive”.
„Pošto ne obnavlja male gradove i sela po Srbije, onda neka obnovi Ukrajinu”, dodaje Zec.
Kaže da Srbija nema novca za takvu pomoć, pa bi morala dodatno da se zaduži.
„To meni liči kao kada sirotinja ode na neku svadbu, pa naručuje pesmu iz pozajmljenog novca, da da muzici, da se pokaže. Tako Vučić isto časti, a pitanje je kako će to da vrati”, slikovito objašnjava Zec.
Novo pranje para?
Da bi Srbija za takvu pomoć morala da se zaduži dodatno nekim novim kreditom, smatra i ekonomistkinja Danica Popović.
Za nju je ovakva najava neverovatna, smatra da je posredi pranje para.
„Kod nas grade Kinezi i razni drugi stranci, a mi ćemo da gradimo nešto po Ukrajini. Ja mislim da je to neka nova šema za pranje novc – da Srbija bude garant da će te pare biti isplaćene građevinarima, da mi dobijemo te pare na njihovo ime, a kasnije, kada se tamo ništa ne uradi, da to Srbija plati”, smatra Popović.
Reč je o obećanju novog zaduženja koje je Vučiću potrebno „kako bi eventualo bio predsednik Srbije kada uđe u Evropsku uniju, što će biti nikad”.
Šta su rekli Zelenski i Vučić?
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić boravio je prvi put u Ukrajini, gde je na samitu Ukrajina – Jugoistočna Evropa ponudio pomoć u obnovi gradova uništenih ratom.
Vučić je izjavio da bi Srbija želela da obnovi jedan ili dva grada ili neki manji region u Ukrajini.
„Želeo bih da dobijem vašu podršku, predsedniče Zelenski, kako bih izabrao jedan ili dva grada ili neki manji region koji možemo da obnovimo i mislim da bi to bilo nešto veoma vidljivo za ljude u Ukrajini ukoliko dobiju jasnu podršku“, istakao je Vučić u obraćanju na prvoj sesiji Samita Ukrajina – Jugoistočna Evropa.
Objasnio je Vučić da je tako nešto Azerbejdžan već uradio u Ukrajini i da bi to bilo veoma važno kada je reč o humanitarnoj pomoći i drugim pitanjima koja obuhvataju i političku podršku teritorijalnom integritetu Ukrajine.
„Ono što mogu da kažem u ime svoje zemlje jeste to da će Srbija nastaviti da se čvrsto pridržava Povelje UN i međunarodnog javnog prava, što uključuje zaštitu teritorijalnog integriteta zemalja koje su priznate u okviru Ujedinjenih nacija kao najvažnijeg principa. Uvek smo to zagovarali i kao što sam rekao, bićemo čvrsti u tom stavu i mislim da na neki način to može da bude korisno i Ukrajini“, istakao je Vučić.
A proslavio je i „veliku diplomatsku pobediu Srbije“, jer Ukrajinci na samit nisu pozvali „lažnu državu Kosovo“.
Zelenski je izrazio zahvalnost predsedniku Srbije zbog njegove inicijative da se pomogne u naporima za oporavak Ukrajine tako što bi Srbija preuzelo pokroviteljstvo nad obnovom nekoliko ukrajinskih naselja.
Zelenski je u sklopu Samita Ukrajina – Jugoistočna Evropa na svom Instagram nalogu ocenio da je to „zaista efikasan oblik saradnje“ i dodao da se raduje pozitivnim rezultatima.
„Ovo je prva poseta predsednika Vučića Ukrajini i zaista je važno biti ovde u Ukrajini i iz prve ruke svedočiti o ratu“, napisao je Zelenski.
Dodao je da Kijev ceni podršku Srbije suverenitetu i teritorijalnom integritetu Ukrajine.
Punomoćnik porodica šestoro srpskih mladića ubijenih u kafiću „Panda“ u Peći 1998. godine, advokat Ivan Ninić, zatražio je od Tužilaštva za organizovani kriminal da proveri navode prema kojima je Radomir Boban Baćović navodno bio jedan od neposrednih izvršilaca tog zločina
Kad zatvori sva poglavlja, Crnu Goru čeka mukotrpna ratifikacija u svakoj članici EU. Možda zato kancelar Fridrih Merc govori o ulasku u Uniju do 2030. godine
Vanredno zasedanje Narodne skupštine ulazi u završnicu, a predsednica parlamenta Ana Brnabić najavila je da će poslanici u sredu odlučivati o predlogu opozicije za izglasavanje nepoverenja Vladi Srbije
Kancelar Nemačke Fridrih Merc izjavio je da je Crna Gora ispunila gotovo sve uslove za ulazak u Evropsku uniju i da bi trebalo da postane članica do kraja ove decenije
Penzionisana javna tužiteljka Jasmina Paunović osumnjičena je za krivična dela rasne i druge diskriminacije, dok je protiv Dejana Lučića podneta prijava zbog sumnje da je u saizvršilaštvu učestvovao u jednom od njih, prenosi RTS
Zašto Šapić legalizira batinaše u Beogradu? Zbog čega je šešeljizam ideologija vlasti? I šta Vučić poručuje narodu
Voženo lice Aleksandar Vučić će u predizbornoj kampanji voziti staru škodu. Dok traje odmazda prema svakome ko pisne, paradni deo kampanje biće otužniji nego ikad jer se Vučić obraća svom hardkor biračkom telu
Zašto ministarka Snežana Paunović još nije smenjena? Šta to govori o njoj, režimu i Srbiji
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
