Predsednik Srbije Aleksamdar Vučić obećao je u Odesi da će Srbija da obnavlja ukrajinske gradove koje su razorili braća Rusi. „To meni liči kao kada sirotinja ode na neku svadbu, pa naručuje pesmu od pozajmljenog novca, da da muzici, da se pokaže. Tako Vučić isto časti, a pitanje je kako će to da vrati”, kaže za „Vreme” ekonomista Miodrag Zec
Od početaka rata u Ukrajini pre tri godine, srpski vlastodršci pokušavaju da zauzmu neutralnu ulogu.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pre nešto više od mesec dana boravio je u Moskvi na Paradi pobede, a sada u Ukrajini na samitu te zemlje i predstavnicima zemalja jugoistočne Evrope.
Ovo je njegova prva poseta Ukrajini, a usledila je i nakon optužbi Moskve da Beograd šalje oružje zemlji protiv koje ratuje.
Sada Vučić nudi pomoć Ukrajini u obnovi porušenih gradova. Izjavio je da bi Srbija želela da obnovi jedan ili dva grada ili neki manji region u Ukrajini.
Dan kasnije, 12. juna, Vučić je čestitao Dan Rusije predsedniku te zemlje Vladimiru Putinu, uz zahvalnost za podršku očuvanju suvereniteta i teritorijalnog integriteta Srbije. U pismu koje je objavio Sputnjik, Vučić je izneo uverenje da će prijateljski odnosi dve zemlje, kao i sveobuhvatna saradnja nastaviti da se uspešno razvijaju u obostranom interesu i na zajedničku korist.
Najava o obnovi ratom razorenih ukrajinskih gradova, koja nije prva otkako je počeo rat u Ukrajini, izazvala je brojne reakcije.
Podsetimo, sredinom maja 2022, nepuna tri meseca pošto je oružje zazveckalo, prilikom dobrodošlice tada novom ambasadoru Ukrajine u Beogradu Volodimiru Tolkaču, Vučić je najavio da će Srbija učestvovati u obnovi gradova.
Više od tri godine kasnije, sada je to rekao i predsedniku Ukrajine Volodimiru Zelenskom,
„Srbija nema novca za takvu pomoć”
Ima li Srbija novca za obnovu gradova u Ukrajini?
Ukratko – nema. Da bi ovakva najava postala realna, Srbija bi morala dodatno da se zaduži, kažu ekonomisti sa kojima je „Vreme” razgovaralo.
Osvrćući se na ovu najavu, sagovornici „Vremena” govore da je „besmisleno” i komentarisati je.
„Nepojmljivo je da čovek koji živi u urbanističkom haosu, ima para da gradi gradove po Ukrajini. Besmisleno je”, kaže za „Vreme” ekonomista Miodrag Zec.
Srbija ima iskustva sa izumiranjem gradova i sela, pa će „on (Vučić) to iskustvo da iskoristi da ovi gradovi ožive”.
„Pošto ne obnavlja male gradove i sela po Srbije, onda neka obnovi Ukrajinu”, dodaje Zec.
Kaže da Srbija nema novca za takvu pomoć, pa bi morala dodatno da se zaduži.
„To meni liči kao kada sirotinja ode na neku svadbu, pa naručuje pesmu iz pozajmljenog novca, da da muzici, da se pokaže. Tako Vučić isto časti, a pitanje je kako će to da vrati”, slikovito objašnjava Zec.
Novo pranje para?
Da bi Srbija za takvu pomoć morala da se zaduži dodatno nekim novim kreditom, smatra i ekonomistkinja Danica Popović.
Za nju je ovakva najava neverovatna, smatra da je posredi pranje para.
„Kod nas grade Kinezi i razni drugi stranci, a mi ćemo da gradimo nešto po Ukrajini. Ja mislim da je to neka nova šema za pranje novc – da Srbija bude garant da će te pare biti isplaćene građevinarima, da mi dobijemo te pare na njihovo ime, a kasnije, kada se tamo ništa ne uradi, da to Srbija plati”, smatra Popović.
Reč je o obećanju novog zaduženja koje je Vučiću potrebno „kako bi eventualo bio predsednik Srbije kada uđe u Evropsku uniju, što će biti nikad”.
Šta su rekli Zelenski i Vučić?
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić boravio je prvi put u Ukrajini, gde je na samitu Ukrajina – Jugoistočna Evropa ponudio pomoć u obnovi gradova uništenih ratom.
Vučić je izjavio da bi Srbija želela da obnovi jedan ili dva grada ili neki manji region u Ukrajini.
„Želeo bih da dobijem vašu podršku, predsedniče Zelenski, kako bih izabrao jedan ili dva grada ili neki manji region koji možemo da obnovimo i mislim da bi to bilo nešto veoma vidljivo za ljude u Ukrajini ukoliko dobiju jasnu podršku“, istakao je Vučić u obraćanju na prvoj sesiji Samita Ukrajina – Jugoistočna Evropa.
Objasnio je Vučić da je tako nešto Azerbejdžan već uradio u Ukrajini i da bi to bilo veoma važno kada je reč o humanitarnoj pomoći i drugim pitanjima koja obuhvataju i političku podršku teritorijalnom integritetu Ukrajine.
„Ono što mogu da kažem u ime svoje zemlje jeste to da će Srbija nastaviti da se čvrsto pridržava Povelje UN i međunarodnog javnog prava, što uključuje zaštitu teritorijalnog integriteta zemalja koje su priznate u okviru Ujedinjenih nacija kao najvažnijeg principa. Uvek smo to zagovarali i kao što sam rekao, bićemo čvrsti u tom stavu i mislim da na neki način to može da bude korisno i Ukrajini“, istakao je Vučić.
A proslavio je i „veliku diplomatsku pobediu Srbije“, jer Ukrajinci na samit nisu pozvali „lažnu državu Kosovo“.
Zelenski je izrazio zahvalnost predsedniku Srbije zbog njegove inicijative da se pomogne u naporima za oporavak Ukrajine tako što bi Srbija preuzelo pokroviteljstvo nad obnovom nekoliko ukrajinskih naselja.
Zelenski je u sklopu Samita Ukrajina – Jugoistočna Evropa na svom Instagram nalogu ocenio da je to „zaista efikasan oblik saradnje“ i dodao da se raduje pozitivnim rezultatima.
„Ovo je prva poseta predsednika Vučića Ukrajini i zaista je važno biti ovde u Ukrajini i iz prve ruke svedočiti o ratu“, napisao je Zelenski.
Dodao je da Kijev ceni podršku Srbije suverenitetu i teritorijalnom integritetu Ukrajine.
Više javno tužilaštvo u Beogradu naložilo je policiji da hitno proveri navode da su maskirana lica odvela jutjubera Bogdana Ilića, poznatijeg kao Baka Prase. Nakon istrage saopšteno da je on objavio lažne informacije jer snima video za svoj Jutjub kanal
Policija je u Novom Sadu privela 22 spremačice zaposlene u Skupštini AP Vojvodine, zbog sumnje da je u toj instituciji uništavana dokumentacija
Državni zvaničnici i funkcioneri Srpske napredne stranke uputili su u oktobru najmanje 159 verbalnih napada novinarima i medijima, 47 odsto više nego u septembru, pokazuje monitoring Slavko Ćuruvija fondacije (SĆF).
Prosvetni sindikat traži da tužilaštva posle skoro dve godine konačno odluče o prijavama protiv bivše ministarke prosvete i savetnika školskih uprava zbog umanjenih zarada prosvetnim radnicima koji su obustavili nastavu tokom studentskih protesta. Đukić Dejanović je tada tvrdila da je postupala po zakonu.
Pet godina posle ustavne žalbe Danijele Štajnfeld, organizacije civilnog društva traže od Ustavnog suda da konačno odluči. Glumica kaže da ne zna da li može da veruje institucijama posle svega što su, kako navodi, učinile njoj i njenoj porodici
Četvoro nezavisnih članova REM-a primer su istrajnosti i građanske odgovornosti. Rodoljub Šabić je, čak, po izlasku iz prostorija REM-a, posle izricanja kazne Informeru, doživeo da ga esenesovci vređaju, udaraju rukama i nogama. Ali i to će, uskoro, biti gotovo
Vučić je pomilovao batinaše i Dijanu Hrkalović. Izborni pobednici treba da ukinu sultansko ovlašćenje koje jednom čoveku omogućava da se izmotava sa celim pravosudnim sistemom
ALTA imperija Davora Macure je presađeno srce korumpiranog režima Aleksandra Vučića koji je poražen na izborima 25. oktobra. Iz ALTA banke putevi vode direktno ka vrhu naprednjačke vlasti.
Vreme istražuje: Izgradnja Hrama Svetog Save
Da li je novac koji je Vlada uplatila SPC završio u Moskvi preko Alta banke Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
