Predsednik Srbije Aleksandar Vučić boravio je prvi put u Ukrajini, gde je na samitu Ukrajina – Jugoistočna Evropa ponudio pomoć u obnovi gradova uništenih ratom. Poseta dolazi u trenutku kada Rusija optužuje Srbiju za isporuke municije Ukrajini
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izrazio je u Odesi zahvalnost predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću zbog njegove inicijative da se pomogne u naporima za oporavak Ukrajine tako što bi Srbija preuzelo pokroviteljstvo nad obnovom nekoliko ukrajinskih naselja.
Zelenski je u sklopu Samita Ukrajina – Jugoistočna Evropa na svom Instagram nalogu ocenio da je to „zaista efikasan oblik saradnje“ i dodao da se raduje pozitivnim rezultatima.
Naveo je da je sa Vučićem razgovarao o međusobnoj podršci dve zemlje na putu ka Evropskoj uniji, bilateralnoj saradnji i obnovi Ukrajine.
„Ovo je prva poseta predsednika Vučića Ukrajini i zaista je važno biti ovde u Ukrajini i iz prve ruke svedočiti o ratu“, napisao je Zelenski.
Dodao je da Kijev ceni podršku Srbije suverenitetu i teritorijalnom integritetu Ukrajine.
Vučić je izjavio da bi Srbija želela da obnovi jedan ili dva grada ili neki manji region u Ukrajini.
Vucic 🇷🇸 offering to rebuild Ukrainian 🇺🇦 cities, while our own are crumbling, while our Russian brothers fight Western-backed Nazis, is the lowest act of betrayal. Serbia doesn’t belong there! Serbian people stand with Russia, not with NATO!
🇷🇸🇷🇺 pic.twitter.com/HRoJDRK3Hf
— Based Serbia (@SerbiaBased) June 11, 2025
Optužbe Rusije
Pitanje je kako Moskva gleda na ovaj iskorak predsednika Srbija, jer je krajem maja Spoljna obaveštajna služba (SVR) Ruske Federacije optužila Srbiju da „uprkos zvanično deklarisanoj neutralnosti“ nastavlja da isporučuje municiju Ukrajini.
U saopštenju na sajtu SVR, objavljenom 28. maja, navedena su imena više srpskih kompanija koje se bave proizvodnjom naoružanja i čija je municija, navodno stigla u posed ukrajinske armije.
„U ‘traci smrti’, organizovanoj u Srbiji – prijateljskoj zemlji Rusiji – učestvuju najveće kompanije nacionalne vojne industrije, uključujući ‘Jugoimport SDPR’, ‘Zenitprom’, ‘Krušik’, ‘Sofag’, ‘Reyer DTI’, ‘Sloboda’, ‘Prvi partizan’ i druge“, saopštila je ruska Spoljne obaveštajne službe.
Srpske kompanije namenske industrije isporučile su „stotine hiljada granata za VBR i haubice, kao i milione metaka za streljačko oružje“.
Kako je oružje iz Srbije završilo u Ukrajini?
U istraživanju „Vremena“ otkriveno je kako je biznis izvoza oružja i municije iz Srbije u Ukrajinu dobro uigran.
Prvobitni lanac uključuje kupovinu oružja u Srbiji od strane američkih uvoznika – najčešće „neklasifikovana vojna dobra“ putem državne firme Jugoimport SDPR. Podaci SIPRI-ja pokazuju da je izvezeno: 267 artiljerijskih sistema, 3.200 raketa, 5 oklopnih vozila i oko 16 miliona malokalibarske municije.
Iako se oružje iz Srbije kupuje za potrebe američke vojske, istraživačica iz SIPRI Ja Katarina Đokić ističe da je “razumno pretpostaviti da Sjedinjene Države oružje iz Srbije prebacuju trećoj strani”.
Istraživanje Vremena zaključilo je da se posle kupovine, kroz neprozirne posredničke mreže (uključujući privatne međunarodne firme i domaće trgovce bliske vlastima), oružje putem reeksporta preusmerava u Ukrajinu.
Srpski državni vrh uporno je demantovvao ove navode, a predsednik je nekoliko puta ponovio da postoji mogućnost da “volšebno” oružje završi u Ukrajini, ali to “apsolutno nema veze sa Srbijom”.
„Vlasti se sad hvale time što smo izgubili kao zemlja šest meseci sa tim preganjanjem sa Venecijanskom komisijom“, kaže nekadašnji šef Misije Srbije u EU Duško Lopandić
„Mi kao proevropska stranka i grupacija koja se koncentriše sada sa namerom da izađe na izbore, smatramo da neko kao Milo Lompar ne može da bude predsednik Srbije, uprkos onome - ili Srbija ili mafija“, ističe Marinika Tepić
„Uplašena konstantnim padom svog rejtinga, i uporednim rastom studentskog pokreta, vlast bi da proglasi studente za terorističku organizaciju i spreči njihovo učešće na izborima“, kaže redovni član SANU i profesor Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Radomir Saičić
Primeri Crne Gore i Albanije pokazuju na koji način se komunicira u javnosti onda kada zemlja zaista želi da uđe u Evropsku uniju, kaže novinarka portala Savremena politika Sofija Popović
Jerg Heskens je podržavao projekat „Jadar“, čak i kada su pojedinci iz nemačke ambasade u Beogradu ukazivali na to da Nemačka ne bi trebalo da ga forsira zbog protivljenja građana, piše BIRN
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
