Tenzije između Srbije i Crne Gore koje su počele u ponedeljak, već sledećeg dana kasno uveče dobile su srećno razrešenje: građani Srbije sa prebivalištem u Crnoj Gori 3. aprila će osim u Podgorici i Herceg Novom moći da glasaju i u Beranama, Sutomoru i Nikšiću.
Srbija je od Crne Gore pored ambasade i konzulata tražila dodatna tri ili četiri biračka mesta, a da prethodno nije poslala objašnjenje zašto to traži, objasnio je prvobitnu ljutnju Beograda šef crnogorske diplomatije Đorđe Radulović.
I dalje: „Nakon mog saopštenja koje je bilo krajnje pomirljivo i pozivalo na razum, racionalnost i pomirenje“, u utorak je „diplomatski predstavnik ambasade Srbije bio u Ministarstvu spoljnih poslova Crne Gore i dostavio dodatna obrazloženja u kojima navode da to žele zbog velikog broja raseljenih lica sa Kosova koja žele da učestvuju na izborima u Srbiji“.
Posle toga se sve razjasnilo i Srbima u Crnoj Gori su odobrena tri dodatna biračka mesta, pa su se političke varnice prestale.
Izjava ministra Radulovića u ponedeljak da se neće dozvoliti dodatna biračka mesta i da će Srbima biti dozvoljeno samo glasanje u ambasadi u Podgorici i konzulatu Srbije u Herceg Novom odmah je izazvala ljutitu reakciju predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
On je predočio da je to još jedan napad na Srbiju i najavio „odgovor sa dalekosežnim posledicama“, koji će se znati nakon sastanka Saveta za nacionalnu bezbednost koji je održan juče u utorak.
„Očekujte svašta“ rekao je na Vučić na predizbornom skupu u Kikindi, i ocenio da „ni Đukanovićeva vlada nije zabranila glasanje u Beranama i pojedinim mestima za naše izbore“.
Odlazeći crnogorski premijer Zdravko Krivokapić je izjavio da o svemu tome nije bio obavešten i za to optužio Radulovića, koji mu je odgovrio da je opet pokazao da nije upoznat procedura, budući da se za ovakve odluke ne zakazuju sednice Vlade. Crnogorska javnost je čitavu zbrku pripisala sukobu između Krivokapića i Radulovića koji traju mesecima.
U međuvremenu, Radulović je rekao da su „baražna saopštenja bez ikakvog razloga uzburkala političku javnost“ i „strasti“.
Podsetio je da se shodno „međunarodnom pravu i konvencijama“ organizovanje glasanja obavlja u ambasadama i konzulatima, što znači da „ovakva odluka nije usmerena ni protiv koga, jer na isti način, u svojim ambasadama i konzulatima, glasaju državljani ostalih država – Hrvatske, SAD, Ukrajine, Rusije i mnogih drugih kojima nacionalni zakon dozvoljava glasanje u inostranstvu“.
Zapitao se i „zar je Crna Gora tako velika da se, ukoliko se želi iskoristiti pravo glasa, ne može jako brzo doći do ambasade Srbije u Podgorici ili Generalnog konzulata u Herceg Novom?“
Srpskoj diplomatiji je poručio da „niko nije zabranio održavanje izbora“, a da ukoliko postoje „opravdani i praktični razlozi“ koje bi diplomatski predstavnici naknadno predstavili Crnoj Gori, “što nije učinjeno u prvobitnom obraćanju, svakako bismo ovaj zahtev dodatno razmotrili“.
Odlazeći ministar Radulović je ujedno poslao i dve poruke: Crnogorcima, da su „populizam i politikanstvo upravo ono što ne treba Crnoj Gori, već smirenost, pribranost i pomirenje“, i predsedniku Aleksandru Vučiću da žali „što se u trenutku u kome na istoku našeg kontinenta dešavaju ratna zbivanja, uopšte i razmišlja o dalekosežnim posledicama u regionu“.
S.Ć./FoNet /TVCG
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com