Naučnici upozoravaju da bi Arktik do oktobra 2050. godine mogao da izgubi svu količinu leda
Prema dosadašnjim istraživanjima studija modeliranja koja je objavljena u časopisu Nature Communications ističe se da se Arktički morski led brzo topi još od 2.000 godine.
Naučnici su analizirali i pratili promene otapanja leda na Arktiku u periodu od 1979. godine do 2019. godine. Upoređivali su satelitske snimke i klimatske modele kako bi utvrdili da li se artički led menjao.
Utvrđeno je da smanjenje morskog leda nastaje kao posledica zagađenja koje zagreva našu planetu.
Foto: Unsplash/Annie Spratt
Zagreva se četiri puta brže od ostatka sveta
Glavni autor studije Seung Ki Min koji je i profesor na Naučno-tehnološkom Univerzitetu Pohang u Južnoj Koreji istakao je da su naučnici bili iznenađeni kada su otkrili da će Arktik ostati bez leda, bez obzira na napor istraživača i naučnika u smanjenju emisije gasova. Tokom leta se led akumulira, ali sa prvim danima leta on na Arktiku počinje da se topi. Njegov najniži nivo je u septembru mesecu svake godine, a zatim se ciklus ponavlja ciklično tokom godine.
„U studiji se navodi predviđanje koje upozorava da će Arktik u periodu od avgusta do oktobra najkasnije do 2050. godine izgubiti svu količinu leda“, rekao je profesor Min.
U proteklih nekoliko decenija Arktik se zagrevao četiri puta brže od ostatka sveta, pokazalo je istraživanje iz 2022. Godine.
Kako su naveli stručnjaci iz Nase, led se u ovoj regiji topio 12,6 odsto za deceniju.
Arktičko pojačanje i efekat staklene bašte
Posledice otapanja leda na Arktiku imaće katastrofalne posledice za svet i čovečanstvo. Beli led odbija sunčevu energiju Zemlje. Kada se led otopi, okeani će postati tamniji jer će apsorbovati mnogo toplote uzrokujući dodatno zagrevanje atmosfere.
Ova pojava se naziva „proces povratne sprege“ ili „Arktičko pojačanje“.
„Gubitak leda na Arktiku imao bi za posledicu povećanje komercijalnog brodskog saobraćaja zbog otvaranja novih ruta. Takođe bi se neke od vazdušnih ruta avio prevoza morale izmeniti, sa otvaranjem novih. Sve ovo dovelo bi do još većeg zagađenja i efekta staklene bašte“, navodi se u objašnjenju Nacionalne uprave za okeane i atmosferu.
Istrživač i autor studije iz 2022. godine, Mika Rantanen s Finskog meteorološkog instituta istakao je da najnovija objavljena studija koristila „novu i najsavremeniju metodologiju“ za predviđanje događaja na Arktiku.
Z.S./RTS
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
„Napravili su svoju realnost: oni su pod šatrama, vesele se, a Srbija gori“, kaže glumica Jelena Stupljanin za novi broj „Vremena“. I priča zašto ipak veruje u borbu i pobedu
Da li Dačić, Ružić i SPS izvode predstavu? Da li u njoj glumi i Vučić ili se stvarno boji „izdaje“? I da li Studentska lista treba da prihvati SPS, ako od toga zavisi ishod?
Portal 021 nije samostalno proizveo niti izneo sporne tvrdnje o Šaroviću, već je preneo informaciju sa RTS, uz jasno navođenje izvora, autora izjave i korišćenje navodnika
Kakvo god da se glasanje organizuje - javno ili tajno, njegova strana će pobediti, a „blokaderi“ znaju da gube, smatra predsednik Srbije Aleksandar Vučić
Ako se studentski pokret bude više bavio „bezbednosnim procenama“ nego pravom predizbornom kampanjom, izgubiće ono što ga je krasilo na početku i što je uzdrmalo naprednjačku Srbiju – osećanje nade koja postoji i koja je stvarna
Naš veliki glumac Svetozar Cvetković je u intervjuu za „Vreme“ rekao ono što se u našoj čaršiji ne kaže – da je bolje da ima Bitefa, Festa i drugih festivala nego da ih nema. To se mnogima neće svideti jer se vode logikom „što gore to bolje“
Desničarske partije nikako da podrže studentski pokret, uprkos kosovskom zavetu studenata i svoj onoj ikonografiji po principu „Kosovo je srce Srbije“. Jer desničarsko poimanje sveta je partikularno, a studenti čvrsto stoje na univerzalnosti republikanskog tla
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
