Opasno je ako neko sa malo ili nimalo iskustva u prevođenju počne da se oslanja isključivo na ChatGPT. Ništa ne može zameniti iskustvo učenja prevodilačkog zanata, a to znači iskustvo prevođenja. Četbot te neće ničemu naučiti. Njega ima smisla koristiti samo ako već umeš da prevodiš. U suprotnom, šteta može biti dvostruka: prevod će biti loš, a prevodilac neće ni umeti da prepozna da je loš jer ništa nije naučio u procesu prevođenja
Kada bih ga ispravila, samo bi se izvinio zbog greške i odgovorio ponovo, većinom opet pogrešno. Kada bih mu rekla da je to što on radi opasno, pošto ga ja samo testiram i znam odgovore na pitanja koja mu postavljam, to jest da tako doprinosi širenju neznanja u svetu u kom neznanje već prilično vlada, samo bi odgovorio da njegov cilj nije da širi neznanje i da je na raspolaganju kad god želim nešto da ga pitam. Šarmantno, zar ne
U prvih šest meseci 2025. godine zabeležen je pad oglasa za posao, ali su najtraženiji i dalje radici u oblastima trgovine, proizvodnje, sektoru usluga i zanata, IT-ja, kao i ugostiteljstva
Neki zaposleni pokušavaju da steknu dovoljno, ne bi li prestali da rade i pre penzije, koja u Nemačkoj počinje u 67. godini. Da li je to zaista moguće, i ako jeste – kako, piše Dojče vele
Možda znate za stanje kad radite da biste primili platu, ali ste zapravo od posla odavno digli ruke. Zašto nam se to dešava i koje su posledice?
Lista želja sastavljena pred upis u srednju školu može nam se kasnije obiti o glavu. Ipak, postoje ljudi koji nikada nisu sigurni da su izabrali pravo zanimanje, te ga menjaju više puta
Američka agencija Galup u novom istraživanju navodi da je zadovoljstvo životom i angažovanost na poslu opala širom sveta. Na kom mestu se nalazi Srbija?
Jedan beogradski vozač autobusa nada se vraćanju obaveznog vojnog roka jer bi tako barem vojska obučavala šofere pa bi ih i bilo
U Zakonu o radu navdeno je da radna nedelja traje pet dana, ali u praksi, trgovci rade najčešće šest dana u nedelji, često i prekovremeno, zato što nema dovoljno radnika. Međutim, taj prekovremeni rad ne donosi nikakvu značajniju zaradu
U Srbiji postoji ozbiljan deficit radne snage u zanatskim i nižekvalifikovanim sektorima. Među najtraženijim zanimanjima izdvajaju se pozicije magacionera, vozača, administrativnih radnika, radnika u proizvodnji, konobara, komercijalista, higijeničara i telefonskih operatera. Najveću platu primaju - vodoinstalateri
Od 1. juna osobe iz zemalja Zapadnog Balkana mogu jednostavno i brzo da dobiju radnu vizu za Nemačku. Od ukupno 80.000, koliko ih je izdato od početka godine, polovina je za kvalifikovane radnike
Od država u kojima bi radnici iz Srbije radili u vrhu su - Austrija, Nemačka, Švajcarska i SAD, ali i - Slovenija
Sektor informacionih tehnologija doživeo je najveći pad u broju objavljenih oglasa za posao za čak 50 odsto u 2023. godini u odnosu na 2022. godinu
Jedan dostavljač “ispoveda” svoje iskustvo sa vožnjom bicikla gradskim ulicama i raznošenjem porudžbina. Govori o napornom, rizičnom i veoma slabo plaćenom poslu
Jedan od organizatora Prajda Goran Miletić za portal "Vremena" kaže da su što se tiče pokušaja zapošljavanja u najlošijem položaju svakako trans osobe, ali i drugi pripadnici LGBT zajednice čiji vizuelni identitet odstupa od onog što je uobičajno
Maksimalne zarade koje su u oglasima ponuđene su prodavcima do 250.000 dinara, a komercijalistima čak do 350.000 dinara
Vozači mogu da zarade i do 2700 evra, keramičari 2000 evra, često se nudi i obezbeđen smeštaj, radna viza, a u pojedinim oglasima i stalni posao
Ono što se često događa jeste da se u proceni poslovne sposobnosti često donosi pretpostavka da će osoba sa invaliditetom doneti neku nerazumnu odluku. Uopšte se ne vode time da svi ljudi mogu da donesu i donose potpuno nerazumne odluke.
Ekonomisti procenjuju da je ovoj zemlji godišnje potrebno čak milion i po doseljenika. „Potrebne su nam institucije za strance, koje ih neće plašiti. Ne treba da zahtevamo da svaki strani radnik govori nemački", kaže Monika Šnicer
Za dostojanstven život u Srbiji neophodno je između 120.000 i 130.000 dinara mesečno, a polovina zaposlenih zarađuje do 64.000
Svaka četvrta mlada osoba na Zapadnom Balkanu je u riziku od siomaštva, pokazuju zaključci istraživanja koje je za 2020. godinu sproveo Omladinski hab za Zapadni Balkan i Tursku. Većini na pamet ne pada da čekaju na neka bolja vremena i vrebaju prvu priliku da odu. Ista situacija je u Srbiji
