Smanjena nezaposlenost u Srbiji: Šta se krije iza ružičaste statistike

Za godinu dana, Srbija je smanjila broj nezaposlenih za gotovo 50.000 ljudi. Pozitivan trend, nema sumnje, jer je nezaposlenost generalno smanjena, a broj zaposlenih blago povećan.

Ipak, u isto vreme se konstantno povećava i broj ljudi koji su van tržišta rada. Njih je 60.000 više nego lane. To nisu ljudi koji ne žele da rade, već mahom diskriminisana radna snaga ili ljudi koji su odslužili svoj radni vek.

Svaka od ovih grupa pokazuje potencijalno zabrinjavajuću tendenciju u srpskom društvu, ali i privredi.

Efekat „obeshrabrenih radnika“

Deo ljudi koji gube posao ili dugo ne uspevaju da ga pronađu vremenom prestaje aktivno da traži zaposlenje. Prema metodologiji Ankete o radnoj snazi, osoba koja ne traži aktivno posao više od četiri nedelje više se ne računa kao nezaposlena, već prelazi u kategoriju „van radne snage“.

To delimično objašnjava zašto stopa nezaposlenosti pada na rekordno niskih 7,2 odsto, dok istovremeno raste broj neaktivnih lica.

Na tržištu rada postoji izražen problem neaktivnosti ljudi starijih od 50 godina koji su ostala bez posla. Zbog digitalizacije i promena u potrebnim veštinama, ova grupa teže prolazi kroz proces prekvalifikacije i lakše trajno napušta tržište rada pre zvaničnog roka za penziju.

Umesto da budu karike u jeku poslovne moći, ljude preko 50, a pogotovo preko 60 godina starosti, poslodavci masovno diskriminišu zbog godina. Žene se godinama unazad suočavaju sa starosnom diskriminacijom još ranije.

„Mnoge žene starije od 45 godina ostale su bez posla i suočile se sa dvostrukom diskriminacijom – po osnovu pola i godina života“, objasnila je ranije za „Vreme“ Mima Perišić iz Udruženja „Žene na prekretnici“.

Preko 11.000 žena starijih od 45 godina su na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje kao nezaposlene, od kojih svaka treća ima fakultetsku diplomu.

Zašto ljudi sa pedeset i više godina više nisu radno poželjni u Srbiji

Nema ko da zameni bejbi bumere

Statistika Srbiji ne ide na ruku ni po pitanju starenja stanovništva. Brojne generacije rođene sredinom prošlog veka, takozvani bejbi bumeri, ubrzano odlaze u penziju, dok su mlađe generacije koje tek ulaze na tržište rada brojčano znatno manje. Kada zaposlena osoba ode u penziju, ona automatski prelazi u kategoriju stanovništva van radne snage.

Prosečna starost stanovništva u Srbiji iznosi 43,8 godina, dok više od 21 odsto ukupne populacije ima preko 65 godina, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku.

To Srbiju svrstava među zemlje sa izrazito starom populacijom u Evropi.

Takođe, istraživanja pokazuju da generacije sve duže ostaju u sistemu formalnog obrazovanja, na studijama, master i doktorskim doškolovavanjima, što pomera granicu njihovog prvog zaposlenja, a ovo je trend u celoj Evropi. Dok god su fokusirani isključivo na školovanje i ne traže posao, oni se vode kao neaktivno stanovništvo.

Tako dobijamo paradoks da tržište rada diskriminiše starije zaposlene – dok istovremeno mladih ima sve manje.

Koliko ljudi odlazi iz Srbije

Još jedna bitna stavka ne ide na ruku privredi u zemlji – oni koji mogu da rade jednostavno odlaze.

Prema procenama demografa i statističkim podacima, iz Srbije godišnje u proseku ode između 50.000 i 55.000 građana na duži period (više od godinu dana), dok se istovremeno vrati između 35.000 i 36.000 ljudi. Tako je ne neto odliv ljudi oko 15.000 do 20.000 stanovnika godišnje, podaci su stručnjaka Instituta društvenih nauka.

U zemlje Evropske unije za 11 godina otišlo je gotovo pola miliona građana Srbije. Najviše ljudi odlazi zbog posla, najčešće u Hrvatsku i Nemačku, dok je Slovenija poslednjih godina glavna destinacija za one koji odlaze na školovanje, pokazuju podaci Eurostata. Ukupno, prema zvaničnim podacima, od 2013. do 2024. godine godine u EU je emigriralo 494.048 građana Srbije.

Vreme izbora! A neko mora da Vas izveštava nezavisno. Zato je u oktobru godišnja pretplata na digitalno izdanje „Vremena“ čak 2.500 dinara jeftinija. Izaberite odmah!