U romanu Azilant holandskog pisca Arnona Grunberga, glavni lik, po imenu Bek, radi u prevodilačkoj agenciji. Prevodi uputstva za upotrebu tehničkih uređaja. Bek je temeljan i savestan prevodilac jer je svestan rizika koji njegov posao nosi: ako nešto pogrešno prevede u uputstvu za upotrebu mikrotalasne pećnice ili električnog trotineta, neko može nastradati. Zato Bek svojim mlađim kolegama savetuje da ne žure, nisu plaćeni po broju karaktera nego po satu. Bezbednost kupaca tehničkih aparata umnogome zavisi od njihovog prevodilačkog znanja. Da je Bek imao pomoć jezičkog modela veštačke inteligencije zvanog ChatGPT, možda ne bi morao da strahuje. A možda bi i strahovao, mada ne za korisnike mikrotalasne pećnice, već za sebe, jer bi mogao ostati bez posla. S pojavom ChatGPT-ja postavljeno je, između ostalog, pitanje da li će i kome veštačka inteligencija uzeti posao. Možda prevodiocima? ChatGPT barata jezicima i rapidno napreduje. Brz je, neretko prilično tačan (zavisi šta od njega tražite, ali o tome kasnije), sintaksa mu je sve bolja. Međutim, može li on da zameni prevodioca? Hoćemo li Bek i ja izgubiti posao?
POMOĆNIK ILI ALAT ZA VARANJE
Kada sam predavala filozofiju u gimnaziji, ponekad bih dala učenicima zadatak da napišu esej o, na primer, slobodi ili pravdi. Čim se pojavio ChatGPT, pokušali su da mi podmetnu nekoliko njegovih uradaka. Naravno da sam ih odmah prozrela, jer, između ostalog, u vokabularu osamnaestogodišnjaka teško da postoji reč “samoprevazilaženje”. Bilo je tu još mnogo pokazatelja, a mene je strašno zabavljalo da na času naglas pročitam esej i pitam ko ga je napisao. Jednom je jedan dečko stidljivo podigao ruku i rekao “mislim da sam ja”. Međutim, neko ko ume da piše ili da prevodi može kvalitetnije da vara. E sad, da li bi i zašto to želeo, to je drugi problem. Može li se dogoditi da izdavači podmeću romane koje je preveo ChatGPT, a da izmisle ime prevodioca? Hoće li, možda, neki prevodioci pristati da se pod njihovim imenom objavi prevod četbota, a da njihov posao bude provera tačnosti tog prevoda, za šta bi dobili (manji) honorar? Verujem da se to već radi. To je, naravno, skandalozno. I to, naravno, nisu dobri prevodi. Ali problem ne leži u postojanju i usavršavanju četbota, već u ljudima koji bi da “hvataju krivine”. Recimo da ja, koja prevodim dela iz oblasti književnosti i humanističkih nauka, pokušam da podmetnem prevod četbota kao svoj. Prvo, to bi bilo nemoguće, jer četbot nije kadar da proizvede dobar prevod čitavog dela. Drugo, to nema smisla. Zbog čega bi se neko bavio prevođenjem ako ne želi da prevodi? Nije baš da smo fantastično plaćeni, pa da se polakomimo na novac. Ja ću se, međutim, u svom radu itekako konsultovati sa četbotom. Ako, recimo, prevodim roman zasnovan na istinitoj priči o misterioznom ubistvu u Luksemburgu, u kome su stradali Anri Kajzer-Paulus i njegova žena, pitaću ChatGPT-a ko su, za ime boga, bili Anri Kajzer-Paulus i njegova žena, kakva je bila društveno-politička klima u vreme njihovog života i da li su dostupna, recimo, elektronska izdanja novina iz njihovog vremena. Instruiraću ga, pritom, da me uputi na linkovane izvore iz kojih je izvukao podatke. Takođe, ako tražim itat iz Frojdovog Tumačenja snova, a nemam readable verziju knjige u PDF-u, pitaću četbota u kom se delu knjige otprilike nalazi ovaj citat. Iz mog iskustva, kada je reč o poznatim knjigama kojih verovatno ima u elektronskoj verziji na internetu, prilično je precizan jer može brzo da ih “pročita”. Njegovom zaslugom sam sebi uštedela sate koje bih inače potrošila na dosadan posao traženja citata peške, stranicu po stranicu.
LAGANJE
Događa se, međutim, da četbot izmisli odgovor kad nešto ne zna. Zato mu ne treba slepo verovati. Ali ne treba slepo verovati ni ljudima, ni Guglu, ni društvenim mrežama, ni medijima. Od ChatGPT-ja ne treba očekivati da ima pristup celokupnom znanju i iskustvu čovečanstva. Ako imamo u vidu njegova ograničenja, sasvim ga lepo možemo koristiti da olakšamo sebi posao. Nekad će mi pomoći, nekad neće. Ali zar to ne važi za svaku alatku, onlajn rečnik ili pretraživač? Uzmimo za primer Gugl. Gugl nije nepristrasna i savršeno kredibilna alatka koja služi tome da prenese znanje. Prvi rezultati koji mi izađu na guglu uglavnom su oni sajtovi koji imaju najbolju SEO optimizaciju, odnosno oni koji su prilagođeni tako da ih pretraživač bolje prepozna i stavi na početak liste rezultata. Takođe, u tom vrhu su uvek najčitaniji svetski mediji i najposećenije stranice. Oni ne garantuju nikakvu nepristasnu istinu, naprotiv. Referenca koja je meni potrebna možda se nalazi tek na pedeset šestoj stranici Gugla, u nečijoj doktorskoj tezi na vrlo loše optimizovanom univerzitetskom sajtu. Ako, međutim, napišem dobar “prompt” ChatGPT-ju, postoji velika šansa da će me on brže dovesti do tog rada.
Opasno je, međutim, ako neko sa malo ili nimalo iskustva u prevođenju počne da se oslanja isključivo na ChatGPT. Ništa ne može zameniti iskustvo učenja prevodilačkog zanata, a to znači iskustvo prevođenja. Četbot te neće ničemu naučiti. Njega ima smisla koristiti samo ako već umeš da prevodiš. U suprotnom, šteta može biti dvostruka: prevod će biti loš, a prevodilac neće ni umeti da prepozna da je loš jer ništa nije naučio u procesu prevođenja.
ORIGINALNOST
Prevodi knjiga su originalna autorska dela koja uključuju mnogo više od pukog prevoda niza rečenica s jednog jezika u niz rečenica nekog drugog jezika. Prevođenje originalnih književnih i teorijskih dela ne može, barem ne potpuno, da obavi algoritam. On može štošta, ali čak i kada posao obavi iznenađujuće precizno, njegov proizvod zahteva temeljnu proveru, ispravke i doradu. Opšte je prevodilačko mesto da se, pre svega, jako dobro mora znati svoj jezik. ChatGPT ne zna moj jezik bolje od mene. Ja odrastam u određenom jeziku, poznajem njegove promene i razlike u značenju, vagam težinu reči. Kada prevodim moram da poznajem kulturu u kojoj jezik s kojeg prevodim živi, kontekst u kome je delo koje prevodim nastalo, nastojim da saznam zbog čega je nastalo, s kojim delima i autorima komunicira. Često moram da prepoznam tehnički termin ili suptilnu referencu. Možda neću odmah prepoznati na šta određena reč, određena rečenica, ili određeni deo teksta upućuju, ali moram moći da prepoznam da je to referenca. Takođe, ponekad moram da izmislim reč. Pisci i filozofi neretko izmišljaju nove reči (i time zagorčavaju život prevodiocima). Skovati jezički izraz koji dotad u tvom jeziku nije postojao jeste par excellence stvaralački čin. Sve su ovo procesi koje ChatGPT polako uči. Ali, barem zasad, nije ih naučio. On pravi greške u banalnim podacima koji su dostupni na bezbroj internet platformi, ne možemo očekivati da bude u stanju da ponudi konstruktivna i originalna prevodilačka rešenja. Ponekad mu se možda posreći, ali to ne znači da je naučio. Samo znači da mu se posrećilo u ovom bacanju kockica.
APOLOGIJA
Ne treba odbacivati ChatGPT, koliko god nam delovao zastrašujuće. I pojava mašina za industrijsku proizvodnju tekstila u XIX veku radnicima je delovala zastrašujuće, pa su ih lomili. Međutim, mašine su opstale, a radnici su obučeni da njima upravljaju. Opstaće i jezički modeli veštačke inteligencije i biće sve bolji. Ono što mi možemo da uradimo jeste da ih koristimo kao asistente. Četbotovi nisu tu da im delegiramo sav svoj posao i da pomoću njih varamo čitaoce, izdavače ili profesore, već da ih koristimo kao što koristimo bilo koju drugu alatku. Samo što ova alatka pokazuje daleko bolje rezultate od svih dosad. Zbog toga će se možda i opis posla na nekim radnim mestima promeniti, pa Bek iz Grunbergovog romana odsad neće prevoditi uputstva za upotrebu od nule, nego će proveravati i prepravljati prevod ChatGPT-ja. I to je okej. Naravno da postoje rizici u upotrebi četbotova i drugih alata veštačke inteligencije koji, recimo, barataju slikama, audio i video materijalima. U zemljama poput Danske predlažu se i usvajaju zakoni po kojima građani dobijaju autorska prava, copyright na svoje lice, glas i telo, da bi se zaštitili od zloupotrebe veštačke inteligencije u vidu deepfakeova. Ali to što ćemo odbiti da koristimo ChatGPT ništa neće pomoći. Naprotiv. Uz masovnu upotrebu i zloupotrebu mora ići edukacija i zakonska regulacija, što je, opet, stvar ljudi, pojedinaca i društava. Jer veštačka inteligencija, hteli mi to ili ne, neće nestati.
